RAT U SUSEDSTVU - STANJE REDOVNO

Nekoliko stotina mladih, vecina srednjoskolaca, protestovala je u Skopju i Kumanovu protiv intervencije NATO-a u SR Jugoslaviji. Nosene su stare jugoslovenske zastave sa petokrakom, izvikivano je "Kosovo ne damo" i skandirano "Jugoslavija, Jugoslavija". Policija je blokirala prostor ispred stranih ambasada, vlade i parlamenta. Nakon upada razjarene mase demonstranata u americku ambasadu, u cetvrtak popodne, u dvoristu americke ambasade nalaze se americki marinci koji pripadaju UNPREDEP-u. Sto americkih vojnika po odluci americkog pretsednika Klintona cuvace americku ambasadu, dok po naredjenju Stejt departmenta pomocni personal ambasade i clanovi porodica americkih diplomata napustaju Makedoniju.

AIM Skopje, 26.03.1999

Malo ko je pretpostavljao da ce se ostvariti pretnje koje je sa demonstracija u Kumanovu i Skopju, odrzanih proslih nedelja, slao Amerikancima i NATO-u lider Demokratske partije Srba u Makedoniji Dragisa Miletic. Njegove poruke da ce golim rukama isterati NATO vojnike iz Makedonije i da ce blokirati kasarne u kojima se oni nalaze nisu ozbiljno uzimane. Najprije zbog toga sto Srbi u Makedoniji i nisu toliko brojni, a zatim i zbog marginalnog uticaja kojeg u ovdasnjoj javnosti i na politickoj sceni ima Demokratska partija Srba, koja i ne krije da su joj Slobodan Milosevic i njegova politika svetinja. Pre samih demonstracija Miletic je prozrokovao incident sa NATO vojnicima na granicnom prelazu Blace, ali i to nije ocenjeno kao uvod u rusilacke demonstracije koje su sledile. Miletic i oko pet hiljada njegovih istomisljenika u cetvrtak popodne bukvalno demoliralo americku ambasadu u Skopju. Srusena je zeljezna ograda ambasade, polupana su stakla na gotovo svim prozorima, zapaljena americka zastava, a jarbol na kome je ona visila upotrebljen je za probijanje ulaznih vrata ambasade. Zapaljeno je i sedam sluzbenih automobila i portirnica na ulazu u ambasadu. Nisu bolje prosli ni dzipovi i automobli OEBS ispred skopskog elitnog hotela "Aleksandar Palas", malo je trebalo da budu demolirani i nemacka i britanska ambasada koje se nalaze u istoj zgradi u centru Skopja. Na srecu stradalo je samo par prozora, a specijalci makedonske policije uspeli su dimnim bombama i suzavcem da razbiju demonstrante. U selu Kuceviste u Skopskoj Crnoj Gori, gde je najveca koncentracija srpske manjine u Makedoniji, stradao je jedan italijanski vojnik koji je kasnije operiran na Maksio-facijalnoj klinici. Maltretirani su i priadnici NATO-a koji su svojim vozilima naisli na masu demonstranata. Sedamdesetak najmilitantnijih je pritvoreno i protiv njih su podnesene krivicne prijave. Medju njima je i Dragisa Miletic.

Tako su se makedonski srpski lider i njegovi nasli na naslovnim stranicama svetskih medija, uz vesti o demonstracijama u Moskvi i srpskim demonstracijama u Torontu. Ipak cini se da su ovdasnje demonstracije Srba protiv SAD i NATO na neki nacin precenjene. Niti su Srbi toliko brojni, niti je njihova partija toliko jaka da mogu bitno uticati na pogorsanje stanja u Makedoniji. Tim vise sto je u ovih nekoliko dana koliko traje bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji, uprkos nedefiniranoj granici sa Makedonijom nije bilo niti jednog granicnog incidenta.

U saopstenju makedonskog ministrarstva unutrasnjih poslova kaze se da "postoje indicije koje ukazuju podstrekacku ulogu institucija i radikalnih struktura iz SR Jugoslavije sa ciljem da se obezbedi sire reagovanje prema NATO strukturama u Republici Makedoniji". U saopstenju se kaze da je" neprihvatljivo da strana drzava podstice demonstracije i nasilje u nekoj drugoj drzavi". Nasuprot odbrani Demokratske partije Srba u Makedoniji da se radi o "spontanim demonstracijama" koji su po njima okupili cak 100 hiljada ljudi stoji saznanje MVR-a da su demonstranti bili ne samo iz Skopja, vec i iz Kumanova, Tetova i Gostivara. Mogucu involviranost severnog makedonskog suseda u ovim demonstracijama u svojim izjavama pomenuli su i americki drzavni sekretar Madlin Olbrajt i vrhovni komandant NATO za Evropu Vesli Klark.

Na pres konferenciji nakon demonstracija, makedonski ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov nemire je oznacio kao dosad najagresivnijim protestom kojim su ugrozeni zivoti stranih diplomata u Makedoniji i ucinjena ogromna materijalna steta.

