LJULJA SE STOLICA OFICIRA BROJ JEDAN

AIM Sofija, 22.03.1999

Skandal koji je izbio izmedju vladajucih politicara i visokih oficira mogao bi da kosta glave nacelnika Generalstaba Bugarske armije general- pukovnika Miha Mihova. Premijer Ivan Kostov i prvi oficir Bugarske posvadjali su se oko brojnosti armije koja treba da bude precizirana i skoro u potpunosti izrazenoj vojnoj doktrini zemlje.

"Svako moze da napusti ekipu kad god zazeli", izjavio je Kostov, dodajuci da ne misli konkretno na Mihova. I pored toga, medjutim, postalo je jasno da je upravo general licnost koju vizira premijer.

Kostov trazi da brojnost armije bude svedena na 50.000 ljudi, dok Mihov zahteva minimum 60.000. Spor je odlozio usvajanje doktrine za nekoliko dana. Predsednik Petar Stojanov, kao vrhovni komandant zemlje, skloniji je da prihvati generalovu tezu. "Ukoliko neko povredi moj vrednosni sistem, onda ce ocigledno moje ostajanje na tom polozaju biti nemoguce", to su bile jedine reci generala Mihova povodom njegove buducnosti.

Spor o brojnosti bugarske armije bio je ocekivan posto se ideje o njenoj redukciji lansiraju vec poodavno. Pristalice 50-tohiljadne armije uzdaju se u dve osnovne teze - buduce pristupanje NATO-u i smanjenje troskova izdrzavanja vojske. Naravno, oficiri su protiv toga posto ce redukcija vojske povuci za sobom otpustanje znatnog broja oficira i podoficira, tako da ce bezbednost zemlje biti ugrozena.

Prema dosadasnjem planu Generalstaba o razvoju armije do 2010. godine trebalo je da se ona smanji sa 100.000 na 75.000 ljudi. Osnovni razlog je demografske prirode - smanjeni broj mladica zbog niske stope nataliteta. Medjutim, strucnjaci Ministarstva odbrane su izracunali da je kod sadasnjeg finansijskog obezbedjenja vojske varijanta sa 75.000 ljudi nezamisliva. Kod nje bi samo komunalni troskovi iznosili negde oko 400 milijarde leva (400 miliona dojce maraka). "Nasa vojska treba da bude manja, ali borbenija i finansijski obezbedjena. U poredjenju sa drugim kandidatima za prijem u NATO, Bugarska izdvaja najvise budzetskih sredstava za svoju vojsku - 2,5 %", izjavio je premijer Kostov. Prosle godine je za armiju izdvojeno 486 milijardi leva ( 486 miliona maraka). Najveci deo - oko 50 procenata, otpada na centralnu administraciju , za pokrivanje tekucih troskova - oficirske plate, struja, grejanje i sl. Jedna cetvrtina novca odlazi na Kopnene snage, na Vojnovazduhoplovne snage otpada 14,5 procenata, a na vojnopomorske - svega 5 procenata.

Finansijsko pitanje osnovno je u sporovima o brojnosti vojske. "Brojnost vojske bice u direktnoj zavisnosti od nasih finansijskih migucnosti i od demografske katasrofe", izjavio je premijer Kostov i time jasno stavio do znanja da ce sve zavisiti od budzetskih prihoda.

Sefovi Generalstaba predlozili su da postoje dva budzeta - jedan o vojnim i civilnim licima i drugi o armiji. Ministar odbrane Georgi Ananijev, medjutim, ne popusta sa pozicije da sve pare budu na jednom mestu. Prema njegovim ekspertima apsolutna je zabluda da bi brojnija vojska mogla bolje da garantuje bezbednost zemlje. Oni smatraju da bi armija mogla da postigne vecu borbenu efikasnost i manjom brojnosti. "Nasi proracuni koji se zasnivaju na savremenim matematickim modelima, sracunatim na analizu armije izmedju 30 i 90.000 ljudi pokazuju da sastav armije preko 50.000 ljudi osudjuje tu armiju na degradaciju umesto na razvoj", izjavio je zamenik ministra odbrane Velizar Salamanov. Istu tezu zastupa i premijer Kostov. "Nasa armija treba da bude mala, ali borbeno sposobna i finansijski obezbedjena", izjavio je on.

