VMRO ULAZI U POLITIKU
ORGANIZACIJA JE ZATRAZILA AUTONOMIJU ZAPADNIH POKRAJINA U JUGOSLAVIJI
AIM Sofija, 1 april 1999
Nekoliko meseci posto je VMRO-DPMNE pobedila na parlamentarnim izborima u Makedoniji, bugarski VMRO preuzeo je kurs aktivnijeg ucesca u politici. Vremenska podudarnost izmedju te dve cinjenice je pre plod slucajnosti, jer organizacije s obe strane granice nemaju skoro nista zajednicko sem jednakih inicijala. Ono sto im je zajednicko, jeste da se obadve VMRO osecaju dovoljno snaznim da bi ucestvovale u podeli vlasti. Kod bugarske varijante ovo osecanje se pojavilo pre dve godine, ali se realno posmatrano VMRO uzivila u ulogu politicke snage i uzima zalet od ove godine. Delegati 14. kongresa VMRO skoro jednodusno su izglasali promene Statuta koje daju za pravo rukovodstvu da se registruje kao politicka partija. Nova partija zvace se VMRO - Bugarski nacionalni pokret (VMRO-BND). Ona nece formirati paralelne strukture, nego ce preko nje VMRO ucestvovati na izborima. Prva provera za novu formaciju bila je prosle godine, kada su kandidati VMRO pobedili na delimicnim kmetskim izborima u mestima Stambolijski i Kricim. Ovo je bio prvi pokusaj VMRO da samostalno ucestvuje u politickom takmicenju, a uspeh je ocigledno ohrabrio lidere da preduzmu energicnije akcije. Ocekuje se da ce prava vrednost VMRO-BND na politickoj sceni doci do izrazaja ove jeseni kada ce biti odrzani redovni lokalni izbori. Od 1992. godine VMRO bio je partner antikomunistickom Savezu demokratskih snaga (SDS) kada je u drugoj rundi predsednickih izbora podrzao kandidaturu Zelja Zeleva. Dve godine kasnije organizacija je narucila svoju politicku neangazovanost postavsi koalicioni partner SDS. Na izborima 1997. godine saradnja je nastavljena pa je VMRO uvelo dvojicu svojih poslanika listom SDS . "Ucinili smo vise kompromisa jer je cilj bio da se smeni upravljanje socijalista i da se Bugarskoj pruzi sansa. Mislim da bi trebalo da se preispita znacaj svakog partnera i ukoliko bude stvorena koalicija, da to bude na bazi realnog prisustva politickih partnera", kaze lider VMRO Krasimir Karakacanov. U poslednje vreme njegova istupanja jasno nagovestavaju da VMRO vise nece biti bezglasni partner SDS i ako je to potrebno, cak ce se i odreci koalicije sa vladajucom partijom. A povoda za to bilo je vise. VMRO zaista je uvela u parlament dvojicu svojih poslanika zahvaljujuci jedinstvenoj listi sa SDS, ali je trazila da ih bude 10. Nijedan od dvojice nije iz tradicionalno jakog za VMRO rejona Pirinske Makedonije gde su poslanicki kandidati "crveno-crne organizacije" stavljeni pri dnu izbornih lista. Predstavnici VMRO ne ucestvuju u izvrsnoj vlasti. Srrpljenju je konacno dosao kraj kada su odredjivani upravnici 28 oblasti prema novoj teritorijalnoj podeli zemlje. Ljudi Karakacanova trazili su da dobiju rukovodne polozaje u Blagojevgradu i Velikom Trnovu, ali nisu dobili nista. SDS je odbio da im ustupi i mesta zamenika upravnika u Plovdivu i Sofijskoj oblasti. Rezultat je bio kompletno povlacenje VMRO iz upravljanja oblasti. "Imamo sporazum sa SDS o Blagojevgradu da cemo ucestvovati u upravljanju oblasti sa konkretno odredjenim upravnikom. To nije ispostovano i mi smatramo da je time taj sporazum narusen", izjavio je