Ranta: "Zlocin protiv covecanstva"

(Za AIM Podgoricu pise novinar iz Pristine)

U sali Verifikacione Misje OEBS-a 17. marta okupilo se oko 200 novinara, domacih i inostranih, u ocekivanju da li ce gospodja Ranta dati ocenu i nazvati pravim imenom ono sto se 15. januara dogodilo u selu Racak 15 kilometara udaljenom od Pristine, kada je ubijeno 45 kosovskih Albanaca. Medjutim, dr. Ranta nije otvoreno rekla da se radilo o masakru, sa obrazlozenjem da nije u njenoj kompetenciji da donosi takve ocene. "Masakr se ne moze oslanjati na cinjenicama sudske medicine, vec je to legalan opis okolnosti u kojima su ubijene osobe, i to sudeci po sveobuhvatnim analizama i svih validnih informacija... Slazem se sa gospodinom Vokerom da se tamo dogodio zlocin protiv covecanstva", na mozda diplomatskiji nacin odgovorila je Ranta, koja je ocito bila pod jakim pritiscima. Novinari su je doduse pitali da li se ustrucava da jasno govori o rezultatima istrage zbog politickih pritisaka. Ona je sa pauzama od po nekoliko sekundi, sa ociglednim uznemirenjem kratko odgovorala "Ne". Novinari su je pitali da li se radi o nenaoruzanim ili naoruzanim ljudima koji su poginuli: Uz istu mimiku na licu i neugodnu pauzu ona je odgovorila: "Ne, nisu". Uzdah olaksanja kod novinara. Ne zbog onoga sto je ona rekla nego zato sto joj je odgovor ipak iskamcen. I tako prilikom svakog odgovora. Ranta je na skoro jednoipocasovnoj Konferenciji za stampu desetak puta ponovila da je obdukacija vrsena pod pokroviteljstvom EU, i da novinari ne mogu da ocekuju da ona kaze ko je ubio albanske civile, jer to nije u njenoj kompetenciji. U vise navrata, na odgovore gospodje Rante sef verifikacione Misije OEBS-a Vilijem Voker je vrteo glavom, cini se ne toliko u znak neslaganja sa njom koliko zbog toga sto je ocekivao jasnije i odgovore koji nece unositi bilo kakvu sumnju. A upravo se tako nesto i dogodilo. Srpske vlasti su tumacile njen nastup kao da se u Racku nije dogodio masakr, jednostavno preskacuci njenu ocenu da se radilo o zlocinu protiv covecansta, ali i vidno ljuti sto je izjavila da se radilo o nenaoruzanim i neduznim civilima. Kosovski Albanci su zeleli da cuju rec masakr. Nezadovoljstvo kod jednih i drugih stvarao je spor i razvodnjen nastup Helene Rante i to se osetilo i u samoj sali. Predstavnik provladinog Medija centra je izneo svoj stav da izvestaj nije profesionalno napravljen, a urednik lista "Koha ditore" je pitao zbog cega je ona uopste dosla kada ne moze jasno da iznese ocenu o tome sta se desilo u Racku, i da li je ona svesna da ovakvim izvestajem jos vise komlikuje situaciju na Kosovu! Ako se medjutim stavi na kantar nezadovoljstvo obe strane, cini se da preteze ono na srpskoj. Sta je jos rekla Ranta?!

