CAS DIPLOMATIJE ILI CAS RATA

Potpisujuci Mirovni sporazum o Kosovu u Parizu prosle nedelje, Albanci su u stvari potpisli samo njihovo saveznistvo sa razjedinjenim Zapadom. Posle potpisa Albanaca i odbijanja Srba, cas diplomatije je u stvari posustao, ustupajuci mesto casu rata.

Milosevic se nije ustrucavao da iskoristi svaki minut na raspolaganju da bi intenzivirao udare protiv Albanaca na terenu, dok je kako izgleda on definitivno izabrao put rata. Holbrukove misije u Beogradu i Primokaova u Vasingtonu samo mogu da odloze udare aviona NATO, ali ne i da ih izbegnu.

Drugacije od pre tri nedelje u Rambujeu, sada vise nisu Albanci ti koji treba da se medjusobno sporazumevaju, vec velike sile koje treba da pronadju zajednicki imenitelj, koji se kako izgleda nece lako postici.

"Sada je red na NATO i velike sile da isune njihove obaveze, dakle da preduzmu vazdusne napade", izjavio je po dolasku u Tiranu predsedavajuci albanske delegacije na Mirovnim razgovorima Hashim Thaci.

FRANCUSKI AVION SLECE U TIRANU

Francuski vojni avion koji je trebao da preveze delegaciju kosovskih Albanaca u Pristinu, morao je prinudno da sleti u Tiranu. Posle odlaska verifikatora OEBS-a sa Kosovu nije bilo vise nikakavih garancija za bezbednost delegacije, zato je i prva stanica bila Tirana. Thaci i predstavnici OVK su se uputili prema hotelu "Rogner" u Tirani pod jakim bezbedonosnim merama, dok su Rugova, Qosja, Surroi i ostali nastavili u Skoplje. Na aerodromu "Rinas", kosovsku delegaciju je docekao predsedik Meidani kao i ministra inostranih poslova Milo.

Susret na aerodromu bio je prvi kontakt zvanicnika Tirane sa Ibrahimom Rugovom, belezeci tako kraj dugog zahladjenja izmedju zvanicne Tirane i zvanicne Pristine, koje je zapocelo 1997. godine. U medjuvremenu, ostali kosovski lideri, medju kojima i Thaci, Qosja i Surroi su povremeno posecivali Tiranu, posebno tokom "dodatnog vremena" izmedju Rambujea i Pariza.

Vreme kada se Tirana smatrala bez autoriteta po pitanju Kosova je vec proslo. U stvari, delimicni uticaj Tirane na OVK, i delimicno zelja Amerikanaca da ojacaju kredibilitet Vlade u Tirani u zemlji i van nje, ucinili su da drugacije nego godinu dana ranije u teskim balkanskim jednacinama uloga Albanije bude pazljivo procenjivana.

Ocekivalo se da ce u Tirani Thaci obavestiti o stvaranju njegove Vlade, medjutim, to je odlozeno zbog eskalacije borbi na Kosovu. U direktnom intervjuu jednom privatnom TV kanalu u Tirani, on je izjavio da se vraca na Kosovo radi ispunjavanja svojih obaveza.

"SADA NATO IMA REC"

U Tirani svi ocekuju da rec uzme NATO, tj., upotrebi silu. Predsednik Meidani je ponovio u susretu sa novinarima iz balkanskih zemalja da je Albanija ponudila NATO svu njenu vojnu strukturu, ako bi to bilo potrebno za Alijansu i vojno delovanje protiv Milosevica. U stvari ovo je bio konstantan stav Albanije jos za vreme konflikta u Bosni, kada su se americki spijunski avioni smestili u jednoj vojnoj bazi u Albaniji odakle su osmatrali nebo bivse Jugoslavije. Medjutim, ima malo izgleda da bi se ovoga puta, ako NATO preduzme vojne napade protiv srpskih vojnih instalacija koristila teritorija Albanije ili pak njena vojna infrastruktura. Drzanje Albanije podalje od konflikta je vaznije nego sto su to njene vojne baze.

