KOSOVSKO "MARKALE"

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

Uzasni prizori nakon nedavnih eksplozija u Podujevu i Kosovskoj Mitrovici nisu novina u dosadasnjem toku kosovskog rata. Bilo je i obimnijih gubljenja ljudskih zivota i eksplozija ovakve vrste. Ipak, u psiholoskom i politickom smislu (i rat je politika), izmedju najnovijeg i ranijih slucajeva ima izvesnih razlika u pogledu velicine prizora, motiva i nagovestaja mogucih tokova rata. Ma koliko posledice eksplozija sagledali iskljucivo u kvantitativnom smislu, cak i u kontekstu velikog broja nastradalih u proteklih godinu dana, ne moze da se ne primeti osecaj nelagode kod svih zbog tako velikog broja natradalih, odnosno osakacenih ljudi. Kosovo nije dozivelo takav prizor stradanja albanskih civila u najnovijoj istoriji. Zbog toga takve stvari ne bi trebalo da budu prihvatljive za ljude ovog podneblja. Istina, u situaciji kakva je kosovska ljude niko ne pita, ali to ne znaci da obicni ljudi ne razmisljaju o tome da takvi stradalnici sutra mogu biti i oni sami.

Prema albanskim podacima, u subotu su u Kosovskoj Mitrovici poginula petorica, a preko 60 je bilo ranjeno. Otprilike manje od sat vremena ranije, istog dana u Podujevu poginula su trojica, od kojih jedan od snajperske vatre, a preko 30 su zadobili lakse ili teske rane. Podaci se i dalje prikupljaju i trenutno se ukupno racuna sa osmoricom poginulih i preko stotinu ranjenih od kojih se desetorica se nalaze u kriticnom zdravstvenom stanju. Predstavnici verifikacione Misije su u izvestili o sest ubijenih i 58 ranjenih. U bezobzirnom propagandnom ratu za ovaj tragican bilans suprotstavljene strane, srpska i albanska, optuzuju jedna drugu. Strogo formalno, nemoguce je uperiti prst ni na jednu ni na drugu stranu. Do sada niko nije preuzeo odgovornost za ovaj monstruozni cin. Tesko je zamisliti da ce neko moci da baca na nastradale bilo kakve politicke sumnje i osporiti cinjenicu da su zrtve namestenih eksplozivnih naprava uglavnom ili gotovo svi pripadnici albanske narodnosti.

Posto se u propagandnom i psiholoskom ratu, kao i u ratu samom, ne biraju sredstva i u ovom slucaju vec vidimo konfuziju kao prilikom slicnih nesreca u Sarajevu. Medjutim, u svim trenutno zamislivim pretpostavkama nezamislivo je da ce neko moci da tvrdi uverljivo kako UCK (Ushtria Clirimtare e Kosovës- Oslobodilacka vojska Kosova) igra na kartu takvog fizickog zrtvovanja dela svog naroda da bi se taj narod u ocima sveta predstavio kao kolektivna zrtva. To je u potpunoj suprotnosti sa nebrojano puta deklarisanim ciljevima borbe i uopste sa sustinom albanskog shvatanja ljudskog zivota i dostojanstva.

U Podujevu i u Kosovskoj Mitrovici subotom je pijacni dan. To znaci da velikog okupljanja ljudi ima ne samo na pijacama, nego i na ulicama. U Kosovskoj Mitrovici eksploziv je bio postavljen unutar same pijace, a u Podujevu na ulazu pijace i u jednoj tradicionalno dosta prometnoj ulici. Bez obzira da li su eksplozije bile teledirigovane, ocigledno je da se unapred racunalo sa velikim brojem civilnih zrtava, znaci sa drasticnim psiholoskim i politickim efektima. Naravno, ciljevi u tom smislu mogu biti veoma razudjeni u pogledu znacaja i prioriteta. Ali, iz medijskog ugla kao odlucujuci trenutak samo po sebi namecu se odlazak albanske delegacije na nastavak razgovora u Parizu i izvesnost da ona tamo odlazi da potpise predlozeni dogovor iz Rambujea odbijajuci istovremeno bilo kakvu mogucnost da se oko najznacajnijih spornih, odnosno kompromisnih tacaka nanovo pregovara. Podsetimo da se bas u toku ceremonije otvaranja i zatim odrzavanja prve runde razgovora u Rambujeu, nesto slicno kao u Podujevu i u Kosovskoj Mitrovici, ali sa manjim brojem nastradalih, dogodilo u Pristini i u Urosevcu, a manjih ili vecih akcija te vrste bilo je mnogo vise. Takodje, treba pomenuti da su pre eksplozija u Podujevu i u Kosovskoj Mitrovici, neke detonacije slicnog karaktera bile zabelezene i na drugim mestima i jedna u samoj Djakovici. Ali, posto nije bilo ljudskih stradanja, ostale su na marginama ili van svake medijske paznje.