Pre svega govorila je o poteskocama sa kojima su se finski patolozi sretali u vrsenju autopsije ubijenih. Pozalila se da je kolege iz Jugoslavije nisu poslusale kada je zatrazila da se obdukacija ne zapocinje bez prisustva finskih strucnjaka za sudsku medicinu, vec su sami obradili 16 tela. "Beloruski strucnjaci nisu ucestvovali u obdukciji, oni su samo posmatrali", obelodanila je Ranta i dodala da je neprofesionalno sef jugoslovenskih patologa Slavisa Dobricanin davao izjave novinarima dok je trajala autopisija, kada se nisu znali rezultati, a posebno jer su ovi "strucnjaci" neprofesionalno baratali ubijenim telima kosovskih Albanaca, koji su bez zastitne kese prebacivali telo na telo u kamion - iz dzamije u selu Recak, (gde su ih nakon nekoliko dana prebacili rodjaci ubijenih sa obliznjeg brda) u pristinsku bolnicu. Cak je u jednom trenutku rekla da su radili na obdukciji samo ono sto im je bilo dozvoljeno, i priznala da se nad ubijenima nije koristio metod parafinske rukavice, koja bi trebalo da pokaze da li su ubijeni prethodno pucali. Ona je to obrazlozila zabranom koriscenja ovog testa od strane Interpola jos 1968. godine, i dodala da se u Finskoj ovaj metod ne koristi vec 20 godina, jer nije pouzdan. Njeno objasnjenje da se radi o metodu da se sa odredjenog dela sake uzmu otisci, srpske vlasti su iskoristile za napad na izvestaj gospodje Rante i pokusale da dovedu u pitanje njen stav da se radilo o iskljucivo civilima, koji na svojim civilnim odelima nisu imali nikave znake ili ambleme neke organizacije i odbacila mogucnost da su oni presvuceni. Medjutim, nezadovoljstvo je bilo u funkciji unutrasnje upotrebe sto se kasnije i pokazalo.

Novinari koji izvestavaju za srpske medije takodje su diskutovali i donosili zakljucke da je Ranta "demantovala samu sebe", i malo je bilo onih koji su u svojim izvestajima uvrstili podatak o zabrani metode parafinske rukavice. Uostalom vise ne cudi sto izvestaj jedne nezavisne organizacije Hjuman rajts voc o desavanjima u selu Recak tog kobnog 15. januara u Srbiji nije objavljen, ukljucujuci pre svega nezavisne medije. Nije samo jasno da li iz straha da se ne nadju na udaru vlasti ili zato sto negde duboko u sebi ne veruju da tako nesto snage bezbednosti mogu da urade. Ponovo je aktivirana i prica da sef verifikacione Misije OEBS-a Vilijem Voker nije mogao da garantuje novinarima srpske nacionalnosti da sa njim odu u selo Recak, a da navodno novinarima koji izvestavaju za albanske jezike jeste, sto se kosi sa istinom. On je ponudio da svi novinari idu pod kisovarnom OEBS-a, ali su srpski trazili da im se kaze koliko je taj kisobran. U stvari, dobar broj novinara Albanaca je fakticki otislo u Recak na svoju odgovornost i pre samog Vokera. Srpski su se odlucili da ne odu jer su culi da bi mogli da budu legitimisani od strane pripadnika OVK ( "koji su bili ljuti zbog onoga sto se desilo"), optuzujuci zbog sopstvenog straha Vilijema Vokera. Otud i kasnije vise puta izrecena recenica "Mi nista nismo videli".

Upravo su iz ovog razloga "argument" (parafinska rukavica) koji u stvari "ide u prilog" jugoslovenskim strucnjacima ili vlastima svejedno, oni u svojim nastupima nakon Konferencije za stampu Helene Rante, koristili kao glavni argument da njen izvestaj nije najkorektniji tvrdeci da se radilo o "teroristima" koji su ubijeni sa "razdaljine od dva metra". Ranta novinarima nije zelela da otkrije sa koje su razdaljine ubijeni, ali je u nemustom odgovoru na takvo pitanje iznosila da "su tela nakon prebacivanja kontiminirana i moze se naci bezbroj takvih pretpostavki, ali da ona misli da su ubijeni sa vise metaka iz automatskog oruzja, na mestu gde su pronadjeni...". Albanci se pitaju da li su oni streljani?! Otkuda tolikog ostecenja tela na licu mesta kada su oni stigli na lice mesta za manje od 24 sata. Bilo je i tela van utrobe, sa rascepanim lobanjama, otkopcanim slicevima...

