Sporna zastita

Slovenija i Evropska Unija

Ulazak zvanicne Ljubljane u elitni klub pridruzenih clanica EU docekan je na domacoj sceni pravom histerijom, pre svega zbog okasnelih poslova oko prihvatanja zastitnog zakonodavstva, koje u nekim slucajevima otvoreno krsi prihvaceni Sporazum o asocijaciji izmedju Slovenije i Evropske Unije.

AIM Ljubljana, 18. 3. 1999.

Slovenija je pocetkom februara (ove godine) i zvanicno stekla status pridruzene clanice Evropske Unije. Tim povodom je ministar spoljnih poslova Boris Frlec, podrzan od strane i mnogih drugih zvanicnika, proglasio 1. februar za istorijski dan. Veliki finale usledio je posto je i grcka, poslednja u nizu evropskih drzava, obavila ratifikaciju sporazuma o pridruzenom clanstvu; ovaj uspeh je, medjutim, za brojne kriticare Drnovsekove administracije zapravo fatalan neuspeh, posto je Sloveniji relativno kasno uspela da sklopi sporazum o pridruzenom clanstvu. Tacnije, bar sest godina kasnije od Bugarske, Rumunije, eske i nekih drugih drzava iz nekadasnjeg Istocnog bloka.

Razlog kasnjenja je poznat - Italijani su neprestano nizali nove i nove uslove, koji nisu bili daleko od ucena, a sve se vrtelo oko delimicnog ponistavanja Osimskih sporazuma, koje je sa Rimom sklopio Titov rezim, te nacina vracanja imovine optanata ili ezula, dakle onih Italijana koji su nekada predstavljala autohton zivalj na primorju, sve dok ih komunisticka Jugoslavija posle Drugog svetskog rata nije sa rodne grude oterala u maticnu Italiju...

Sto se tice trgovinskog dela sporazuma sklopljenog izmedju Slovenije i Evropske Unije, tu vecina Slovenaca nece osetiti posebne promene, posto je taj deo sporazuma (na osnovu privremenog dogovora) poceo da vazi jos pocetkom prosle godine. Unija je vecim delom ukinula carine za slovenacke proizvode, dok je Slovenija skinula carine sa oko 40 odsto proizvoda iz Evrope. Carine za sve najvaznije industrijske proizvode bice sasvim ukinute 2001. godine. Sporazum sa EU je Sloveniju, medjutim, naterao da se otvori za protok stranog kapitala; posto receni sporazum stranim bankama konacno omogucava da u Sloveniji osnuju svoje filijale. Jedino ogranicenje je ostalo na podrucju ulaganja stranaca u slovenacke vrednosne papire, sto ce biti na snazi jos cetiri godine. Isto toliko vremena ostalo je i ovdasnjim osiguravajucim drustvima za pripremu na konkurenciju iz EU. Stranci, bar za sada, jos uvek ne mogu u Sloveniji da osnovaju berze i otvaraju kockarnice. Prelazni rok za otvaranje i tog dela trzista je sest godina; za to vreme se nastavljaju pregovori slovenacke strane sa ekspertima EU o punopravnom clanstvu u Uniji.

U Briselu upravo tece i uporedni pregled (screening) zakonodavstva u vezi protoka roba, kapitala i ljudi. Zahtevi Brisela so jasni - odnos drzave prema pravnim licima iz Unije mora biti izjednacen sa nacinom tretiranja domacih pravnih subjekata. Stoga ce, radi uspostavljanja sistema konkurencije, Slovenija biti prisiljena da do 2003. godine ukine drzavnu pomoc onim industrijskim granama koje pate od strukturnih problema; tu su zelezarska, tekstilna i industrija obuce, zbog cega slovenacki pregovaraci sada pokusavaju da isposluju minimum pogodnosti za druga privredna podrucja. Farmaceutska industrija je, na primer, zahtevala petogodisnji prelazni rok za registraciju lekova; prema pravilima EU bi slovenacka farmaceutski giganti morali da obnove dokumentaciju za oko 4000 lekova, sto bi enormno povecalo troskove ulaska na evropsko trziste.