Karakacanov. Koliko su, medjutim, realne sanse da VMRO uspe i ne precenjuje li rukovodstvo svoje mogucnosti? Za sada predstavnici mlade partije nece definitivno da prekinu veze sa SDS. Tamo gde je saradnja u interesu drustva, ona ce biti nastavljena. Ali na mnogim kljucnim pozicijama VMRO ce samostalno oprobati svoje snage. "Imamo dovoljno samopouzdanja, desni politicki prostor se prestruktuise, pa ce pored SDS u njemu biti i drugi igrac", smatra mladi lider. VMRO-BND ce sasvim sigurno istupiti samostalno sa svojim kandidatima u Pirinskoj Makedoniji. Pobede nad predstavnicima SDS u Kricimu i Stambolijskom ulivaju samopouzdanje VMRO. Nije iskljuceno da partija istupi sa svojim kandidatom u drugom po velicini bugarskom gradu Plovdivu. Proucavanja rukovodstva pokazuju da tamo SDS ima prednost od svega 10 punktova i da je VMRO druga politicka snaga. Dosta je verovatno da }e u skoro celoj Juznoj Bugarskoj VMRO nastupiti svojim samostalnim kandidatima. "Tamo gde su strukture VMRO realan politicki faktor, necemo trpeti niciji diktat", izjavio je Karakacanov. Ukoliko se njegovi planovi obistine, VMRO ce biti prva nacionalisticka formacija koja ce realno ucestvovati u politickom zivotu. Zadnjih godina je dosta ovakvih partija pokusalo da udje u vlast, ali ispadalo je da su isuvise nepripremljene i neozbiljne, ili pak ih je bipolarna borba izmedju socijalista i demokrata izbacivala na margine. U to vreme VMRO je slovila za drustvenu organizaciju bez politickih ciljeva i izgradila je stabilne lokalne strukture. "Crveno-crni" lideri uspeli su da pridaju organizaciji umereno nacionalisticki oblik sa osloncem na savremene realnosti, a ne na istorijske naslage. U poslednje vreme, medjutim, zapaza se tendencija povratka ideje o Velikoj Bugarskoj. To je nagovestio i poziv delegata kongresa upucen vladi, da preduzme korake kako bi tako zvane Zapadne pokrajine dobile status autonomije u okviru Jugoslavije. Podsetimo da tamo zivi negde oko 35.000 Bugara. "Zaduzujemo bugarsko drzavno rukovodstvo da posle prekida konflikta na Kosovu zatrazi status autonomije za Zapadne pokrajine. Doslo je vreme da Bugarska zauzme mesto prvorazredne snage na Balkanu", stoji u deklaraciji. VMRO ce ujedno zahtevati veca prava za Bugare u Egejskoj Makedoniji. U isto vreme je lider Karakacanov bio jedan od najvatrenijih podrznika sporazuma kojim je okoncan jezicki spor sa Republikom Makedonijom. "Takve su realnosti krajem ovog veka - sentimentalnost ne sme da vodi agresivnosti. Bugarski nacionalni ideal mogao bi se realizovati na veoma elegantan nacin - ako realno uklonimo granice i prepreke koje su postojale izmedju Bugarske i Makedonije", teza je Karakacanova kada je rec o odnosima izmedju dve zemlje. Pored svega ostalog VMRO je izgradio cvrstu disciplinu u svojim strukturama sto je inace netipicno za bugarsku organizaciju sa toliko bogatom istorijom i nasledjem. Ocekivalo se da }e na poslednjem kongresu poceti bitka za liderski polozaj izmedju Karakacanova i bivseg drzavnog tuzioca Ivana Tatarceva koji je do sada bio i pocasni predsednik VMRO. Medjutim, naslednik poznatog roda Tatarcevih doziveo je strahoviti poraz i sam je napustio salu. Od sada pa nadalje VMRO ce imati samo jednog pocasnog predsednika - Stojana Bojadzijeva.