Hladan tus

Sukcesija

U Sloveniji je kao grom odjeknula vest da je kiparski vrhovni sud odmrzao 146 miliona americkih dolara iz deviznih rezervi bivse Narodne banke Jugoslavije, kojima je posle raspada SFRJ upravljala tamosnja ekspozitura Beogradske banke.

LJUBLJANA, 18.03.1999

"Presuda kiparskog Vrhovnog suda, kojom su odledjene devizne rezerve nekadasnje Narodne banke Jugoslavije deponovane u filijali Beogradske banke, predstavlja hladan tus za cetiri od pet naslednica bivse SFRJ", komentarise navedenu odluku ljubljansko Delo. Opste razocarenje slovenackih bankara i politickih prvaka, izazvano odlukom kiparskog Vrhovnog suda, koji se iz celog spora izvukao tako sto je proglasio svoju "nenadleznost", utoliko je veca i zato sto se u "kiparskom slucaju" radilo o gotovini, sto je s aspekta ostale cetiri drzave naslednice (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, BiH) prava retkost. Slicno se desilo i povodom napora da se podeli imovina, zatecena u Bazelskoj banci - ukupno 600 miliona dolara u zlatu i devizama

• koja jos uvek ceka na deobu.

Sto se "kiparskih para" tice, one su sada jednostavno pretvorene u jos jednu knjigovodstvenu stavku, sto ce reci da obim i nacin podele nekada zajednicke imovine (u procesu sukcesije) i dalje ostaje "nikada dorecena prica". Reklo bi se da se obistinjuju predvidjanja pojedinih strucnjaka, koji su jos 1991. godine upozoravali da ce sukcesori nekadasnje Jugoslavije naslediti, pre svega - dugove.

Skriveno blago

Prica o devizama skrivenim na Kipru pocela je pre dve i po godine. Postupak na Kipru pokrenut je posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, cime je omoguceno ukidanje embarga protiv SRJ. Posle intervencije sluzbene Ljubljane kod vlasti u Nikoziji, pomenuta sredstva Narodne banke Jugoslavije ostala su zamrznuta, uz uslov da drzave naslednice izraze svoje pravo na taj novac.

Sve se zaplelo aprila 1996. godine, kada su slovenacki drzavni organi dobili pismo kiparskog ministra spoljnih poslova upuceno slovenackom kolegi, pismo kojim se Slovenija obavestava da ce sredstva NBJ ostati zamrznuta, ali samo ukoliko bude ulozena tuzba. Slovenacki bankari su brzometno srocili zahtev te od nekadasnje NBJ zatrazili da Republici Sloveniji vrati devizne stedne uloge koji su svojevremeno bili deponovani kod NBJ.

Slovenija je pomenuta potrazivanja prema nekadasnjoj NBJ preuzela od domacih poslovnih banaka, putem zakona. Konacno, pomenute devize su tokom proteklih godina vec isplacene stedisama na osnovu javnog duga Republike Slovenije, cime je Drnovsekova vlada prakticno vec ucinila ono sto bi morala da uradi Narodna banka Jugoslavije. Zato se sluzbena Ljubljana niti malo nije neckala kada je iz Nikozije stigao mig da je deo "zaturenog blaga", konkretno - suma od 146 miliona americkih dolara - najverovatnije sadrzana u masi deviza otkrivenih u kiparskoj filijali Beogradske banke. Unajmila je advokate i podigla tuzbu. Ali, uprkos velikim ocekivanjima - prva runda sudjenja zavrsena je za Sloveniju totalnim neuspehom.

Da sve bude pikantnije, prica ima i spijunsko-avanturisticku stranu. Umesni su kiparski advokati, koje je angazovala slovenacka vlada; tokom jula 1996. godine (tokom dva dana) uspeli da procesljaju racune ekspoziture Beogradske banke na Kipru. Brzo su utvrdili da tamo jeste bar 146 miliona americkih dolara iz trezora nekadasnje NBJ. Iako je njihovo dalje istrazivanje spreceno zahvaljujuci vodstvu Beogradske banke, zastupnici slovenackih interesa uspeli su (jula 1996. godine) na sudu u Nikoziji da isposluju privremenu meru zamrzavanja doticne imovine. Protivnicka strana se zalila na recenu odluku, ali su spretni slovenacki advokati uspeli da razlicitim metodama odugovlacenja produze spor i blokadu novca sve do pocetka 1999. godine.

"Kiparski novci" bili su razlog za uzastopne posete slovenackih delegacija Nikoziji, na celu sa viceguvernerom Banke Slovenije Andrejem Rantom; tako su slovenacki predstavnici i ovoga puta, u kontaktu sa najvisim kiparskim politicarima i bankarima, odlucili da na licu mesta provere kakva ce biti sudbina zalbe na nedavnu odluku Vhovnog suda u Nikoziji, koji je sebe vec proglasio nenadleznim za dati spor.

Sustina spora je, naravno, u parama. Banka Slovenije uporno tvrdi da nema nikakve sumnje da su se na Kipru, u raljama tamosnje ekspoziture Beogradske banke, nalazile i devize ciji su vlasnici slovenacke poslovne banke. Te devize, locirane u trezorima banke koju je na Kipru donedavno vodila Milosevicu bliska bankarka Borka Vucic, prema slovenackoj strani, nikako ne mogu biti objekt raspolaganja nekakve Beogradske banke, jer su to sredstva koje su slovenacke banke u vreme nekadasnje SFRJ morale da deponuju pri Narodnoj banci Jugoslavije. Posle raspada bivse drzave te su devize ostale u Beogradu, odnosno na racunima Narodne banke Jugoslavije u inostranstvu. Slovenija je u medjuvremenu, tokom proteklih godina zivota u osamostaljenju, isplatila svojim stedisama sve devize za koje je garantovala bivsa federacija, ali je to nije sprecilo da u raspravama o sukcesiji nastavi da potrazuje od Narodne banke Jugoslavije izgubljeni novac.

