MIR PLACEN RATOM!?

AIM Skopje, 26.03.1999

Hiljadu demonstranata su juce kamenovali americku ambasadu u Skoplju. Nakon sto su probili ogradu, zeleci da udju u ambasadu, zapalili su portirnicu i vozila na parkingu ispred zgrade gde se veje americka zastava. Ne zaboravljajuci da usput zapale i jednu zastavu identicnu onoj sto se veje ispred ambasade, kao i nekoliko novcanica americkih dolara kako bi slikovitije izrazili svoj odnos ka najvecoj svetskoj sili. Ovi protesti organizovani od strane Demokratske partije Srba i Saveza komunista Makedonije, kao znak protesta zbog vazdusnih napada NATO-a na Jugoslaviju nastavljeni su ispred Nemacke i Engleske ambasade. Nije bio postedjen ni hotel "Aleksandar palas" gde su smesteni verifikatori, humanitarni radnici i strani novinari koji su pre nekoliko dana napustili Kosovo. Specijalci makedonske policije su sprecili divljanje demonstranata koji su imali nameru da demoliraju hotel i zgrade ambasada. Tako da su nastradili samo vozila OBSE-a i vozni park americke ambasade.

Dragisa Miletic, lider Demokratske partije Srba porucio je svetu i gradjanima Makedonije da se mora "isterati NATO iz zemlje" i da on i njegovi istomisljenici "nece dati Kosovo i Makedoniju". Ove poruke kao i agresivnost demonstranata uznemirili su ovdasnju javnost i obznanili da je u Makedoniji trenutno mirno, medjutim da je ona na rubu balkanske oluje. Ove demonstracije jos vise otslikavaju parametre kojim se meri prisustvo NATO-a u Makedoniji i bombardovanja na Jugoslaviju. Ti parametri imaju razlicitu mernu jedinicu - u zavisnosti etnicke pripadnosti. Pri cemu nije tesko doneti zakljucak da ovi parametri portretiraju onu tacku gde se spaja najveca opasnost po unutrasnji mir Makedonije - mogucnost da "navijacki" tabori izazovu lokalne konflikte. Jednostavno, sada vise nije tajna da Albanci podrzavaju NATO snage i napade na Jugoslaviju, da Srbi i prosrspski orijentisani etnicki Makedonci porucuju da ce spremno poginuti za svoju bracu i da "ne daju Kosovo", a onaj ostatak izvan ovih tabora, zatvara se u svoje kuce vec sa prvim sumrakom da bi gledali "direktni prenos" ratne epizode na severui i u medjuvremenu povecavajuci domace "ratne rezerve" hrane i ostalih namirnica. I ne znaju dali da veruju pricama da Milosevic ceka pogodan trenutak da "kazni" Makedoniju ili izjavama zvanicnika da je Makedonija bezbedna.

Dok Klinton u pismu upucenom Gligorovu tvrdi da ce "SAD ostati" uz njega i Makedoniju "u teskim danima koje slede" a premijer Ljubco Georgievski podvlaci da "ako odgovornst za humanitarnu katastrofu situacije u Kosovo, prema medjunarodnoj javnosti, pada na Milosevica, tada odgovornost za eventualno prelivanje humanitarne krize u Makedoniju, pada na Evropsku Uniju i SAD", ovdasnja javnost osluskuje buku aviona i izjave jugoslovenskih oficira koji tvrde da veliki broj raketa dolazi iz Makedonije i Albanije. I belezi informacije da je Milosevic poceo da siri konflikt ka Albaniji bombardovanjem granicnih naseljenih mesta. Sto se ovde tumaci kao opomena za sve one susede koji "pomazu" NATO. I povecava osecaj da cevi srpskih topova nisu naprazno okrenuti prema Makedoniji.

U takvoj situaciji zvanicnici pokusavaju da umire javnost tvrdnjama da nema razloga za paniku i haos. I podvlaceci da neki mediji sire antinatovsko raspolozenje i uznemiravaju ovdasnju javnost. Premijer Makedonije je cak naglasio da se televizijske stanice "Kanal 5", "Sitel" i "A-1" bez razloga odnose uznemiravajuci cak i u poredjenju sa medijima SR Jugoslavije gde vlada ratno stanje. Ovdasnji mediji u stvari samo otslikavaju podeljenost same javnosti. Pri cemu informativne kuce koje su pod kontrolom vladajucih partija svoju "neutralnost" stite tako da prenose CNN i strane agencijske vesti.

