RESPEKTABILNA HUMANOST SA ZAMKAMA

Skopje Mar 23, 1999

Problem izbeglica u Makedoniji moze se analizirati iz dva glavna aspekta: tehnickog i politickog. Svaki od ova dva aspekta ima podaspekata. Kod tehnickog dela to su problemi vezani sa eventualno velikim izbeglickim talasima i svakako finansije vezane za to pitanje. Kod politickog, to su reakcije etnickih Makedonaca na velik broj kosovskih Albanaca, ali i same izbeglice koje predstavljaju "mek trbuh" u smislu njihovog iskoristavanja za eventualnu destabilizaciju Makedonije.

AIM Skopje, 23.03.1999

Pre tri nedelje Vlada Republike Makedonije donela je odluku po kojoj zemlja i oficijalno prihvaca izbeglice sa Kosova, medjutim dajuci im status "humanitarno zbrinuta lica", sto je po medjunarodnim standardima za stepen niza kategorija od statusa "izbeglice". Po ovoj odluci Vlade, izbeglice sa Kosova, duzni su da se prijave makedonskim vlastima i da zatraze status "humanitarno zbrinuta lica" , nakon cega mogu ostati u zemlji do daljneg. Pored ovoga, u slucaju da dodje do masovnog izbeglickog brana, Vlada je odredila nekoliko lokacije u blizini granice sa Kosovo u kojima ce izbeglice biti prvicno sakupljeni, registrovani, a zatim ce se uputiti u domove makedonskih Albanaca ili pak, kada i ta mogucnost bude iscrpljena u specijalnim kampovima.

Ovakvom odlukom Vlade, propracena najavom da je Makedonija spremna da prihvati i "ugosti" do 20.000 kosovskih Albanaca, prekinuta je "siva zona" u kojoj su se nalazili izbeglice sa Kosova i usledilo je izvesno olakasanje kod izbeglice, kod Albanaca u Makedoniju, koji su prirodno zabrinuti za Albance na Kosovu, ali i kod medjunarodne zajednice zbog toga sto je Skopje kooperativno u pogledu vec velikog, ali svakako ne i zavrsenog problema sa izbeglicama ili raseljenim licima koji su to postali zahvaljuci "humanoj" politici rezima u Beogradu.

Zasad, u Makedoniju oficijalno ( podaci MUP-a), boravi oko 9.000 izbeglica iz Kosova, ali ovaj broj je manji od pretpostavljenog od oko 15 hiljada i od onoga sto saopstavaju humanitarne organizacije (Crveni krst - 10.000; El Hilal - preko 12.000). Razlika je u tome sto makedonska Vlada u prosloj i u pocetku ove godine nije vodila tacnu evidenciju kolko su ljudi sa Kosovo usli u Makedoniju sa izbeglickim motivima, a prijavljivali su se kao gosti. Tome ih je kurazila i stara Vlada, koja u predzbornom periodu (jesen 1998) nije htela da pre uzme rizik i da kaze da se radi o izbeglicima, vec je to tumacila kao da se radi o "stranim gostima". Izbeglice su vecinom, zene, deca, starci ili tinejdjeri. Oni se smestavaju najcesce kod albanskih porodica u Zapadnoj Makedoniji, ali i u Skopju i u okolini Kumanova. Ovaj nacin smestavanja nije rezultat samo rodbinskim vezama, vec i velikoj organizovanosti albanske zajednice u Makedoniju, koja je jos od izbijanja sukoba bila samoorganizovana i pomognuta od strane politickih partija ili Islamske Verske Zajednice, sto je rezultiralo spiskovima sa porodicama koje nude smestaj za kosovoske Albance. Jos od pocetka izbijanaja sukoba na Kosovo izbegljicama pomazu nekolko organizacija, ali najznacajnu pomoc dobijaju od "El Hilal", Visokog Komesarijata za Izbeglice - UNHCR, a nakon odluke Vlade i Crvenog Krsta Makedonije, koji je poceo organizovano da pomaze.