Finski patolozi su izvrsili test o eventulanom koriscenju oruzja metodom disperzivne energije X zracima, kojim moze da se ustanovi da li su zrtve pre toga pucale. Nije se doslo do takvih rezultata. To je sustina odgovora na ovo pitanje u pismenom izvestaju koji su novinari dobili na pocetku njene konferencije za stampu.

Sef Instituta za sudsku medicinu Slavisa Dobricanin koji je rukovodio ekipom jugoslovenskih forenticara u izjavi istoga dana je za RTS rekao da je "sveobuhvatni izvestaj sa detaljima autopsije koju su uradili finski eksperti identican sa rezultatima koje je objavila nasa ekipa". Dobricanin je izjavio da izvestaj Helene Rante koji je predat novinarima sadrzi njen licni stav i ocene i da se razlikuje od izvestaja njene ekipe. U izdatom saopstenju jugoslovenski eksperti za sudsku medicinu su izvestaj finskih patologa ocenili kao veoma kvalitetno uradjeni strucni deo, korektno i savesno dokumentovan, te da se zakljucci gotovo podudaraju sa onim jugoslovenskog tima. Strucnjak za sudsku medicinu ucesnik u obdukciji, Dusan Dunjic iznoseci nalaze ovog tima je tvrdio da su svi kosovski Albanci poginuli od vatrenog oruzja, da nisu ubijeni nego da su poginuli u oruzanom sukobu. "Ustanovljeno je delovanje zivotinja tj. da ti lesevi nisu iz istog dogadjaja, da se manipulisalo lesevima", rekao je izmedju ostalog Dunjic. On je jos rekao da u izvestaju gospodje Rante pise da se radi o nenaoruzanim civilima ali da nema dokaza o tome u strucnom izvestaju. Nisu izbegnute kvalifikacije poput da "dr. Helena Ranta nije cak ni patolog, vec da je u stvari stomatolog zaposlena pri finskom Ministarstvu pravde", pokusavajuci da sopstveno nezadovoljstvo prebace na politicki teren.

Helena Ranta je prenela novinarima da je dokazni materijal i rezultate obdukcije predala Okruznom sudu u Pristini, odnosno istraznom sudiji Danici Marinkovic, Institutu za sudsku medicinu u Pristini i predstavnicima EU. Materijal tezak 21 kilogram sadrzi posebnu knjigu sa podacima svakoga tela nad kojim je izvrsena obdukcija, vise od 3 000 fotografija uradjenih tokom autopsije i deset sati video snimaka.

Procitano je i pismo predsedavajuceg OEBS-a Knuta Volebeka koji je u poruci podsetio da iz izvestaja finskih forenticara proizilazi da su ubijeni u Recaku bili nenaoruzani i neduzni civili, zahtevajuci da se "izvrsioci tog zlocina kazne". Sta se u stvari desilo u Recaku mozda je najbolje oslikao diplomatski nastup nemackog ambasadora u Beogradu Vilfrida Grubera (cija je zemlja predsedavajuca EU) koji je bio prisutan na konferenciji za stampu. On je rekao da ce Izvestaj biti predat i Haskom tribunalu kako bi uz izjave ocevidaca posluzio u pokretanju postupka protiv izvrsioca zlocina. I Vilijem Voker sef verifikacioen Miien OEBS-a bio je istrajan u svom stavu da se "15. marta u Recaku dogodio masakr nad civilima".

Na prvi pogled vrlo izbalansiran izvestaj dr. Rante, ipak je dosta toga rasvetlio. Gotovo se zaboravilo da zbog desavanja u selu Racak jugoslovenske vlasti nisu dozvolile glavnom tuzitelju Haskog Tribunala Luiz Arbur da udje na teritoriju Kosova, tvrdeci da Kosovu nije u kompetenciji ove institucije, a Vilijem Voker je zbog iznete ocene o masakru proglasen perosonom non grata. Ovu odluku su jugoslovenske vlasti kasnije zamrznule...

AIM Pristina Rrahman PACARIZI