·Mala armija moze se pokazati dosta ekonomicnom sa pragmaticne tacke gledista i dosta skupa kada je u pitanju krv prolivena na ratnom polju", upozorio je general Mihov, koji je inace izabran za nacelnika Generalstaba upravo blagoslovom vladajuceg Saveza demokratskih snaga (SDS).

Nezavisni posmatraci, medjutim, uocavaju vise problema koji se naziru iza dveju spornih teza. Jedan od osnovnih problema je taj sto vojni resor odrzava ogroman cinovnicki aparat. Centralnoj upravi je podredjeno negde oko 22.000 ljudi - 12.000 sluzbenika bez pagona i 10.000 vojnih lica. Po svemu sudeci njihov broj ce biti sveden na 8.000, a vojnika - na 42.ooo. To ce zahtevati dosta ozbiljnu i bolnu redukciju. Prema dobro obavestenim izvorima upravo sa tom misijom nedavno su imenovani zamenici ministra dobrane Zdravko Zafirov (33 g.) i Plamen Radonov (36 g.). U poslednje vreme o njima kruzi prica da nisu postavljeni zato sto se razumeju u pitanja armije, nego da bi oslobadjali s duznosti. Oni su ubrzo zadobili dosta neprijatelja u krugovima oficira, ali s druge strane racunaju na najvisu podrsku premijera Kostova. Ocigledno da to dobro shvata i ministar Ananijev koji vise voli da u sporovima oko brojnosti armije ostaje u senci.

Drugi osnovni problem je tradicionalno eksplozivna situacija na Balkanu. Politicari uvek misle najbolje, za razliku od oficira, koji se pripremaju za najgoru varijanru. Zbog toga ljudi generala Miha Mihova navode da se nikad ne zna nece li mozda na prostorima bivse Jugoslavije ponovo izbiti rat. I ako je rat u Bosni bio relativno daleko od bugarskih granica, Kosovo je u neposrednoj blizini. Oficiri navode da u slucaju eventualnih ratnih operacija nema ko da odbrani zemlju nego sopstvena armija. Prema njima racunati na NATO nije najbolja varijanta. U prilog svojih razmisljanja navode brojnost susednih armija.

"Krajnji cilj redukcije armije je pristupanje Bugarske NATO-u", izjavio je Ivan Kostov. Vlada pokusava da ostvari redukciju pre sastanka na vrhu Severnoatlantskog pakta aprila meseca u Vasingtonu, kada ce biti primljeni novi clanovi. Bugarska nije medju favoritima, ali cini sve sto je moguce da bi se dopala ostalim zemljama clanicama. Prema posmatracima sanse zemlje da demonstrira znacajan napredak u pravcu ispunjenja natovskih zahteva nisu velike. Bugarska je izgubila godinu i po u sprovodjenju vojne reforme zbog neslaganja izmedju Generalstaba i Ministarstva odbrane. Veoma ozbiljan minus u poziciji Bugarske je odsustvo konsenzusa medju politickim snagama o parametrima vojne doktrine. Opozicione partije su potpuno izolovane od diskusije o vojnoj doktrini i po svemu sudeci ona ce biti usvojena jedino glasovima SDS. Parlamentarna opozicija je protiv toga da se u formulacijama spominju samo NATO, ZEU i EU, ali se nista ne kaze o Rusiji. To nece izmaci paznji i posmatracima natovskih drzava. Ukoliko usledi ostavka nacelnika General{taba general pukovnika Miha Mihova, onda ce kriza u upravljanu armijom postati sasvim ocigledna.
AIM Sofija

GEORGI FILIPOV