Izbeglicama svakako nije lako. Uzimajuci u obzir visoki natalitet Albanaca i sa Kosova i sa Makedonije, desava se ujednoj kuci da stanuje i po 30 ili 50 Ijudi. Pomoc koju dobijaju najcesce se svodi na hranu i cebad, ali po mnogima najvaznije je to sto su deca izbeglica ("humanitarno zbrinutih") organizirano prihvacena i upucena u lokalne osnovne ili srednjih skola. Iako prvi covek "El Hilal" Abdurauf Pruthi upozorava da izbeglice vec nemaju gde da idu i da je krajnje vreme da Vlada aktivira svoj plan o smestavanju po izbeglickim kampovima, zasad stvari teku dobro. Ali veliko je pitanje dali ce ostati tako.

Skopski "Dnevnik" je (20.03.99) izasao sa informacijom da su "Makedonija i Nato spremni da prihvate 300 hiljada izbeglica?!". Ove novine pozivajuci se na vladine izvore, u tekstu koji nije bas toliko precizan, tvrde da po novim planovima Vlada je spremna da prihvati onoliko izbeglica kolko god ih bude. "Njihov broj moze samo da se nagadja, ali operira se cifrom od 200 do 300 hiljada", kaze neimenovani izvor "Dnevnika" Ovaj dnevni list javlja da je predvidjeno da se grade i nova izbeglicka naselja ukolko je potrebno, u sta ce ucestvovati i NATO. Medjutim na kraju teksta se kaze da se novim planom predvidja i otvoranje koridora i razmestaj izbeglica u Epiru u Grciji, u Bugarskoj, a nije iskljuceno da budu smesten i u Turskoj. Cini se da je novi plan Vlade koji je "napipao" "Dnevnik", (iako brojke koje su iznete bile su ocenjene od ministra za socijalna pitanja kao "cista spekulacija") u stvari modifikovana verzija plana "Koridor" pretsednika Gligorova iznet prosle godine u proljecu. Operisuci brojkama od 400 do 500 hiljada mogucih izbeglica Gligorov se zalozio da te izbeglice budu samo prevezene preko Makedoniju, ali da ne bi smeli da ostanu u zemlj jer ce nastati medjuetnicki debalans u korist Albanaca, a time i destabilizacija Makedonije. Ali, ako je ta teza tacna i pored nekoliko elementa sto dovode u pitaju njenu tezinu, zar 300 hiljada ne bi "debalansirali" Makedoniju ?.

Medjutim ne radi se samo o ovome. Stvar je mnogi gora u pogledu kapaciteta drzave, (bukvalno i prostornoga) oko prihvatanja tolikog broja izbeglica. Pored ovog Makedonija nema ni finansijske kapacitete da sama opsluzuje toliki broj, a posto nema ni dovoljno hrane za tako naglo povecanje stanovnistva, jasno je da se te potrepstine moraju interventno uzvoziti. Primera radi, budjet drzave koji je bio donet pre jednu nedelju predvidja novu rashodnu stavku nametnutu kosovoskom tragedijom od oko 2,5 milijardi denara (70-tak miliona njemackih maraka ili oko 5 posto budjeta) samo do kraja 1999. Ministar finansije Borisa Stojmenova objasnjava da, ova cifra treba da pokrije potrebe do 20 hiljada izbeglica i dopunske troskove vojske i policije koja cuva makedonsko - kosovsku granicu. "Deo tih sredstava treba da budu nadomestena od UNHCR-a", ali (u postojecoj besparici u Svetskoj Organizaciji i u poznatom lavirintu birokratskih struktura) tesko je to ocekivat odmah", izjavijo je ministar. Kada se uvome doda i izjava ministra unutrasnjih poslova Pavla Trajanova data par dana atinskom "Katimeriniju" - da je "plan Koridor napusten" ali da ukoliko dodje do veceg talasa izbeglica ondak ce oni ici u susedne zemlje, jasno je da je tesko poverovat da bi u Makedoniju mogli da se smeste 300 hiljada izbeglica. "Postigli smo suglasnost sa Visokim komesarijatom za izbeglice i sa humanitarnim organizacijama da Makedonija moze da prihvati izbeglice ciji broj ne bi nadmasio 20 hiljada. Ukoliko budu vise, videcemo koje zemlje mogu da ih prihvate: Grcija, Bugarska, Turska ili druge", izjavijo je Trajanov "Katimeriniju".

