SRPSKI PREDLOG KANTONIZACIJE KOSOVA
(Za AIM Podgoricu pise novinar iz Pristine)
Pre nekoliko meseci Srpska pravoslavna crkva, olicena u episkopu Rasko-prizrenskom Artemiju i jeromonarhu Savi koji sluze u Manastiru Decani i SPOT ( Srpski pokret otpora- Demokratski pokret) koji predvidi Momcilo Trajkovic, izneli su predlog kantonizacije Kosova, kao alternativu predlozenom prelaznom sporazumu o Kosovu koji je sacinila Kontakt grupa. Preciznije, da se njihov predlog kantonizacije uvede u ovaj predlozeni dokument kao poseban aneks, ukoliko srpska delegacija na bilo koji nacin bude prihvatila ponudjeno resenje od strane madjunarodne zajednice za region Kosova. U razgovoru za AIM, Otac Sava objasnjava da cilj ovog predloga jeste da se "omoguci odrzavanje jedne zive i institucionalne veze podrucja gde zivi srpsko stanovnistvo na Kosovu sa republikom Srbijom". On kaze da su na osnovu predlozenog teksta iz Rambujea veze sa Srbijom nikakve, odnosno da je Kosovo, po njemu, vezano samo za Jugoslaviju i to labavim vezama, sto ce kao posledica preuzimanja vlasti od vecinskog albanskog stanovnistva, biti da se srpsko stanovnistvo - pouceno ranijim iskustvima - iseli. Upravo iz ovog razloga, odnosno da bi se sprecile posledice, predlaze se formiranje pet kantona, koji bi obuhvatili ruralna podrucja, gde zivi srpsko stanovnistvo. Zamisljeno je da u ovim kantonima srpsko stanovnistvo ima svoju lokalnu administraciju, policiju, sudstvo..., a tamo gde zivi vecinsko albansko, bili bi fomrmirani tzv. albanski kantoni koji bi takodje imali svoju administraciju, lokalnu policiju i sudstvo. S druge strane, po ovom predlogu kantonizacije, albanskom stanovnistvu u kantonima pod srpskom administracijom i srpskom u albanskim kantonima, bila bi garantovana sva prava.
Otac Sava napominje da plan kantonizacije ne bi odudarao od predloga dokumenta u Rambujeu, ali bi bilo neophodno da se redefinisu granice opstina, koje bi u vecoj meri reflektovale situaciju na terenu. Tako bi se formirao veci broj manjih opstina koje bi zaokruzile jedan etnicki prostor gde zivi srpsko stanovnistvo, odnosno ta podrucja ne bi bila teritorijalno podeljena. Po ovom projektu, u gradovima bi bila multietnicka uprava, skupstine bi bile dvodomne.
"Ovaj predlog vrlo nerado predlazemo, i predlazemo ga samo u slucaju da drzavna delegacija Republike Srbije prihvati politicki deo plana iz Rambujea, koji je po nasem misljenju, ovakav kakav jeste vrlo tesko prihvatljiv za srpski narod", insistira Otac Sava, navodeci da su predstavnici kosovskih Srba upoznali sa svojim predlogom, predsedavajuceg OEBS-a Knutom Volebekom. On jos precizira da bi kantonizacija obezbedila srpskom stanovnistvu vezu sa Srbijom, odnosno bila pod njenom jurisdikcijom, kantoni pod kontrolom Albanaca bili bi pod ingerencijama federacije. Otac Sava smatra da bi se smirivanjem situacije i razvoijem demokrarskog drustva razbile etnicke barijere i uspostavilo savremeno demokrarsko drustvo. On je u razgovoru sa vasim novinarom kritikovao nerazumevanje za predloge kosovskih Srba koji se unapred odbijaju, ali i primecuje da zatim upravo te predloge vlasti same predlazu. "U odnosu sa medjunarodnom zajednicom, uvek smo se trudili - crkva i SPOT - da odrzimo saradnju i spremnost na dijalog. Nasa je nesreca sto su nam vrata vise otvorena u svetu nego kod nas, za nase predloge. Medjunarodna zajednica ne moze da prihvati nase predloge, ako ih ne prihvati nasa delegacija. Pokusaj da predlog kantonizacije bude podrzan je otezan, jer ih nasa drzavna delegacija potpuno ignorse. Sta ce se dalje dogoditi ne zavisi od nas", zakljucio je Otac Sava.
Medjutim, postoji i duboko misljenje kod naseg sagovornika da ce i predlozeni dokument pretrpeti promene kao i Dejtonski sporazum, koji je vise puta dopunjavan aneksima. "U politickom delu sporazuma, status Kosova je vec odredjen. Kosovo se definise kao "corpus separatum", kao odvojena teritorija koja izlazi iz ustavnopravnog poretka Srbije i ima tendenciju da se sve vise otudjuje od republike Srbije", objasnjava razloge eventulanih izmena dokumenta o Kosovu.
Inace, opste je misljenje kod kosovskih Srba je da sporazum koji nudi medjunarodna zajednica ne nudi pregovore, nego se vrsi pritisak da se potpise, po onoj - uzmi ili ostavi. prakticno nudi pod pritiskom, uzmi ili ostavi. Medjunarodna zajednica tvrdi da je cilj ovakvog sporazuma stvaranje demokratske atmosfera bez nasilja, sukoba, u kojoj bi se lakse u vidu medjunarodnog prististva implementirao politicki deo sporazuma o Kosovu. Naime, pribojava se vise od neceg drugog: Da ce neki elementi koji su u samom sporazumu ostati fiksni i da ce zauvek odrediti buduci status Kosova...
AIM Pristina Olgica POPOVIC