Sudeci po dosadasnjim izjavama, izgleda da niko ne ocekuje
Pregovori o Kosovu
CHE SERA, SERA
Sudeci po dosadasnjim izjavama, izgleda da niko ne ocekuje uspesan zavrsetak druge runde pregovora o Kosovu, niti ima ideju sta ce se desavati posle
AIM, PODGORICA, 16. 3. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)
Od svega se cini najmanje verovatnim da ce se nastavak mirovnih pregovora o Kosovu, zapocet 15. marta u Parizu, zavrsiti sporazumom. Kako je ocenio jedan od kopredsedavajucih konferencije, francuski ministar spoljnih poslova Iber Vedrin, konferencija »nema prevelike izglede za uspeh« jer se nijedna strana nije pomerila sa mrtve tacke - iako je to od njih jednoglasno zahtevala medjunarodna zajednica. Koje su to mrtve tacke?
OLBRAJT GARANTUJE
Kosovski Albanci kazu da su spremni da potpisu sporazum koji je ponudila Kontakt grupa za Balkan. Njihovi predstavnici u Parizu Hasim Taci (poznatiji kao »Zmija«, pripadnik ilegalne Oslobodilacke Vojske Kosova, sef delegacije), Redzep Cosja i Ibrahim Rugova su to ponaosob potvrdili kad su stigli na pregovore. Objasnjenje za njihovu sadasnju predusretljivost moze biti dvojako.
Prvo, verovatno su shvatili vrednost argumenta kojeg su javno iznosili i americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt i britanski sef diplomatije Robin Kuk - da Zapad ne moze bombardovati Srbe zbog nekooperativnosti ako ni Albanci nece da potpisu sporazum. Drugo, kako je pre nekoliko dana izjavio clan kosovskog pregovarackog tima Rama Buja jednom japanskom listu - Olbrajt je licno dala Albancima garanciju da ce kroz tri godine imati pravo da organizuju referendum o nezavisnosti, bez obzira kako ta stvar bude formulisana u zavrsnom dokumentu.
Srbija, naravno, i dalje nece da cuje ni za kakve naznake nezavisnosti, nego hoce ono sto nazivaju »dobar i posten sporazum«. Drzavna delegacija kaze da ne zna sta to Albanci hoce da potpisu, kad u prethodnoj rundi pregovora zavrsenoj pre tri nedelje u Rambujeu nije usaglasen nikakav tekst politickog sporazuma. Tvrde da uopste nece da razgovaraju o vojnom sporazumu, odnosno o medjunarodnim vojnim snagama koje bi garantovale primenu dogovorenih politickih resenja.
NIKAKVE TRUPE
Zoran Lilic, potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije, izjavio je pred pocetak pariske runde pregovora da je »nas stav i strateska odluka da ne prihvatimo nikakve strane trupe, pa ni mirovne snage Ujedinjenih nacija«. Naime, »razmestanjem NATO snaga na Kosmet Amerika zeli da u jednu celinu poveze vrlo znacajnu strategijsku tromedju koju cine prostori Albanije, Kosmeta, Makedonije i Bugarske i time konsoliduju juzno krilo ove organizacije«, objasnio je Lilic, dodavsi da on »licno nema nista protiv zelje SAD da zadrzi dominaciju u Evropi« ali ima protiv »da Srbija bude poligon za eksperimentisanje i da cena tih eksperimenata bude gubitak suvereniteta Srbije, a time i SRJ«. Taj funkcioner je ostavio dosta nejasan prostor za kompromis u recenici koja je glasila da se »izmedju tako suprotstavljenih stavova mogu traziti odredjena prihvatljiva resenja, ali tek po prihvatanju politickog sporazuma o autonomiji«. Zapad, a pogotovu Albanci, medjutim, odbijaju svaku primisao o potpisivanju politickog bez vojnog sporazuma, s tim sto preciziraju i da buduce trupe moraju biti pod okriljem NATO i nikog drugog. I sta sad?
POSLEDICE
Predsednik SAD Bil Klinton, generalni sekretar NATO Havijer Solana i sef britanske diplomatije Robin Kuk, drugi kopredsedavajuci zasad bezuspesnih pregovora o prelaznom mirovnom sporazumu za Kosovo, ponovo su zapretili vlastima u Beogradu NATO bombama ako budu otezali sa potpisivanjem sporazuma. Londonski »Independent« je, medjutim, ocenio Kukovu pretnju »mlakom«, zakljucujuci da je to »nagovestaj rasula u redovima velikih sila u vezi sa njihovim narednim potezom u slucaju da se, kao sto je verovatno, pregovori zavrse bezuspesno. Bitne razlike izmedju Amerike i njenih evropskih saveznika u pogledu svrsishodnosti vojnih udara na Srbiju jasno su se ispoljile jos u Rambujeu, jer se vise evropskih zemalja zapitalo zasto bi trebalo bombardovati suverenu zemlju da bi se obezbedila autonomija jedne pokrajine u njoj, tim pre sto ta zemlja nije ugrozila nijednu clanicu NATO-a.
Kako vreme odmice saglasnosti je sve manje, a ovih dana je u zapadnim medijima obelodanjen i sukob zapadnih saveznika oko sefa Kosovske verifikacione misije. Evropljani bi izgleda da zamene spornog americkog ambasadora Vilijema Vokera covekom iz svojih redova, a SAD za to nece ni da cuju. Voker je, podsecamo, onaj koji je bez trunke rezervi optuzio srpske snage bezbednosti za januarski masakr 45 Albanaca u selu Racak, a finski patolozi koji su istrazivali slucaj utvrdili su, prema rezultatima koji treba zvanicno da budu saopsteni u sredu 17. marta, da nikakvog masakra nije bilo.
BOLJE RAT
Srbija, sa svoje strane, takodje ne ocekuje nista dobro od Pariza. »Politika« 16. marta objavljuje ocenu iz pera svog direktora i glavnog urednika Hadzi Dragana Antica da se desava »nevidjena prevara i obilje falsifikata«, te da »ceo scenario ide za tim da se u jednom momentu vestacki stvore 'uslovi' da se proglasi 'nezavisnost' jednog dela teritorije Republike Srbije. Pokusava da se stvori dobar izgovor za agresiju na jednu suverenu zemlju«... Ukratko, sudeci po izjavama zvanicnika - Srbija se opredelila za rat.
Kao i lider radikala Vojsilav Seselj pre par meseci, i Ratko Markovic, sef srpskih pregovaraca u Parizu izjavio je po dolasku na konferenciju da je »Kosmet simbol nacionalnog i drzavnog postojanja Srbije, i zato Srbija moze da izgubi Kosmet samo na jedan nacin: vojnom pobedom onoga ko je trenutno jaci od nje, a nikada i niposto u pregovorima za zelenim stolom. Srbija Kosmet nece dobrovoljno dati, od nje se Kosmet moze samo silom oduzeti, a onda bi najveci nacionalni zavet Srba bio da povrate Kosovo«. Beogradski mediji su citirali i neimenovane zvanicnike NATO koji su govorili o mogucem pojacavanju sukoba koji bi najzad verovatno doveli do podele Kosova. U celoj toj prici ni Milosevicevi trbuhozborci ni NATO ne pominju verovatni broj ljudskih zrtava u buducim sukobima. Kako je to na svoj jedinstven nacin izjavio predsednik Srbije Milan Milutinovic po dolasku u Pariz - Che sera, sera.
ROKSANDA NINCIC(AIM)