PRICA SA MALIH EKRANA

AIM Skopje, 15.03.1999

Dok se visoka svetska politika i "veliki" diplomati trude da ubede Beograd i Pristinu da se dogovore oko mira, u senci svega ovoga se odvija prava ljudska drama, a glavni protagonisti su hiljade albanskih izbeglica sa Kosova. Stotine kosovskih porodica sa sela iz granicnog pojasa izmedju Makedonije i Kosova, koji su postali meta srpske akcije za ciscenje ovog terena, svoj spas traze upravo u Makedoniji. Svojevrsna izbeglicka kriza koja je zapocela nakon tzv. "vojnih vezbi" Jugoslovenske vojske na Kosovu, tacnije u spomenutom granicnom pojasu sa Makedonijom, gde se ovih dana, ali sa druge strane, stacioniraju trupe NATO-a, traje sa istim intenzitetom vec oko dve nedelje. Prema svedocenjima izbeglica, razlog za njihovo napustanje ognjista su artiljerijski napadi JV na kosovska sela pod izgovorom da vezbaju u zimskim uslovima ili da gone pripadnike OVK.

Izrazeno u brojkama, priliv kosovskih izbeglica u Makedoniji, uglavnom sa okoline Kacanika, se krece izmedju nekoliko stotina do hiljadu dnevno. U prvim danima, pre oko dve-tri nedelje njihov broj je u proseku iznosio oko 500 osoba dnevno, ali je zadnjih dana smanjen na stotinu do par stotina. Prema izjavama onih koji su uspeli da stignu u Makedoniji, veliki broj izbeglica je "zarobljeno" u sumama jer su to uglavnom osobe koje nemaju dokumente, pa ne mogu da predju granicu legalno, a sa druge strane ne smeju ni preko sume zbog straha od srpske vojske i policije ali i od minskih polja za koje se govorilo pre nekoliko meseci. Prema svedocima iz redova izbeglica, minska polja postavljena na granici Kosova i Makedonije su odnela prve zrtve. Oni koji dolaze ilegalno, prvenstveno se odlucuju za ravnicu, preko polja, jer se veruje da polja nisu minirana. Medjutim, ne mnogo bolje prolaze i oni koji legalno prolaze granicu. Makedonske granicne sluzbe su u prvim danima trazile od izbeglica da pokazu gotov novac kao dokaz da su zaista "turisti", jer oni su se uglavnom tako i pretstavljali u strahu da ne budu vraceni ako se utvrdi da su izbeglice, iako je svakome bilo jasno da su to ljudi koji beze glavom bez obzira. Nakon prvog soka makedonska vlada je ublazila stav i izasla sa odlukom da se kosovskim izbeglicama prizna status humanitarnih izbeglica i privremeno dopusti prestoj u Makedoniji. Nakon ove odluke vlade stanje sa dolaskom izbeglica se relaksiralo, ali ono je i dalje daleko od normalnog.

Iako priliv kosovskih izbeglica, bar za sada, ni izdaleka ne lici na apokalipticne pretpostavke da ce u Makedoniji prebeci 300-400.000 kosovara (kako je izjavio predsednik Makedonije pre vise od godinu dana), jer dosad je doslo oko 13.000, njihov dolazak ipak pretstavlja problem koji trazi odgovarajuci tretman. Makedonska vlada je nekoliko puta izlazila sa izjavama o tome da ce uciniti sto je u njenoj moci da olaksa muke ljudima koji su ovde dosli da bi trazili spas, ali do dana danasnjeg nije ucinila skoro nista. Ona je izasla i sa konkretnim planom da Makedonija moze primiti najvise 20.000 izbeglica, te da ce izgraditi prihvatiliste za ovaj broj, medjutim nista konkretno nije ucinjeno. Ministar za urbanizam je izjavio da je spreman da obezbedi smestaj za spomenuti broj izbeglica u roku od 24 casa, ali sve je ostalo samo na recima. Vlada nije ucinila skoro nista ni na drugim planovima, sto se tice olaksavanja izbeglickih muka. Oni nisu dobili od makedonske vlade skoro nista, osim male pomoci od makedonskog crvenog krsta. Nista susretljiviji nije bio ni lokalni ogranak UNHCR, koji je poznat po inertnom odnosu na sve ono sto se dogadja u Makedoniji u domenu njihovog mandata. Polozaj izbeglica je otezan i cinjenicom da od prvog marta vise ne deluje misija UNPREDEP-a koja je u proteklom periodu sluzila kao korektor propusta svih drugih. Preventivci UN su u isto vreme sluzili i kao humanitarna organizacija jer su pomagali pri prenosenju izbeglica od granicnog pojasa do gradova u zapadnoj Makedoniji, uglavnom u Tetovu koje je postalo i svojevrsni sabirni centar.