Slovenacke bankare tesi misao da rezultat spora ipak nije sasvim pesimistican. "Pomenuta odluka kiparskog suda za nas nikako ne znaci neuspeh, vec delimican uspeh. Zahvaljujuci tom postupku uspeli smo da otkrijemo gde se nalaze devizne rezerve Narodne banke Jugoslavije, a to je vredna informacija, koju nam do tada niko nije zeleo da saopsti. Narodna banka Jugoslavije, recimo, striktno odbacuje otkrivanje bilo kakvih podataka u vezi sa deviznim rezervama prethodne NBJ, a to je informacija na koju, prema medjunarodnm pravu, sve drzave naslednice imaju pravo. Banka Slovenije i nase Ministarstvo finansija su zbog toga nekoliko puta pisali stranim bankama; upozoravali smo ih na postojanje sasvim nove Narodne banke Jugoslavije i zahtevali podatke o visini deponovanih sredstava; medjutim, prozvane banke su nam uvek odgovarale da ih zastita bankarske tajne obavezuje da ne mogu da razotkriju niti podatak jesu li ikakva sredstva NBJ uopste kod njih!? E, sada smo, konacno, postupkom na Kipru utvrdili da takvi racuni postoje i koliko je novca na njima. Drugo, vazno nam je da sudija jos jednom potvrdjuje da se nekadasnja SFRJ raspala i da vise ne postoji; sudija se pozvao na imunitet samo u vezi cinjenice da je SRJ posednik tih sredstava. Naravno, sudija je uz to upozorio na razliku izmedju kontinentalnog i anglo-saksonskog prava, pri cemu ovo drugo odlucnije stiti drzavni imunitet. Nasi advokati su pokusali da zaobidju taj problem na razlicite nacine, medjutim, sud nije prihvatio nase argumente vec se pozivao na razne druge primere, recimo - na slucaj Pakistana iz 1958. godine, slucaj koji je za nas sporan jer je tada doslo do prenosa sredstava od strane ovlascenih funkcionera jedne drzave, dok u nasem primeru nije tako, posto su sporna sredstva od uvodjenja sankcija 1992. godine bila zamrznuta. Zato nasa zalba na odluku suda u Nikoziji pociva na cinjenici da SRJ odnosno - Narodna banka Jugoslavije neopravdano i neovlasceno poseduje nase depozite, posto takvi finansijski transferi, u vreme kada su bili izvrseni, nikako nisu mogli da budu zakoniti, jer se drzava vec raspala. Smatramo da je sudija isuvise malo uzeo u obzir novi zakon nove NBJ i njegove paragrafe u vezi nasledstva, sto smo mi navodili kao jedan od kljucnih argumenata," tvrdi viceguverner Banke Slovenije Andrej Rant.

Sustina slovenacke zalbe na presudu suda u Nikoziji odnosila se na onaj deo obrazlozenja u kome se sudija poziva na neke druge, slicne primere, kada su drzavni sluzbenici, istina - na isti nacin kao u jugoslovenskom slucaju, uspeli da iznesu novce iz drzave. Slovenacki advokati su Vrhovnom sudu Kipra dokazivali da jugoslovenski primer nikako ne moze biti srodan, recimo, pakistanskom, gde su 1958. godine novac iz drzave izneli ovlasceni drzavni sluzbenici, dok su u slucaju SFRJ to ucinila neovlascena lica, odmah posle raspada SFRJ, u momentu kada je Slovenija i zvanicno izasla iz federacije. Ukratko, Narodna banka Jugoslavije je, po misljenju predstavnika Slovenije, jos pre zavrsetka ostavinske rasprave, prisvojila i raspolaze novcem ne samo stedisa koji su ostali jugoslovenski drzavljani, vec se koristi i devizama koje pripadaju stedisama iz drugih federalnih jedinica.

Uspesni samo - advokati

To nije jedini proces koji nekadasnje federalne jedinice bratski vode protiv Jugoslavije i njene Narodne banke, a sve u vezi deviznih rezervi bivse drzave; tako su u Francuskoj, posle ukidanja embarga, slovenacki advokati uspeli da zamrznu jugoslovenske devize, dok je Hrvatska na slican nacin dobila presudu Vrhovnog suda Austrije, kojom se odredjuje da posle raspada prethodne drzave nijedna od naslednica nema pravo na sredstva koja su deponovana u austrijskim bankama, sve dok ne dodje do dogovora o sukcesiji. Pored toga, Hrvatska je zajedno sa Makedonijom, Bosnom i Hercegovinom a kasnije i Slovenijom pokrenula slican postupak i u Rimu. I suparnicka strana, medjutim, belezi slicne "uspehe", bar u Beogradu naklonjenom Kipru. Tako je u ovom slucaju za Jugoslaviju sasvim sigurno uspeh to sto je sudija priznao imunitet SRJ kao imaocu deviza, cime je omogucio potencijalno "oslobadjanje" tih sredstava za racun SRJ.

Najzad, treba li i sumnjati da najvecu korist u svemu tome imaju, naravno, advokati, koji se maste na drzavnim jaslima. Slovenija je, na primer, samo za kiparsku tuzbu do drugostepene presude potrosila 330.000 nemackih maraka a nista manje drzavnog novca nisu protrasili ni advokati, koje je angazovala Beogradska banka. Zahvaljujuci sirom sveta poznatoj sklonosti (pregovaraca sa ovih prostora) ka dogovornom resavanju sporova, advokati su, sasvim sigurno, jedini koji ce i ubuduce imati najveci car od svadja medju nekadasnjim bratskim narodima.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)