A vesti dolaze iz casa u cas. Najvise iz prostora gde padaju bombe i iz susednih zemalja koje isto kao i Makedonija strepe od toga da rat moze obuhvatiti celi region. Albanci iz Makedonije pazljivo odmeravaju izjave zvanicnika iz Albanije znajuci da prelivanje rata ka Tirani oznacava definitivno pocetak "rata svih Albanaca" protiv Jugoslavije a ujedno i palenje cuvenog fitilja na balkanskom buretu. Znajuci ovo, razumni ljudi s pravom naglasavaju da je sada najvaznije da se zaborave etnicki nesporazumi u Makedoniji, da se sve ulozi na stabilnost i ocuvanje zemlje. Da se sacuva gradjanska sloga bez razlike dali je ovo trenutak kad se ratom treba platiti mir na Balkanu ili opet, momenat kada je Milosevic konacno uspeo da stavi na kocku sudbinu svih balkanskih naroda. Uostalom, sve je sada neizvesno osim jednog: da ovo stolece zavrsava onako kako je pocelo - ratom na Balkanu. I da zapad pokusava bombama da ukroti one koji su zaslepljeni svojim mitovima i opijeni mrznjom prema svemu sto nema njihov etnicki i religiozni predznak. A doze ovakve zaslepljenosti i pijanstva nisu ni male ni bezazlene i u Makedoniji.

Uostalom i sada kada je sve krenulo bombama i ratnim poklicima mora se stvoriti taj medju prostor sto omogucava da se cuje ljudski glas razuma. I da se ne zaboravi da te bombe odnose i nevine zrtve koje Milosevic nikada nije pitao kako da se resi kosovski problem. Da je danas najteze onima koji su na Kosovu. Odakle dolaze vesti da se borbe nastavljaju zesce nego ranije, da srpska soldateska drzi opkoljeno vise od dvadesetak hiljada izbeglica, da nastavlja paljbom na albanske domove, da vrsi masovnu osvetu nad onim "koji su pozvali NATO". Da se zna da je rat tezak zato sto se tada polaze najtezi ispit covecnosti. Ispit na koji je Balkan vise puta pao i kome je ovo mozda poslednji "popravni".

U trenucima dok se placa cena etnickih animoziteta i etnicke mrznje koja je u Jugoslaviji poprimila institucionalne dimenzije, ovdasnji mediji prenose analize stranih ratnih eksperata da je Milosevic dobro proucio rat u Vijetnamu, "Pustinjsku oluju" u Persijskom Zalivu i da je svesan da SAD i NATO nisu sposobni da prihvate toliki broj zrtava u odnosu na ciljeve koji su postavljeni. Da je spreman zrtvovati svoj narod i celi Balkan samo da bi ostao na vlasti. Pri cemu nije sporno to da se "hrani" i divljackim demonstranacijama nalik ovima u Skopju koje ne izrazavaju opravdanu zabrinutost ovdasnjih Srba za sudbinu svojih sunarodnika koji zive u strahu od bombi, vec zele da i Makedoniju ukljuce u vihor rata i da daju svoj doprinos "radionici rata". Imajuci to u vidu, vise od desetine nevladinih gradjanskih organizacija u Makedoniji u svojoj izjavi za javnost "Za ocuvanje stabilnosti Republike Makedonije" navodi da "je primarni interes gradjana Makedonije ocuvanje mira i stabilnosti svoje zemlje i njen dostojanstveni opstanak u ovim teskim trenucima". I naglasavaju da "se to ne postize prelivanjem kosovskih problema u Makedoniji" da se to "ne postize sa nemirnim demonstracijama i nasiljem usmerenom ka novinarima, humanitarnim radnicima i stranim diplomatskim zastupnistvima" pored drugog i "zato sto se znacajan deo nase tekovne stabilnosti duguje bas na pomoci i podrsci koju Republika makedonija dobija iz medjunarodne zajednice". Vise od dvadesetak vecih i relevantnih nevladinih i gradjanskih organizacija svoju izjavu zavrsavaju konstatacijom daje "pruzenom parcetu hleba, neodgovorna grupa nasih gradjana odgovorila kamenjem". Pri cemu, kad je rec o dostojanstvu, pre svega zbog istine, treba podvuci to da u Makedoniji, ako se iskljuce etnicki Albanci, do sada nije bilo demonstarcija u znaku osude na zlocine koje je ucinila i cini srpska vojska na Kosovu. A zbog te iste istine, mora se podvuci da je makedonska vlada (ako se iskljuci taj dan kada je granica bila zatvorena za sve gradjane koji su imali jugoslovenski pasos) do sada imala korektan odnos prema izbeglicama sa Kosova. I da i nakon pocetka bombardovanja vojnih ciljeva u Jugoslaviji, granice su otvorene ali puste: izbeglice ne dolaze. Neki kazu zato sto ih srpska vojska drzi kao taoce. I da ista ta vojska ubija i uzima kao taoce albanske intelektualce kako bi ovaj narod ostao na izgorenoj zemlji i obezglavljen.

AIM Skopje

KIM MEHMETI