BUGARSKA PODRZAVA NATO UDARE NA JUGOSLAVIJU

VLADA PRETI DA CE BITI LOV NA VESTICE

AIM Sofija 2. April 1999

Ministar unutrasnjih poslova Bugarske Bogomil Bonev zapretio je sudskim postupkom novinarima i politicarima koji sire glasine usled kojih bi se u Jugoslaviji koja je u ratu mogla stvoriti negativna raspolozenja prema Bugarskoj. Konkretno vizirana licnost bio je lider Bugarske socijalisticke partije (BSP) Georgi Prvanov koji je u parlamentu postavio pitanje da li je Bugarska odobravala vazdusni koridor NATO avionima.

"Svako ko se bavi sirenjem lazi da smo odobrili vazdusni koridor ili da smo na neki nacin napali Jugoslaviju, da smo preduzeli neprijateljska dejstva prema Jugoslaviji, potpada pod udar Krivicnog zakona koji predvidja izmedju 5 i 15 godina zatvora za izdaju nacionalnih interesa", izjavio je Bonev. Ministar je precizirao da pored politicara takva opasnost preti i novinarima koji svojim pisanijama daju povoda za agresivno ponasanje Jugoslavije prema Bugarskoj.

Sta je toliko naljutilo ministra da bi otvoreno zapretio zatvorom lideru druge po velicini politicke snage u parlamentu? Prvanov je optuzio vladu da je odobrila vazdusni koridor avionima NATO bez odobrenja parlamenta koji jedini ima to pravo. U odgovoru je premijer Kostov izjavio da Bugarska nikada nije stavljala na raspolaganje NATO svoj vazdusni prostor i optuzio je socijalistickog lidera da bi mogao da postane uzrocnik pogorsanja odnosa sa Jugoslavijom. Skandal se prosirio posle saopstenja TANJUGA da su NATO avioni napali Srbiju iz pravca Bugarske. Informaciju je citirao i bugarski privatni radio "Darik", ali ju je Generalstab Bugarske armije u potpunosti demantovao. "Jedan od nas trojice laze - ili ja, ili premijer, ili Solana", izjavio je Prvanov i pozvao da se oglasi korespondencija izmedju bugarske vlade i glavnog sedista NATO od oktobra prosle godine. Tada je, posto je dobio upit od Brisela, Konsultativni savet za nacionalnu bezbednost pri predsedniku zemlje, koji okuplja lidere svih parlamentarno zastupljenih snaga, dosao do zakljucka da je to pitanje u nadleznosti parlamenta i da ce se resavati za svaki konkretan slucaj. U oktobru je bilo reci o tome da li bi Bugarska dozvolila NATO avionima da preletaju kroz vazdusni prostor nase zemlje prema bazama u Turskoj, u povratku sa ratnih operacija nad Jugoslavijom. Prema socijalistima, medjutim, vlada je uputila u Brisel potuno razlicitu informaciju posto je nesto kasnije u svom pismu premijeru Kostovu Solana zahvalio Bugarskoj na odobrenom vazdusnom prostoru. "Kao sto vidite, tom svojom odlukom vlada je ignorisala bugarski parlament", izjavio je Prvanov.

Nekoliko casova kasnije Kontraobavestajna sluzba i Ministarstvo unutrasnjih poslova istupili su zvanicnim upozorenjem da svako sitenje lazi o odobrenom od strane Bugarske vazdusnom koridoru predstavlja provokaciju protiv drzave i da njeni autori mogu biti izvedeni pred sud. Dva resora porucila su svim gradjanima da se uzdrzavaju provociranja antibugarskih raspolozenja u Jugoslaviji. "Veoma smo zahvalni Bugarskoj za pruzeni vazdusni prostor", izjavio je tim povodom spiker NATO Dzejmi Cij na konferenciji za novinare u Briselu. Medjutim, vladina pres sluzba je precizirala da je rec o mirovnoj operaciji "Dzoint graden" u slucaju da Beograd potpise mirovni sporazum.

Skandal sa vazdusnim koridorom za NATO avione bio je samo jedan u nizu takvih skandala izmedju vladajuceg Saveza demokratskih snaga (SDS) i socijalista o krizi na Kosovu. Premijer Kostov je u parlamentu oglasio konstataciju vlade da je u zemlji pokrenuta prosrpska kampanja ciji je cilj da se diskredituje spoljna politika Bugarske. Prema njegovim recima mnoge cinjenice ukazuju na to da se deklaracije koje se rasturaju u "podrsku pravednoj srpskoj stvari na Kosovu" pisu u jugoslovenskoj ambasadi. "Zavidna je aktivnost jugoslovenske ambasade u organizovanju protesnih demonstracija protiv spoljne politike nase zemlje. Ali ja ni sada ne krivim njih nego one koji dobrovoljno prihvataju uloge u tom jeftinom scenariju", izjavio je Kostov, ocigleno imajuci u vidu ulogu BSP u organizovanju antinatovskih mitinga. Prema njemu covek iz ambasade organizuje skupove u podrsku srpske pozicije. Izvrsen je i pritisak na vlasnika najvece privatne televizije "Nova televizija" Darka Tamindzica da bi prestao da daje antisrpske materijale u novinskim emisijama. Ministarstva odbrane i unutrasnjih poslova upozorila su da treba paziti kako se Jugoslavija ne bi izazvala nepromisljenim izjavama. Svakodnevno Ministarstvo odbrane i Generalstab Bugarske armije informisu da ne postoji neposredna opasnost po zemlju i da do sada NATO nije na bilo kakav nacin trazio da mu bude pruzeno sadejstvo. Verzija Ministarstva odbrane povodom Tanjugove informacije jeste da se radi o dva aviona koja su preletela u severnom pravcu 5 kilometara od granice Bugarske. "Sa bugarskih aerodroma nisu poletali NATO avioni", izjavio je nacelnik Generalstaba Miho Mihov. Nezavisno od toga dva od vojnih aerodroma stvaljena su u povecanu spremnost za primanje havarisanih aviona prilikom ratnih dejstava u Jugoslaviji. Nesuglasice medju politicarima razlicitih boja ocrtale su se jos za vreme izglasavanja deklaracije parlamenta o vazdusnim udarima protiv Jugoslavije. Na ideju predsednika Stojanova Bugarska je u toj deklaraciji izrazila podrsku akcijama NATO prilikom operacije "Odlucna snaga". "Danas bezbednost Bugarske prolazi kroz NATO", izjavio je sef drzave i priznao da su nase vojne snage manje nego ove nasih suseda, izuzev Makedonije. U sadasnjim ekonomskim realnostima, kada je "zemlja unistena jednom politickom klasom koja je vesto prebacila nacionalno bogatstvo u svoje vlastite dzepove", za Bugarsku ne postoji drugi nacin da zastiti svoju nacionalnu bezbednost nego NATO, upozorio je Stojanov. Bugarska je deklarisala da nece ucestvovati u vojnim operacijama u susednoj Jugoslaviji - niti posredno, niti neposredno, i poziva Beograd da potpise mirovni sporazum. Poslanici BSP, medjutim, zahtevaju da parlament zatrazi od NATO da prekine vazdusne operacije, da upozori na rizik za Balkan i da se obaveze da nece uvlaciti Bugarsku u konflikt. "Nasa pozicija treba da bude slicna poziciji Italije, a naime - nemesanje, prekid ratnih dejstava i obnavljanje politickog dijaloga", izjavio je Prvanov. Za sada se vladajuce snage protive ovakvoj poziciji.

Dimitri Filipov