ALBANSKI POLITICKI MOZAIK U MAKEDONIJI

AIM Skopje, 21.03.1999

Koaliciona vlada Republike Makedonije, sastavljena od VMRO-DPMNE, Demokratske Alternative (DA) i Demokratske Partije Albanaca (DPA) konacno je proslavila sto dana svog postojanja. Iako se cini da bi ona bila mnogo srecnija da se ova "proslava" dogodila mnogo kasnije, predsednik vlade i lider VMRO-DPMNE, Ljubco Georgievski je izrazio zadovoljstvo sa onim sto je ucinjeno u proteklih sto dana. Lider druge koalicione partije, Demokratske Alternative, Vasil Tupurkovski je bio nesto uzdrzaniji ne krijuci nezadovoljstvo sto nije ucinjeno vise. Iako nije otvoreno aludirao, posmatraci politickih zbivanja su ovaj stav lidera DA prokomentarisali kao njegovu kritiku VMRO-vcima sto se nisu trudili tako mnogo kao alternativci, iako ima sve vise onih koji smatraju da alternativci "zive na racun VMRO-a"!? Makedonska javnost je u celini, ipak bila prijatno iznenadjena sto ljudi koji trenutno vladaju zemljom imaju hrabrosti da otvoreno govore o svojim slabostima, kao sto su ucinili spomenuti lideri nakon dvopartijskog samita povodom sto dana vladavine, koji je odrzan nekoliko dana nakon ovog "jubileja".

Ono sto je svima zapalo u oci jeste cinjenica sto na ovaj samit nije bio pozvan treci koalicioni partner, albanska DPA! Premijer Makedonije je odsustvo DPA nevesto objasnio recima da "cim nisu bili tu, znaci da nema nikakvih problema sa njima". Medjutim da ipak ima problema videlo se vec nekoliko dana nakon spomenutog samita kada je potpredsednik DPA, Menduh Thaci, izrazio otvoreno nepoverenje prema ucescu Demokratske Alternative u vladi a ekonomske poteze ove partije u okviru vlade nazvao "misticnim". On je istovremeno izjavio da njegova partija ne zeli da ucestvuje u takvim "misticnim" projektima. Za ilustraciju svega ovoga, Thaci je objavio da njegova partija odbija jedno direktorsko mesto u Agenciji za Obnovu i Razvoj koju je osnovao i vodi lider DA, Vasil Tupurkovski i kroz koju se ocekuje da prodje sav novac namenjen za investicije u Makedoniji. DPA koja nije bila pozvana na spomenuti samit koji je organizovala DA, najavila je sednicu predsednistva na kome ce se diskutirati ista tema, t.e. sto prvih dana, ali sa perspektive ove partije.

Iako se cini da su odnosi izmedju DPA i glavnog nosioca koalicije, VMRO-DPMNE prilicno dobri i stabilni, makedonska javnost je ipak zabrinuta da se nesto neprijatno moze dogoditi. A sto se tice mogucnosti da se nesto "neprijatno" desi, moze se reci da ona i realno postoji. Problem nije samo u tome sto DPA nije zadovoljna sa dostignucima vladine koalicije, pogotovo u pravcu resavanja problema koji tiste Albance, vec i u odnosu na drugu albansku partiju, PDP koja je ucestvovala u prethodnoj koalicionoj vladi. Svojevrsni "prebeg" u koalicionoj vladi Ljubceta Georgievskog doskorasnje "radikalne" albanske partije i "glasnogovornika albanskog naroda u Makedoniji", oznacio je pocetak preuredjivanja albanskog politickog mozaika u Makedoniji.

Novi politicki talas unutar albanskog politickog "kampa" koji je zapoceo odmah nakon formiranja sadasnje vlade u koju je DPA usla uprkos predizbornom dogovoru sa PDP koji je predvidjao da dve partije saradjuju na ostvarivanju politickih zahteva Albanaca, ovih dana oznacava finis prve faze. Naime, 20 marta Partija za Demokratski Prosperitet odrzala svoj treci kongres koji se inace trebao odrzati skoro pre godinu dana, ali je odlagan zbog "taktickih razloga". Najzanimljivije pitanje vezano za ovaj dogadjaj nesumnjivo predstavlja izbor lidera partije, sto u ovdasnjim uslovima znaci ujedno i odluka o pravcu i naccinu kretanja partije. Svojevrsno iznenadjenje predstavlja cinjenica sto se na ovim partijskim "izborima" islo sa vise kandidata, iako su partijski optimisti (lojalisti po ubedjenju) bili ubedjeni da lider PDP, Abdurrahman Aliti nece imati protivkandidate. Kao njegov najozbiljniji protivkandidat bio je inauguriran bivsi ministar u vladi Branka Crvenkovskog, Abdulmenaf Bedjeti, za koga se veruje da je uspesan politicar i jedan od retkih ministara za koje se govorilo da bi ga bivsi premijer uzeo u svoj kabinet i da nije bio imenovan od koalicionog partnera.

