UGROZENI KIOSKLAND

AIM JUNIOR Tirana

Tamo gde je nekada stajao gigantski spomenik diktatora Envera Hoxhe nalazio se pre nekoliko dana masiv kioska, prodavnica odece, kafana, menjacnica i jedan ringilspil. Albanski glavni grad je tako zaboravljao nekadasnje parkove koje su okupirali bezbrojni kiosci sa bljestavim napisima. Ne bez ironije, jedan novinar je Tiranu nazvao "gigantskim kioksklandom".

Kada su pocetkom januara vlasnici kioska dobili papir kojim su obavesteni da treba da oslobode bespravno zauzeti prostor, niko to nije uzeo za ozbiljno. Medjutim, kada su se dizalice i buldozeri pojavili pred kioscima, dajuci ultimatum da se prostor isprazni u roku od nekoliko sati, tek onda je postalo jasno da nije rec o nekakvoj sali koju Albanci svakodnevno kusaju.

Nekoliko dana posle uklanjanja kioska iz centra albanskog glavnog grada, u Elbasanu koji se nalazi 50 kilometara od Tirane, jedan 33-njak je izvrsio samoubistvo skocivsi sa balkona. Rat koji je premijer Majko proglasio kioscima i posebno onima koji su se nalazili u centrima gradova, pretvorio se u moru za vlasnika za brzu hranu u blizini centra u Elbansanu, od cijeg prihoda je obezbedjivao zivot sebi i porodici. Buldozeri koji su ocistili glavni trg u Tirani uznemirili su albanske biznismene od kojih vecina njih upravo u njima vrsi svoje centralne aktivnosti.

Na ovaj nacin, dizalicama i buldozerima vlada Majkoa zeli da iskusa ono sto je tu niklo najvise tokom osam godina tranzicije - privredu kioska. Posle 1990 godine, kao rezultat primene sok terapije, zatvorene su drzavne fabrike da bi prepustile mesto kioscima. Oni su se toliko namnozili, zauzeli su parkove, trgove i trotoare, uspevisi da izmene i opis gradova. Ne samo to, kiosci su dobili i poseban status: Oni su izmenili odnos i prema GDP proizvodnje i usluga u prilog ove poslednje.

Kiosci su se pretvorili u tragovacke jedinice, barove i restorane, advokatske urede: Oni su postali novi radni front za kontigent koji je izasao iz fabrika i zatvorenih drzavnih preduzeca. I tako, godinu za godinom limarija je pocela da ustupa mesto betonu.

Novogradnja je dozivela boom poslednjih godina bez obzira sto je broj novih gradjevina sa dozvolom iz Zavoda za urbanizam veoma mali u poredjenju sa gradnjom bez dozvole. Prema INSTAT (Institut za statistiku), u Albaniji ima oko 60 hiljada privrednih preduzeca od kojih oko 99 odsto pripadaju privatnom sektoru, a samo jedan odsto drzavnom sektoru. S druge strane, broj preduzeca drzavnog sektora se svake godine smanjivao kao rezultat njihove transformacije u procesu privatizacije, falimentacije ili likvidacije, broj privatnih preduzeca je tako u stalnom porastu. Prema ankatema INSTATA, vise od 52 odsto privrednih preduzeca vrsi trgovinsku delatnost, dok vise od 10 hiljada preduzeca ili skoro 18 odsto njih su preduzeca za pruzanje usluga. Skoro polovina preduzeca cine barovi i restorani.

Poljoprivreda koja jos uvek u Albaniji donosi 50 odsto GDP cini samo 2, 3 odsto u ukupnom broju preduzeca. Proizvodne grane kao sto su industrija i gradjevinarsvo ucestvuju sa oko 10, odnosno 3 odsto u ukupnom broju privrednih preduzeca. Prevladavanje trgovinskih preduzeca i onih za pruzanje usluga karakterise sve okruge u zemlji. Medjutim, njihova najveca koncentracija je u Tirani, Valoni, Dracu i Korci koji ukljucujuci i Skadar cine najvece gradove u zemlji. U glavnom gradu ima sediste oko 30 odsto od ukupnog broja preduzeca za usluzne delatnosti i oko 32 odsto trgovinskih.

U vecini slucajeva, kada je rec o preduzecima za trgovinu na malo ili pak za usluzne delatnosti, kisoci prvo padaju na pamet. To je i razlog sto je kampanja protiv kioska uplasila mnoge vlasnike i zaposlene u njima.

U vecini slucajeva - prema INSTAT-u, u 78 odsto ukupnog broja preduzeca - vlasnik privredne aktivnosti je i jedini zaposleni. Samo dva odsto od ukupnog broja privrednih preduzeca je zaposlilo vise od deset osoba, ali se u njima koristi samo 63 odsto radne snage.

Prema urbanistima, uklanjanje kioska je nesto sto se znalo da ce se jednom desiti, tim pre sto je vecina njih izgradjena bez dozvole. Politika vodjena do pre izvesnog vremena u vezi sa kioscima i gradnjom bez dozvole je glasila : "Rusicemo ih kada budemo imali mogucnosti za primenu boljeg projekta", kompromisna formula koja je imala za cilj da odgodi ili izbegne socijalne tenzije koje bi mogle da izazovu njihovo rusenje. Novi premijer se pokazao mnogo ostrijim. Medjutim, alternative za zaposljavanje za one koji rade u kioscima, koji sluze po barovima i restoranima, u lokalima za igre na srecu ili pak prodavnicama ostaju veoma male.

Medjutim, akcija protiv kioska nece biti tako laka. Tokom vremena kiosci su zabetonirali svoje temelje. Da bi instituacionalizovali zastitu kioska, stvoreno je i Udruzenje vlasnika odnetih kioska. Da bi zastitili od buldozera mnogi vlasnici kioska u centriu grada sami su ih premestili na periferiju, gde se ocekuje da i tamo dodje do akcije,ali kasnije. S druge strane, u Dracu 84 vlasnika kioska koji se nalaze u centralnom gradskom parku osnovali su akcionarsko drustvo u saradnji sa Albanskim fondom za razvoj (organizacija za kreditiranje malog i srednjeg biznisa), oni ce investirati oko milion dolara za izgradnju petospratnog super - marketa gde ce premestiti svoje aktivnosti, postavsi tako prvi koji ostavljaju za sobom fazu privrede kioska.

Medju pomesanim osecanjima, zadovoljstva zato sto se ulice gradova oslobadjaju kioska i nezadovoljstva sto mnogi ljudi ostaju nezaposleni na ulici, demontiranje kiosklanda se nastavlja.

AIM TIRANA Linda SPAHIA