Uprkos svim preprekama, slovenacki zvanicnici racunaju da bi Slovenija mogla da se uvrsti medju punopravne clanice EU vec oko 2003. godine. To su, naravno, najoptimisticnije procene Drnovsekove vlade, koja tvrdo veruje u komparativne prednosti Slovenije u odnosu na ostale pridruzene clanove Evropske Unije; Slovenija, recimo, ima najvisi prosek bruto drustvenog proizvoda (BDP) u poredjenju sa BDP-ima ostalih pridruzenih clanica EU - prosek Latvije je oko 5 odsto, Bugarske i Rumunije oko 7 odsto, Litve 8 odsto, Estonije 11 odsto, Poljske i Slovacke oko 14 odsto, Madjarske 19 odsto, eske 20 odsto, dok je prosek Slovenije cak 42 odsto u odnosu na prosek BDP u Evropskoj Uniji. Slovenija je samo da je najbogatija, vec i najvise izvozi na trziste Evropske Unije - oko 69 odsto svojih proizvoda. Slovenacka godisnja inflacija od oko 8,4 odsto manja je od Madjarske (18,3 odsto), Poljske (15 odsto) i jednaka inflaciji u eskoj. Reklo bi se i da su godine zivota u socijalizmu najmanje tragova ostavile bas na Sloveniji, gde 51 odsto stanovnistva vlada stranim jezicima, sto je vise nego u eskoj (29 %), Madjarskoj (19 %) ili Bugarskoj (16 %). U strukturi znanja stranih jezika u Sloveniji preovladava engleski (32 %), sto unekoliko postize jos samo stanovnistvo Slovacke (27 %) ali sa strateskom greskom, jer je najzastupljeniji strani jezik - ruski. Poznavanje engleskog jezika u ostalim drzavama centralne Evrope krece se od 8 % do 17 % (u Latviji). Uz to, ne treba zaboraviti ni jos jednu prednost, koja sada mozda i nema preterane veze sa Evropskom Unijom, ali ima veze sa buducim integracijama - Slovenci kao drugi jezik najcesce navode "hrvatski" (51 %), dok je srpski jezik na ubedljivom cetvrtom mestu (23 %) iza engleskog i nemackog.

Sloveniji je dobre ocene dala i Komisija Evropske Unije u Agendi 2000. U tom dokumentu je zajedno sa eskom, Poljskom, Madjarskom, Estonijom i Kiprom ubrojana u prvu grupu drzava sa kojima pregovori o punopravnom clanstvu mogu odmah da pocnu. Uprkos superlativima, rektor Univerziteta u Ljubljani i ugledni makroekonomista dr Joze Mencinger smatra da "spemnost kandidata za ulazak u EU nece biti bas mnogo vazna i za njihovo ukljucenje u Uniju. Mnogo vaznija je spremnost Evropske Unije da se prosiri. Posto takozvane stare clanice nemaju neto korist od predvidjenog prosirenja, sam proces priblizavanja bice i dalje veoma dug, pun obecanja i njihovog krsenja. Pratice ih mnostvo konferencija, na kojima ce Evropska Unija resavati, pre svega, svoje unutrasnje probleme".

Povrh toga, u Sloveniji je sve prisutniji i strah pred Evropom. Novine su pune naslova o svakojakim novim merama "zastite", koje je u poslednjem trenutku prihvatio i postavio slovenacki parlament. Dramaticni novinski naslovi ujedno upozoravaju da je do sada prihvaceno samo osam od potrebnih dvadeset i tri zastitnih zakona, koji bi trebalo da umanje negativne uticaje priblizavanja Evropskoj Uniji. Jedan od poslednjih je Zakon o uzajamnosti, koji definise uslov uzajamnosti u slucaju kada stranci (iz evropskih zemalja) nameravaju da kupe nekretnine u Sloveniji. Kupovina ce biti moguca samo u slucaju da isti uslovi vaze za slovenacke gradjane, u drzavama iz kojih potencijalni kupci stizu. A kako je poznato da Italija i dalje postavlja brojna ogranicenja za kupovinu nekretnina u pogranicnom pojasu, nije tesko zakljuciti kako je pomenuta mera uperena prevashodno prema Italiji, da bi se ublazio efekat tzv. "spanskog kompromisa".

O cemu se radi? Ukratko, spor izmedju Rima i Ljubljane (u vezi imovine optanata ili ezula) uspesno je, tokom poslednjih pet godina, zadrzavao Sloveniju pred vratima Evrope; konacno je razresen sklapanjem Spanskog kompromisa izmedju Slovenije i Brisela. U skladu sa pomenutim sporazumom, gradjani Evropske Unije, oni koji su bar tri godine boravili na teritoriji danasnje Slovenije, dobijaju pravo da u Sloveniji pazare nekretnine. Ovo pravilo se najvise tice Italijana, koji su po zavrsetku Drugog svetskog rata pretrpeli egzodus u ondasnjoj Sloveniji i Hrvatskoj. Mogucnost da ce stranci trgovati slovenackim nekretninama uzburkala je strasti u ovdasnjoj javnosti. Zuta stampa vec mesecima jase na pricama o rasprodaji slovenacke zemlje, pa je vlada bila prinudjena da raznim podzakonskim aktima ogranici apetite stranaca pri kupovini nekretnina.