Novi kandidat za lidera PDP (koi je bio pobesen od sadasnjeg lidera na kongresu partije) je u opozicionom periodu njegove partije postao poznat po tome sto je trazio ciste racune sa DPA i sa novom vladom, a ne odnos "ni riba ni meso" koji je izgradilo sadasnje rukovodstvo prihvativsi da bude opozicija a da istovremeno ucestvuje u trecem esalonu vlasti kako bi zadovoljila apetite karijerista u svojim redovima. Novo-stari lider PDP je pre kongresa u jednom intervjuu izjavio da ukoliko bude izabran, da ce se boriti protiv politicke oligarhije i zatvorenih krugova u kojima se donose sve vazne odluke. Cime je postalo janso da ni stari lider se ne da tako lako smaknuti sa tesko stecenih pozicija u periodu kada je PDP prosla kroz proces razdvajanja pri cemu je nastala sadasnja DPA (to se desilo u prethodnom vanrednom kongresu partije u 1994 godini). Pri cemu se mora priznati da je on uspeo da konsoliduje partiju koja je bila pred raspadom, ali da se nakon zadnjih izbora na kojima je njegova partija izvukla "deblji kraj", njegova pozicija opasno ljulja.

Najvece kritike, ne samo od njegovog konkurenta, odnose se upravo na netransparentnost u radu partije i na svojevrsnu oligarhiju koja je stvorila politicki obruc oko lidera ne dozvoljavajuci nikom sa strane da "proviri" unutra. Posebno poglavlje u ovoj prici nesumnjivo pretstavlja novi kurs PDP koji je u zadnje vreme ustanovio lider PDP, Abdurrahman Aliti, a koji bi se mogao oceniti cak i radikalnim. Verovatno razocaran, uslovno receno, porazom njegove partije na zadnjim izborima, lider PDP je u svojim izjavama sve ostriji cime je na neki nacin zasenio i njegovog politickog protivnika, Arbena Djzaferija iz DPA, koji je postao poznat u svetu a omiljen medju Albancima po svom verbalnom radikalizmu. Kao ilustracija moze posluziti njegova izjava da Albanci u Makedoniji nemaju vise obraza da stoje po strani ukoliko se kriza na Kosovu produbi i ukoliko se patnje tamosnjih Albanaca nastave, sto su Makedonci shvatili kao poziv makedonskim Albancima da uzmu oruzje u ruke i da se pridruze Kosovarima. Ovaj kurs PDP je verovatno i jedan od razloga za rezervisanost DPA u vezi ocenjivanja funkcionisanja prvih sto dana vladine koalicije. Iako je nova vlada promovisala odredjenu pozitivnu atmosferu u odnosima medju Albancima i Makedoncima, ona jos uvek nije uspela da prebrodi komplekse prethodne vlade kada su u pitanju zahtevi Albanaca. Drugim recima, medjuetnicka relaksacija jos uvek ostaje samo na utiscima, a zakonska resenja koja su ujedno i generatori krize i konflikata, jos uvek se ocekuju.

Ova politika koja se ne bez cinicnog prizvuka naziva "umerenom" ili "korak po korak", na neki nacin predstavlja zamku za DPA koja se u terenu "umerenosti" oseca razoruzanom. Pogotovo sto njen politicki protivnik koji pretendira na albansko glasacko telo u Makedoniji, PDP polako ali sigurno "grabi" ovo odbaceno "oruzje" DPA sa neskrivenom nadom da ce zahvaljujuci ovom oruzju uspeti da povrati svoje stare pozicije kada je bila neprikosnoveni pretstavnik politickih interesa Albanaca u Makedoniji. Verbalni radikalizam se cini jos profitabilnijim u kontekstu kosovske krize oko koje nesumnjivo postoji konsenzus Albanaca bez razlike gde se nalaze. Kakav ce biti odgovor DPA na ovu "provokaciju" PDP-a ostaje da se vidi, a nema sumnje da ce i DPA prvo sacekati da vidi sta ce PDP uciniti na svom kongresu.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI

(ISO lektorirano)