Uzimajuci sve u obzir, a osobito iskustva za izbeglicama iz Bosne (preko 35 hiljada u jednom trenutku), posmatraci u Skoplju ocenjuju da je realno ocekivati da drzava moze da izdrzi maksimum 50.000 hiljada izbeglica, od kojih preko 20 hiljada bice smesteno u porodicama, a ostali u razne kampove.

Medjutim, postoji i drugi problem, politicke prirode koji sprecava da se dokazano gostoprimvstvo vlasti, (bez obzira na najnoviju odluku da se privremeno zbog psiiholoskog effekta zatvori granica), jos vise "uveca". Taj problem se moze podeleite na dva dela. Prvi je strahovanje velikog broja etnickih Makedonaca da sa uvecanim prihvacanjem Albanaca sa Kosova, Makedonci "gube zemlju", jer po ovoj tezi, oni (Alabanci) ce ostati tu da bi se lakse realizovali planovi za "Iliridu", (autonomija Albanaca u Zapadnu Makedoniju). Ova teza i ova strahovanja imaju potkrepu u tradicionalno nepoverenje kod jednog, za srecu sve manjeg broja, Makedonaca ka Albancima, koje je bila gradjena godinama za vreme komunistickog rezima, ali i od stare vlasti u liku Socijaldemokratskog Saveza Makedonije (SDSM), koja nikad nije napustila koncept da se Albanci moraju "drzati na oko", bez obzira na verbalana zalaganja za suzivot koja su se pretvorila u obicnu floskulu. Isti taj SDSM, danas kao opozicija, preko svojih medijuma siri psihozu koja kompletno negativno utice na shvatanje obicnih ljudi ka problemu izbeglice za Kosovo. Ultra - opozicijski nedeljnik "Start", pre neki dan histericno upozorava da ce sa izbeglicama u Makedoniji doci i borci OVK, koji ce da krenu ustanak u zemlji. Medjutim, utisak je da su relaksirani odnosi na medjuetnickom planu, nastali sa koalicijom izmedju vladajuceg VMRO DPMNE premijera Ljubceta Georgievskog sa DPA Arbena Dzaferija jos uvek cvrsti i sposobni da amortizuju pokusaje opozicije da zaplase stanovnistvo kosovskim izbeglicima.

Ipak, jedan aspekt povezan sa ukupnim razvojem dogadjaja nije za potcenjivanje. Dobro informirani izvor, blizak makedonskim, ali i americkim obavestajnim krugovima, u neformalnom razgovoru za "AIM" upozorava da ce se u slucaj da se NATO konfrontira sa Srbijom, Makedonija ce biti izlozena strahovitim naletima specijalnog rata od strane Beograda i da ce pritom izbeglice biti upotrebljene za destabilizaciju zemlje. "Planovi Beograda predvidjaju paralelno delovanje u Kumanovo i u Zapadnoj Makedoniji", kaze nas izvor. "U Kumanovo velik broj sprske manjine treba da izidje i da blokira NATO baze i da podmeche eksplozive po gradu kako bi se homogenizovalo stanovnistvo protiv NATO-a i makedonskih vlasti. U Tetovu i Gostivaru moguca su cak i ubistva celih porodica izbeglica ili lokalnog albanskog stanovnistva, za sta bi se potom optuzili radikalni makedonski krugovi, sto bi trebalo da prouzrukoje osvetu Albanaca ubistvom makedonskih gradjana i time da zapale medjuetnicki rat", objasnjava isti izvor. On kaze da su makedonski kontraobavestajci svesni ovoga, ali je tesko pretpostaviti dali su u mogucnosti da nesto sprece, pre svega zbog velike infiltracije srpskih obavestajnih krugova u makedonske bezbednosne strukture, koja je masovno primenjivana nakon nezavisnosti Makedonije 1991 godine.

Makedonija, ipak i pored izvesnih opasnosti, nema drugog resenja osim da pomogne ljudima u nesrecu i da jos jednom, kao u slucaju rata u Bosni, da potvrdi da ovde ipak vlada druga filosofija zivota u odnosu na svog severnog suseda.

AIM Skopje

TEOFIL BLAZEVSKI