TIHA PATNJA

Slovenija i NATO

U Ljubljani je svecano primanje Ceske, Poljske i Madjarske u clanstvo NATO pakta primljeno na tradicionalan nacin - s tihom patnjom i sporadicnim posipanjem pepelom u vidu medijske samo-kritike.

AIM, LJUBLJANA, 16. 3. 1999.

Cini se da su ovdasnji komentatori konacno shvatili da smena trojice ministara u resoru odbrane, i to samo tokom poslednjih godinu dana - nije impresionirala niti je ostavila dobar utisak na zapadne vojne strucnjake. S izvesnim zakasnjenjem je primeceno i da je slovenacka vojska, sto se tice apetita Severno-atlantskog saveza - malcice mala (broji jedva 10.000 ljudi), bez tradicije i skolovanog kadra, bez kompetentnih vojnih skola... Da sve bude gore, s aspekta NATO-a - slovenacke epolete ni s engleskim ne stoje bas najbolje. A kad se krenulo u analize uzroka zbog cega Slovenija nije usla u prvi krug prosirenja NATO pakta, najednom se sve svelo na brojne afere, koje svakodnevno potresaju slovenacku vojsku.

Konkretno, slovenacka vojska je u Izraelu kupila haubice, pri cijem dejstvu je na poligonu jedan vojnik stradao a drugi tesko ranjen; haubice su bile samo vrh ledenog brega. U Rumuniji su nabavljene neupotrebljive topovske granate, a potom je planiran i pazar zastarelih protiv-avionskih topova Gepard. Receni topovi su dobili ime po istoimenom tenku, uostalom, i nastali su u simbiozi sa sasijom nemackog Geparda, koga danas i Nemci smatraju zastarelom robom, pa su cak 45 komada "Geparda" Rumuniji - poklonili. Ni tu nije kraj omaskama - da je soping ostvaren, raspolozivi slovenacki tenkovi bili bi usidreni na tri razlicite sasije, a i pucalo bi se iz tri razlicita kalibara... Ako se svemu doda i nesretan izbor da se stari tenkovi T-55 osavremene upotrebom preskupe izraelske tehnologije, onda je jasno ne samo zasto vecina starih tenkova T-55 nece doziveti da bude preuredjena u modernizovan tip tenka T-55 S, vec i zasto stvari u vojsci skripe...

PUNI KOFERI

Ni ratno profiterstvo nije proslo bez trajnih posledica. Ovih dana se po novinama ponovo provlaci pevajuci major-gitarista Troha, koji je u medjuvremenu objavio i knjigu. Knjiga je precizno svedocanstvo kako su celnici slovenacke armije vodili biznis oko preprodaje oruzja. "Bilo je u redu sve dok nisam video, u drustvu saradnika, kako tece placanje te drgocene, smrtonosne robe. Jednom prilikom smo isprobali automatsku pusku Kalasnjikov 5,56 mm, mislim da je bila finske proizvodnje; nas trojica smo stajali kod kamiona i kroz odskrinut prozor slucajno videli sta se desava u kancelariji. Neki mali, zdepast Hrvat predao je Andreju Lovsinu iz Vojne obavestajne sluzbe dva kofera; otvorili su ih, a mi smo videli da su do vrha napunjeni novcanicama od hiljadu nemackih maraka. Novac nisu brojali, a ni Hrvat nije prebrojao oruzje. Ocigledno je poverenje izmedju partnera bilo ogromno... Mislio sam da se tu sigurno radi o dogovoru na drzavnom nivou, da se taj novac potom prebacuje u slovenacke banke, da ide u slovenacki budzet... Ni slutio nisam da neko u novoj drzavi vodi takve, nelegalne poslove," seca se u svojoj knjizi degradirani major slovenacke vojske Ladislav Troha.

