Zaglusujuca tisina marksizma

Ideoloske bitke

U Sloveniji neki od najpoznatijih kriticara marksizma upozoravaju da je "marksizam danas potrebniji nego u proteklim vremenima klasne borbe i kritike politicke ekonomije".

AIM LJUBLJANA, 21. 3. 1999

Sta danas uciniti sa Marksom, pita se filozof Mladen Dolar u kolumni objavljenoj prosle nedeije u vodecem dnevniku "Delo", navodeci kako je slavnog mislioca nakon "decenija zaglusujuce buke koja ga je okruzivala, iznenada i skoro bez prelaza prekrila isto takva zaglusujuca tisina". Konacno, Dolar ocenjuje kako je ta tisina "najpre izraz ne1agodnosti i skripca povezanih sa nasom vlastitom marksistickom prosloscu."

Uz cudjenje kako se u vreme kada je u Sloveniji postalo moderno suocavanje sa prosloscuö niko ne dotice niti Marksa ni marksizma, Dolar opaza "strah da se uprkos definitvnoj smrti Marks vraca presvucen u udbomafiju, snage kontinuiteta i slicno, zbog cega drustvo treba organizovati kao neprestanu borbu protiv njegovog duha i zigosati sve sto podseca na njega". Isto kao sto je nekada marksizam prihvatan bez ikakve refleksije, danas se bez ikakve refleksije kriminalizuje, pise Dolar, dodajuci kako "u suprotnosti sa opstim jadikovanjem radi ostrine i prljavstine politickih razmirica mnogo vise zabrinjava opsti konsenzus".

Konsenzus oko toga da je "liberalni kapitalizam u svojim politickim, ekonomskim i kulturnirn oblicima neupitni okvir i poslednji horizont", pri cemu ovaj poznati teoreticar smatra kako to saglasje dobija planetarne dimenzije upravo u vreme kada je svet toliko prozet antagonizmima da mu je "marksizaim potrebniji nego u proteklim vremenima klasne borbe i kritike politicke ekonomije". Dolar podeseca na Marksa koji je u socijalistickim rezimima bio marginalac, uz ocenu kako tradicija tog "drugog Marksa" u sadasnjim vremenima, kad je "utisala buka partijskih kongresa" - obavezuje vise nego ikada.

Poziv filozofa iz kruga "Drustva za teorijsku psihoanalizu", koji od poznih sedamdesetih na celu sa dr Slavojem Zizekom igra kljucnu ulogu u procesima raskrajanja mehanizama vladajuce marksisticke ideologije, svakako je iznenadjujuca pojava u slovenackom javnom zivotu. Prvi put je, naime, od sticanja drzavne samostalnosti neko od uglednih intelektualaca preko vodecih medija javno upozorio na potrebu preispitivanja i reaktualizacije Marksove misli i nenasilnog marksistickog nasledja u novim istorijskim okolnostima.

"Zaglusujucu tisinu" je, doduse, pre nesto vise od godinu dana pomalo "poremetio" bivsi funkcioner, poslanik i sadasnji univerzitetski profesor dr Lev Kreft javnim priznanjem da je ostao marksista, sto ne smeta da Dolarov "bas niotkuda" pristigao apel na prekid cutanja postane presedan koji na nadasve zanimljiv, donekle paradoksalan nacin osvetljava idejno- politicka desavanja unutar slovenacke tranzicije.

Najupadljivija neobicnost (koja se namece) jeste cinjenica da na korisnost Marksa prilikom razumevanja procesa tranzicije ukazuje teoreticar koji se u nekadasnjem samoupravnom sistemu nije nalazio u njegovom marksistickom - apologetskom taboru. To bi se, u najmanju ruku, moglo uzeti tek kao ilustracija nekih Dolarovih teza i jedan od kurioziteta recenog "skripca sa marksistickom pros1oscu".

Vecina njih povezana je sa uvodenjem visepartijskog politickog sistema krajem osamdesetih i odustajenjem od strateskog cilja unapredjivanja samoupravnog modela u ime novog strateskog cilja stvaranja samostalne drzave. Kada je on na visestranackim izborima aprila 1990. godine legitimisan vecinskom pobedom njegovih stranackih nosilaca, dotadasnja rnarksisticka retorika o izgradnji socijalizma po meri coveka, nekonfliktnom resavanju drustvenih sporova preko samoupravnih interesnih zajednica, socijalnoj pravicnosti, itd. preko noci je povucena iz javne upotrebe i zamenjena novom retorikom postovanja ljudskih prava, slobodnog trzista, protoka roba, ljudi i ideja. Vec juna iste godine, uz izgovor da se radi o "dezideologizaciji skolstva", marksizam je i sluzbeno ukinut dekretom i kao srednjeskolski predmet "samoupravljanje sa osnovama marksizma" izbacen iz nastavnog programa, a gotovo automatski je na jesen brisan i iz visokoskolske nastave gde se odomacio u vidu predmeta o osnovama filozofije, sociologije i politicke ekonomije.