S druge strane, ministar inostranih poslova Milo, tokom hitnog susreta sa ambasadorima zemalja NATO zatrazio je od njih zvanicno zastitu u slucaju srpske agresije. Incidenti na granici koja deli Albaniju sa Kosovom sada su postali svakodnevni. Lokalni mediji javljaju o provokacijama srpskih pogranicnih snaga koje su minirale granicu skoro pet metara od albanske teritorije.

Naravno, ne moze se govoriti o otvorenoj agresiji Srbije protiv Albanije posto u tom slucaju NATO ne bi bila potrebna nikakva dozvola. Medjutim, lokalne epizode i posebno svakodnevne provokacije koje su do maksimuma podigle tenzije ne iskljucuju se. "Mi imamo snaznih garancija od strane NATO da necemo dozvoliti da se Albanija dira", rekao je Milo.

Bilo kako bilo, sa mogucnostima koje ima Albanija pokusava da pokaze svoje misice. Vojni manevri na Severu zemlje, kampanja za regrutovanje novih vojnika i improvizacija sastanka Generalstaba vojske u rezidenciji pod ratnim uslovima koja je ostvarena pre nekoliko dana, dokazuje da je klima zaostrena i u Tirani. Premijer Majko svojom izjavom od pre dve nedelje da "Albanci gde god da su imaju pravo na kolektivnu samoodbranu", zabrinuo je Zapad kao i ostrim recima da "Albanija nece reci ratu ne, ako se dira u njen suverenitet".

TEZAK SUSRET POSLE 42 GODINE

Po prvi put posle 42 godine jedan ruski ministar inostranih poslova doputovao je u Tiranu. Tek sto je otisao Ivanov, potpredsednik Dume Baburin je nastavio prekinuti razgovor. Iako nije bilo zaboravljeno da se govori i o potpisivanju traktata o prijateljstvu i saradnji izmedju dve zemlje i o buducoj poseti albanskog predsednika Rusiji, sati razgovora su bili uglavnom posveceni Kosovu. Zvanicnici i lider opozicije Berisha, koristili su malo diplomatije sa Rusom Ivanovim, cak se nisu ustrucavali da pokazu nervozu zbog ruskog prosrpskog stava. Obe strane, koje kada je rec o Kosovu izgleda da nemaju razlike, izgleda da su ne bez namere zatrazili od ruskog ministra da prenese Beogradu poruku da je Albanija spremna da se suoci sa bilo kakvim konfliktom. Skoro ironicno, Tirana je zatrazila od Ivanova da izvrsi ruski uticaj na Milosevica da ovaj potpise sporazum iz Pariza, dok je s druge strane, tri dana kasnije, sam ruski posrednik Majorski bio taj koji je odbio da stavi potpis zajedno sa Hilom i Petricem.

Da li su u prvom planu stare istorijske veze izmedju Rusije i Srbije? Ili je rec o nekakvom panslavizmu s kraja ovog veka? Ili, kako se kaze, radi se o razlikama u politickim konceptima izmedju Zapada i Rusije, prema kojima Zapad vidi bezbednost na kontinetu oslanjajuci se na NATO, a Rusija oslanjajuci se na OEBS. Ili pak, i strah da ce Kosovo biti presedan resavanja etnickih pitanja u sledecim decenijama, a takvih Rusija (kao i Kina u Aziji) ima ne malo. Ili je pak rec o nekakvoj cinicnoj igri da bi se dobile ekonomske i finansijske koncesije u zamenu za omeksavanje ruskog stava kasnije. Mozda se radi po malo o svemu ovome. Bilo kako bilo, Majorski ima pravo kada kaze da je "za tango potrebno dvoje", ali zaboravlja da je i za ples smrti potrebno dvoje, onaj koji ubija i onaj koji biva ubijen. U Moskvi vec odavno zrtva se jasno ne razlikuje od ubica.

Predsednik Meidani je rekao ruskom ministru da Albanija vidi kao soft - Ware implementacije sporazuma o Kosovu OEBS-a (koja ce pruziti pomoc na izgradnji demokratskih institucija) i kao hard Ware NATO (koji ce garantovati mir). Medjutim, Ivanov je dao do znanja da ce za hadr Ware biti uistinu hard.