Da sve bude gore, analiticari zakljucuju da ni ukupno stanje u vojsci nije na visini. Vise nije u pitanju samo nabavljeno oruzje i municija; Troha je prvi upozorio da slovenacki regruti nemaju gas-maske, cuturice i asovcice, sto su osnovni rekviziti svakog vojnika jos od Prvog svetskog rata, nadalje. Pored toga, vojska se hvali kako su jedinice "logisticki autonomne", sto u praksi znaci da su snabdevene samo za dva dana ratovanja! Ni to nije sve; ljubljansko Delo je objavilo rezultate istrazivanja, koje je 1997. godine obavio republicki Institut za zastitu zdravlja.

Autori studije tvrde da slovenacki vojnici imaju "veoma bogato iskustvo sa zabranjenim drogama". Od 226 ispitanika, inace vojnih obaveznika, njih 2,6 odsto odgovorilo je da je uzivalo heroin, 1,9 odsto preferira kokain, 7,5 odsto trosi ekstazi, a marihuanu ili hasis praktikuje cak 26 odsto. Posto se vecina anketiranih nalazila na kraju sluzenja vojnog roka nije tesko zakljuciti da se ovakvi odgovori odnose i na vreme koje su proveli u vojsci. Vise nije tajna da zbog istog problema kubure i slovenacke regrutne komisije, koje zbog zavisnosti od razlicitih droga svake godine od 19.000 regruta vracaju oko 190 mladica, dakle, jedan procenat regrutne populacije.

ASKIRNA SLAMA

Sve to u mnogocemu odudara od slike koju slovenacka vojska ima o sebi. Spotovi u kojima nastupaju odlicno izvezbani, dobro opremljeni i na sve spremni vojnici, ucestali su u medijima narocito dok je trajala euforija oko ulaska u NATO pakt. Slovenija u ovom krugu otvaranja NATO-a za nove clanove nije prosla, ali su posledice podgrevane nade ostale. Da agresivna propaganda moze da se pretvori u sprdnju i izazove sasvim suprotne, cak tragikomicne efekte, iskazalo se protekle sedmice, prilikom tzv. "Zajednicke vezbe avijacije i vazdusne odbrane slovenacke vojske i NATO-a".

Na terenu su se pojavili momci iz jedinica protiv-vazdusne odbrane Sovenije, maskirani vlatima slame, koja je trebalo da ih ucini neviudljivim u sukobu sa neprijateljem, ni manje ni vise, nego americkim lovcima F- 16, koji su specijalno zbog Slovenaca poleteli iz baze u italijanskom Avianu.

Apsurd je bio ocigledan - posto slovenacka vojska nema raketne sisteme za dejstvovanje protiv letilica na srednjim i visim visinama, pred kamerama drzavne i POP televizije prikazali su se veseljaci, uredno maskirani u pomenutu slamu, od kaciga do cizama, i naoruzani rucnim raketnim bacacima. "To je nas najprecizniji raketni sistem, ruska raketa Igla," ponosno je objasnio reporter, dok su dvojica vojnika iza njega ceprkala oko plasticne cevke, polozene na ramena jednog od njih. Dogadjaj je poceo tako sto je grupa vojnika nisanila i upucala slovenacke "pilatuse", sto ce reci propelerske skolske avione, sve u iscekivanju F 16.

A onda je usledilo veliko razocarenje. Reporter je objasnio da gusti oblaci sprecavaju americke F-16 da se spuste toliko nisko, da bi slovenacki saveznici mogli da ih vide i pogode.

"Osim radara, niko ih nije ni video. Lovci su ostali visoko iznad oblaka. Veliki okrsaj je odlozen," mracno saopstava novinar slovenacke televizije, dok vojnici zure u nebo, nadajuci se da ce Amerikanci "ipak doci". Posle par sekundi komandant slovenackog dela parade u direktnom razgovoru sa pilotima americkih F-16 saznaje da od simuliranog sukoba nece biti nista. Dokaz vise kako treba, da na kraju sve ne bi ispalo smesno i tuzno, ne samo u pravim nego i u simuliranim sukobima - brizno birati kako saveznike, tako i protivnike.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)