Odricuci se imena, bivsi Savez komunista odrekao se i Marksove platforme, a Marksisticki centar pri CK je poput ostalih partijskih "transmisi ja" brzometno prekrsten. I druge institucije koje su do tada nosile atribut ômarksistickiö spremno su docekale nove politicke vetrove; tako je vecina na vreme izvrsila promenu imena, poput Instituta za marksisticke studije, dok je veliki broj slovenackih intelektualaca, javnih delatnika, politicara, publicistaà koji su na marksizmu gradili doktorate i zaradili kari jere, poucen mudrostima dijalektike i istorijskog materijalizma oportunisticki prilagodio u opstoj "dezideologizaciji". Kao drzavno-partijskoj ideologiji vladajuceg aparata, marksizmu se u visestranacju gotovo automatski zagubio svaki trag, a njegovi nekadasnji protagonisti i participatori su se umesto mukotrpnog posla izgradnje pluralistickog besklasnog drustva, radije prepustili unosnijoj logici profita i kapitala.

Nepunih desetak godina kasnije otvorene su zestoke javne polemike i debate treba li u skolu oslobodjenu ideologije uvesti ucenje o religijama ili samo o katolickoj veri, a sto se tice vecih politickih projekata (koji se ne odnose na inostranstvo) najvise glasnih pristalica i nadalje ima antikomunizam. Tacnije, verzija po kojoj je celokupni period od kraja Drugog svetskog rata pa do klica visestranackog sistema uistinu razdoblje mracnog totalitarizma i bespravne drzave, dok u novoj "pravnoj drzavi", kako u pozadini, tako i na rukovodecim mestima gospodare kadrovske snage kontinuiteta (sa starim jednopartijskim rezimom).

Prozivanje Marksa pada u vreme kada su izasli iz mode rehabilitacija domobranstva i zalaganja za lustraciju eks-komunistickih kadrova, a u trend je usla "Tamna strana meseca", koja kroz veliku izlozbu i debelu knjigu pripoveda o cetiri i po decenije totalitarizma.

Suocavanje sa prosloscu otvorilo je od decembra, kada se pojavila "tamna strana", nova pitanja o "tvrdoci" odnosno "mekoci" totalitarizma, kao i o decenijama poretka cija je vezivna nit bila jedna totalitarna ideologija. Temu odnosa Slovenaca prema sopstvenoj proslosti istrazivao je i tim dr Nika Tosa iz Centra za istrazivanje javnog mnenja, najmeritornije ustanove za takve analize, pri cemu se doslo do rezultata koji bi mnogim eks-marksistima mogli da rasprse strahove kako ce biti razapeti na stubovima lustraclje kao eks-nosioci totalitarne ideologije.

Prema pomenutom istrazivanju cak cetiri petine anketiranih smatra kako je Josip Broz Tito bio pozitivna ili vrlo pozitivna istorijska licnost, sto po logici stvari pretpostavlja da ni totalitarni sistem, ciji je Tito bio jedan od glavnih tvoraca i nosilaca te njegovo olicenje, ne bi (sustinski) smeo biti drugacije ocenjen. Prema Tosovoj oceni, "paradigma totalitarno- komunistickog rezima u politickoj javnosti i svesti funkcionise, mozda, do sredine pedesetih, ali kasnije vise ne". Medju rezultatima koje je Tito dosegao u istrazivanju slovenackog javnog mnenja 1998. godine, izdvaja se tricetvrtinska "pozitivnost" medju anketiranima koji su stranacki opredeljeni za stranke desnog bloka, iz cije misaone radionice dolazi i sada aktuelna "tamna strana".

Naznake novih, doskora tesko predstavljivih pomaka nedavno je ponudio i jedan od , "novorevijaskih" ideologa desnice Ivan Urbancic, ne libeci se da na drzavnoj televiziji prizna kako je i diplomirao i doktorirao na Marksu. Pocinje li to nova , "velika prica" sa "drugim", ovoga puta - tranzicijskim Marksom?

Stevan Sicarov (AIM Ljubljana)