PRAZNA STOLICA U BUKURESTU

Albanski ministar inostranih poslova Paskal Milo nije bio prisutan na susretu u Bukurestu koji je odrzan upravo na dan zavrsetka (tj. neuspeha) mirovnih razgovora. Ministri inostranih poslova Rumunije, Bugarske, Makedonije, Grcke i Turske, potpisali su Deklaraciju o Kosovu u odsustvu ministara inostranih poslova Albanije i Jugolsavije.

Grcko - bugarska inicijativa lansirana je tokom poseta Papandreua i Mihajlove Tirani. Iako joj se nije usprotovila u principu, Tirana je zaokupljena u velikoj meri onim sto se desavalo u Parizu, stavila do znanja da se ne moze ocekivati nesto veliko od nove balkanske inciijative. Cak bi to moglo biti gubljenje vremena ili pak odvlacenje paznje od razgovora u Francuskoj. Izgleda da se Milo takodje plasio i da sedne za istim stolom sa srpskim ministrom inostranih poslova, ako bi on bio prisutan, sto bi zvucalo kao izazov onom sto se desavalo u Parizu.

Balkanske zemlje su izrazile svoju zabrinutost ne samo zbog mogucnosti sirenja konflikta u regionu, vec i zbog ekonomske cene koju one placaju kao "taoci" konflikta. "Jugoslavija dize izmedju Bugarske i Evrope politicki, ekonomski i vojni zid", zalio se poslednjih dana bugarski premijer Kostov.

Umesto da poleti avionom za Bukurest, Milo je poleteo za Pariz, ali starajuci se da ne izazove nezadovoljstvo i kod njegovih balkanskih kolega. Dobro informisani izvori kazu da se Albanija posredstvom jednog pisma pridruzila Deklaraciji iz Bukuresta cija je srz usvajanje en block sporazuma u Parizu i otvoreni Balkan.

CAS PROBE

Jedan list u Tirani je zatrazio od Vlade da odmah evakuise personal albanske ambasade u Beogradu pred napade NATO.

Izgleda da je ono sto je Solana nazvao odbojavanje sati vec zapocelo i da je ono sto se naziva nultim satom napada blizi nego ikada. Ipak, postavlja se pitanje: Sta zatim?

Ako NATO napadne, ima izgleda da Milosevic "prema scenariju o kojem se odavno govori" prihvati poraz dostojanstveno, pravdajuci se pred Srbima koji ne zele da izgube Kosovo, ali koji ipak nisu spremni da umru za Kosovo, da je on izvrsio svoj patriotski zadatak. Kompromis za stolom, kako kaze crnogorski predsednik Milo Djukanovic, doveo bi do toga da njegova vlast visi o koncu i za njega je vlast nadragocenija stvar na svetu. Kompromis pod bukom aviona NATO mogao bi paradoksalno biti prihvatljiviji za njega.

Holbruk mu je preneo poslednje upozorenje, a mozda mu je ponudio i poslednje koncesije. Mozda je potrebno da i pritisci i koncesije i pritisci prema Milosevicu budu ozbiljniji. Razni analiticari su kao koncesije pominjali integrisanje Jugoslavije u strukture OUN, OEBS, cak i u programe NATO i EU. Poslednje vesti govore da je i ovo Holbrukovo nastojanje dozivelo neuspeh.

Karl Bilt cak sugerise da je "potrebno pronaci politicko resenje za citav region koje bi bilo u skladu sa sirim modelom evropskih integracija".

Medjutim, dominira misljenje da se na kraju krajeva, sa Milosevicem ne mogu resiti problemi, posto je on sam problem. Sada nasuprot njemu nisu samo Albanci - cak vise nego Albanci nasuprot Milosevica se sada nalazi NATO. Ako NATO ne bude pronasao svoj novi front na Balkanu, u Bosni i na Kosovu, gde bi ga onda mogao pronaci? Kosovo je njegova velika proba.

AIM Tirana Remzi LANI