U svom obracanju naciji, ciji je moto bila poruka da nema mesta za paniku, jer su gradjani Makedonije bezbedni, premijer Ljubco Georgievski izjavice da su dve najvece opasnosti po Makedoniji eventualni talas izbeglica sa Kosova i stvaranje anti-NATO i anti-americkog raspolozenja u zemlji. U svom kasnijem obracanju naciji Georgievski ce ukazati na opasnost od stvaranja antinato raspolozenja u Makedoniji: "Nasa globalna orijentacija je veoma precizna i decidna: NATO orijentacija, severnoatlanska orientacija, integracija u Evropskoj uniji. Ono sto se, nazalost, sada dogadja, ne dolazi od politickih partija, vec od odredjenih medijskih kuca i pojedinih grupacija gradjana koji sve vise stvaraju atmosferu antinato stanja u nasoj zemlji". Georgievski je tom prilikom predupredio da "ukoliko dodje do presipanja humanitarne katastrofe kod nas, da ce odgovornost za to pasti na EU i SAD, koje dosada nisu ponudili niti jedan koncept osim deklarativnih govora da su mnogo zabrinuti za te izbeglice koje su finansiski i matreijalno na teretu Makedonije".

I pored svega sto se dogodilo, tesko je reci da u makedonskoj javnosti preovladjuje neraspolozenje prema SAD i NATO, te da su simpatije vecine makedonskih gradjana na strani Jugoslavije. Sto se Albanaca u Makedoniji i njihovih partija tice stvar je jedonstavnija. Gotovo da se ne moze naci neko ko ne podrzava nezavisnost Kosova i potpisivanje sporazuma iz Rabujea kao posredan put da se do nje dodje. Moglo bi se cak govoriti o uticaju albanofobije, koja u Makedoniji nije retka, kao o razlogu zbog kojeg pojedine kategorije ovdasnjeg stanovnista Beograd smatraju blizim od Pristine ili Tirane. Makedonski parlament je na vanrednoj sednici raspravljao o bezbedonosnoj situaciji u Makedoniji nakon eskalacije krize na Kosovu. Parlament je doneo zakljucke koji polaze od konstatacije da kriza predstavlja opasnost za Makedoniju i region. Ponovljen je vise puta izneseni stav Makedonije da njena teritorija nece biti koriscena za bilo kakvo preduzimanje ofanzivnih dejstava prema bilo kojoj susednoj zemlji. Parlament je pozdravio pismenu garanciju NATO-a kojom Alijansa garantuje bezbednost Makedonije u slucaju nezeljenog razvoja dogadjaja. Naime makedonska vlada je uspela da od generalnog sekretar NATO Haviera Solane da dobije pismenu potvrdu kojom Alijansa garantuje bezbednost Makedonije, iako je i ranije od strane visokih funkcionera SAD i NATO vise puta bila ponovljena usmena izjava o tome. Iako je novopostavljeni komandat NATO snaga u Makedoniji Majk Djekson pre par dana izjavio da je cuvanje granica i odbrana Makedonije stvar makedonskog ministra za odbranu a ne NATO vojnika, za ovdasnju javnost umirujuce je delovala informacija da NATO vojnici prakticno pretstavljaju drugu liniju odbrane severne makedonske granice. Dnevnik "Nova Makedonija" pise da "Armija Republike Makedonije osigurava severnu granicu liniski i bezbedonosno, dok se NATO snage nalaze na nekoliko pozicija dublje", te da ovi vojnici "vrse svoje aktivnosti koje zaejednicko koordinacijsko telo usaglasava sa ARM".

Ni pitanje izbeglica sa Kosova, koje je poslednjih meseci korisceno za stvaranje panike u javnosti, ovih dana kao da je ostavljeno po strani. U opticaju su razliciti podaci o njihovom broju. Svi potenciraju da je limit od 20 000 izbeglica maksimum koji Makedonija moze primiti. Iako je pomalo nejasno kako je Makedonija bez vecih problema tokom tamosnjeg rata primila dva i po puta veci broj izbeglica iz Bosne, te da dosad niti jedna izbeglica sa Kosova nije smestena u javnim objektima, poput decjih odmaralista, koji su svojevremeno bili puni sa bosanskim izbeglicama. Ministarstvo unutrasnjih poslova je pre neki dan prakticno zatvorilo tri granicna prelaza sa SR Jugoslavijom vrativsi sa makedonske strane granice nekoliko stotina izbeglica sa Kosova. Odluka o ponovnom otvaranju i primanju novih izbeglica doneta je istog dana, kazu zbog intervencije stranih diplomata u Skopju i pritiska Demokratske partije Albanaca na svoje koalicione partnere u vladi.

Inace ovdasnje stanovnistvo pomalo panicno stvorilo redove automobila ispred benziskih pumpi i ispraznilo police sa prehrambenim proizvodima po radnjama. Naravno vec prvog dana brojne privatne menjacnice prestale su prodavati devize. To je trajalo samo nekoliko dana. Utisak je da je u Makedoniji stanje pod kontrolom, da nema mnogo razloga za uzbudjenje. Naravno, rat se vodi na dvadesetak kilometara od Skopja, mnogi od ovdasnjih stanovnika imaju rodbinu ili prijatelje koji zive na Kosovu, odakle stizu informacije u brutalnim intervencijama jugoslovenskih vojnika i masovnim egzekucijama, nestanku mnogih uglednih kosovskih Albanaca o cemu se zbog prekinutih telefonskih linija ne zna mnogo, po ovdasnjim gradovima "muva" se mnogo vojnika u razlicitim uniformama... jednom recju u vazduhu lebdi neizvesnost oko toga kakav tok mogu dobiti dogadjaji u regionu koji je dokazao da mu gluposti nisu strane.

AIM Skopje

ISO RUSI

??