Medjutim, sada se cini kako se u tim nastojanjima ipak otislo predaleko; upravo je obelodanjen poslednji manevar Drnovsekovog kabineta, koji ce sasvim sigurno izazvati nove napetosti izmedju Slovenije i Italije, posto pojedine vladine mere ne samo da ogranicavaju, nego dobrim delom i suspenduju "spanski kompromis". Metod je star i dobro poznat, a cesto su ga koristili i Italijani; prvo se parafira medjunarodni dokument, pa se onda zakonskim i podzakonskim merama njegovo izvodjenje izvrda i svede na "pravu meru", odnosno - suspenduje.

A kako isti postupak izgleda u slucaju Ljubljane? Slovenacki ministar unutrasnjih poslova Mirko Bandelj je protekle nedelje putem Sluzbenog lista obelodanio poseban propis o tome kako tumaciti uslov trogodisnjeg boravka u Sloveniji. Tako ministrovo uputstvo (izmedju ostalog) odredjuje da oni stranci, koji su svojevremeno boravili u Sloveniji tri godine, ali - zato sto su bili poslati po sluzbenoj duznosti, dakle zato da bi radili u policiji, carini, vojsci, finansijskoj sluzbi i slicnim javnim poslovima - ispadaju iz varijante za kupovinu nekretnina. Propis, gle cuda, kaci dobar deo pripadnika italijanske narodnosti koji bi inace u Sloveniji imali pravo da pazare sta im srce pozeli. Sve to mozda i ne bi bilo tako skakljivo, da predsednik slovenacke vlade Janez Drnovsek prilikom parafiranja famoznog spanskog kompromisa nije tadasnjem ministru spoljnih poslova Italije, "njegovoj ekselenciji Lambertu Diniju", poslao posebno pismo u kome je preciznije opisao kako ce izgledati provera i utvrdjivanje trogodisnjeg roka.

"Pisma, koja smo razmenili bice prilozena Sporazumu o pridruzenom clanstvu, kao njegov integralni deo. Gradjani drzava clanica Evropske Unije dokazivace autenticnost boravka na teritoriji sadasnje Slovenije u skladu sa vazecim metodama evidentiranja, koje predvidja slovenacki Zakon o administrativnom postupku, a sve na osnovu dokumenata koje ce izdati nadlezni organi drzava clanica Unije ili crkvena vlast. " Nema sumnje da Drnovsek nije pominjao nikakva ogranicenja, nikakve posebne zakone ili propise, koji bi retroaktivno izdriblali i ponistili potvrdu o stalnom boravku. I slovenacki Zakon o administrativnom postupku ne podrazumeva nikakvu diskriminaciju stranaca zbog nekadasnjeg angazmana u vojsci i tome slicno. Stavise, Drnovsek se u jednoj od prethodnih recenica citirane izjave nedvosmisleno obavezuje da ce sva ogranicenja u jednakoj meri vaziti kako za slovenacke gradjane, tako i za strance iz EU. Osim toga, to njegovo pismo nije "samo pismo"; to je prakticno jednostrani pravni cin sa snagom medjunarodnog ugovora. Njegovo izigravanje zato znaci krsenje propisa medjunarodnog prava o sklapanju ugovora.

Sto je lose, bar iz dva razloga; prvo, zato sto je Slovenija do sada iz moralno superiorne pozicije prebacivala Italiji kako samo i jedino ona izigrava prihvacene medjunarodne obaveze. Drugi razlog je nesto prozaicniji - slovenacki ulaz u Evropu (zbog "konfederativnog" nacina odlucivanja u Evropskoj Uniji) jos uvek zavisi od pristanka Italije, pa bi se pogorsanje odnosa negativno odrazilo i na pregovore o punopravnom clanstvu. A s obzirom da je Slovenija ionako vec pristala na potpuno otvaranje trzista nekretnina za sve strance iz EU, sadasnje zastitne mere katkad izgledaju kao nepotrebni, pa cak i stetni manevri.

Nije tesko predvideti kako ce Drnovsekovu varijantu "lex specialis-a", koji radikalno suzava sustinu slovenackog sporazuma sa Evropom primiti Brisel, a posebno Rim. Ne treba mnogo pravnickog znanja pa da postane jasno da je na snazi jos jedan vid izrugivanja potpisanih sporazuma. Utoliko je svojevremena ocena bivseg predsednika slovenackog parlamenta Franca Bucara o "balkanskoj logici" tacna. ("Kod nas izgleda jos uvek preovladava ona srpska, balkanska logika tipa - æajde da potpisemo taj sporazum, a sutra cemo ga vec nekako izvrdati! " - Izreceno prilikom nedavnih rasprava o prinudnom zatvaranju slovenackih djuti fri sopova na granici sa Austrijom i Italijom.) Izgleda da su poslednjim u nizu slovenackih manevara Bucarove reci dobile svoju potvrdu, ali i dokaz da se tu ne radi ni o kakvoj srpskoj ili balkanskoj, vec potpuno autohtonoj, dakle slovenackoj logici.

Igor Mekina (AIM)