Veliko krvoprolice u Podujevu i u Kosovskoj Mitrovici ne moze se sagledati u svim aspektima van okvira trenutne situacije na terenu i brzog gomilanja srpskih trupa na Kosovu. Nakon duzeg vremena obnovljena su neprijateljstva kod Kline, Maliseva i u trouglu Klina - Decane - Djakovica. To su centralni i zapadni delovi Kosova. Od pre nekoliko dana povremeni zestoki sukobi beleze se i u celoj duzini pogranicnog pojasa sa Albanijom, od Decana do Prizrena koji je bio popriste ogorcenih borbi tokom vise meseci prosle godine. Od pre 2-3 nedelje sukobi su prosireni i na pogranicni pojas sa Makedonijom, uglavnom oko Kacanika cije podrucje nije do sada bilo zahvaceno oruzanim sukobima. Prvi put nakon proglasenja primirja oktobra prosle godine, kod Kacanika su srpske snage opet pocele da primenjuju oblike borbe iz prosle godine kao sto su proterivanje civila iz svojih kuca, spaljivanje i rusenje albanskih sela, unistavanje stoke i stocne hrane, izdvajanje muskaraca od zena i dece. Ovi oblici borbe protiv albanskih civila primenjuju se i na prostorima izmedju Kosovske Mitrovice i Vucitrna i juznije prema Pristini gde se sve jasnije mogu cuti odjeci snaznih detonacija, kao i u regionu Kline i Maliseva gde su neprijateljstva u vecem obimu obnovljena upravo ovih dana. Trenutno, van ratnih dejstava ostaju neki gradovi i samo mali deo, mozda petina kosovskog teritorija, uglavnom sira gnjilanska regija. Medjutim, vojne vlasti najavljuju vojne vezbe i u toj regiji. Sve vojne vezbe u poslednja tri meseca uvek su prerastale u manje ili vece oruzane sukobe.

Najnovija neprijateljstva izuzetno su zaostrila ionako tesku humanitarnu situaciju. Na desetine albanskih sela gotovo svakodnevno su meta ostrih granatiranja, a kuce su u plamenu i dimu. Prosto sabiranje ukazuje da trenutno broj raseljenih kosovskih Albanaca ne bi trebalo da bude ispod 100 hiljada. Nema preciznih podataka koliko njih u ovom zimskom vremenu zivi na otvorenom, ali obzirom na svakodnevna ratna dejstva i pomeranja stanovnistva, taj broj svakako nije mali. Poslednjih nedelja jako je povecan broj kidnapovanih lica. Dnevno nestane po nekoliko ljudi, uglavnom Albanaca. Oni se vise ne mogu racunati kao nestali, jer se za koji dan pronalaze ubijeni vatrenim oruzjem. U prosli petak, samo kod Prizrena bila su kidnapovana sestorica Albanaca. Nocni zivot je zamro jos prosle godine, a sve opasnije postaje kretanje i po danu. Niko vise ne moze pretpostaviti iz kog pravca dolazi nesreca. Trenutno najvidljivija opasnost su razne vrste automobila, uglavnom luksuznih kao i razne vrste dzipova koji se krecu bez registarskih tablica. Neke informacije iz albanskih izvora govore da se ta vozila koriste i za kidnapovanje Albanca.

Na kraju i rec - dve o toliko pominjanom propagandnom ratu. Tokom protekle nedelje na Kosovu je tajno rasparcavan falsifikovani letak OEBS-a: "Dajmo sansu miru". Po velicini, boji i obliku prezentacije, falsifikovani letak je gotovo identican letku OEBS-a. Medjutim, sadrzaj je razlicit i to u tackama koje su bile najspornije i u pregovorima i u predlozenom dogovoru iz Rambujea. U falsifikovanom letku pod firmom OEBS-a pozivaju se Albanci da prihvate razoruzavanje i raspustanje UCK-a, da odustanu od referenduma i nezavisnosti i da prihvate resenje u okvirima Srbije. Zbog ovakvog sadrzaja i na osnovu nekih jezickih finesa ovde se pretpostavlja da falsifikovani letak ima srpsku insipiraciju. Bilo je vise albanskih reakcija na falsifikovani letak i OEBS je da bi izbegao konfuziju odustao od deljenjja svog originalnog letka. Zanimljivo je sto se ova epizoda poklopila sa ostrim merama srpskih vlasti protiv albanskih medija. Na tapetu su se nasla dva od tri albanska dnevna lista i jedan periodicni. Drakonske kazne predstavljaju fakticku zabranu listova "Kosova Sot", "Rilindja" i "Gazetë Shqiptare". Njihovi izdavaci i urednici izjavljuju da ce nastaviti sa radom dokle god budu mogli, dodajuci da nemaju para da plate takve kazne, a i kada bi imali ne bi to ucinili...

AIM Pristina Fehim REXHEPI