Za sada najvise interesa za kosovske izbeglice pokazuju Albanci u Makedoniji koji su u proteklom periodu organizirali njihov prihvat sa granice i smestanje po privatnim kucama sirom Makedonije. Uobicajena procedura je takva da, prvenstveno taksisti albanske nacionalnosti dolaze do granicnih prelaza i prevoze izbeglice do humanitarnih organizacija kojima rukovode Albanci koji ih upucuju dalje po albanskim porodicama ili po kucama Albanaca koji se nalaze u inostranstvu i trenutno su slobodne. Najaktivnija u ovom periodu je bila humanitarna organizacija "El Hilal" sa sedistem u Skopju koja je odigrala vaznu humanitarnu ulogu i za vreme bosanske izbeglicke krize. Predsednik ove organizacije, bivsi poslanik, Abdurauf Pruthi se ovih dana pozalio da akcije njegove organizacije da se obezbedi pomocc od drugih humanitarnih organizacija koje ne rade na terenu, kao sto je ECHO ili kancelarija Evropske Komisije, zavrsvaju bez uspeha. Glavna pomoc za izdrzavanje izbeglica uglavnom dolazi od privatnih darodavaca, skoro bez izuzetka albanske nacionalnosti.

Izbeglice koje po ovom odnosu borave u Makedoniji duzne su da u roku od dve nedelje prijave svoj dolazak, pogotovo sto mnogi od njih u zemlji ulaze van granicnog prelaza. Prema nekim informacijama veliki postotak onih koji dolaze uopste se ne prijavljuju zbog nepoverenja i straha da ne budu vraceni, sto je bio slucaj u proslosti. Od te cinjenice poticu i razlicite brojke izbeglica. Prema sluzbenim izvestajima Ministrastva unutrasnjih poslova Makedonije u zemlji prestojava kok 8.000 osoba, dok prema podacima "El Hilal" koja vrsi urednu registraciju svih korisnika humanitarne pomoci, u zemlji ima oko 13.000 izbeglica. Ova organizacija je ovih dana izasla sa izjavom da vlada mora preduzeti neku konkretnu meru jer porodice koje su preuzele na sebe brigu o izbeglicama ne mogu da izdrze sav tovar na sebe zbog opste ekonomske krize. Pomoc je potrebna i na planu skolovanja dece izbeglica. Za sada ovaj problem se resava parcijalno, uglavnom na inicijativu direktora pojedinih skola koji na svoju odgovornost prihvataju u skolama ovu decu. Iako nema oficijalnih reakcija, odredjeni (makedonski) medijumi vec postavljaju pitanje njihovog skolovanja, posebno sto se oni prihvataju u skolama bez odluke vlade.

Najzanimljivije u citavoj prici bez sumnje jeste cinjenica sto dok za Albance u Makedoniji kosovske izbeglice ovih dana pretstavljaju top temu i pitanje sa kojim se skoro svaki od njih dirktno ili indirektno susrece, za Makedonce izbeglicka kriza pretstavlja "pricu sa malih ekrana". U Makedoniji postoji svojevrsni precutni (a delimicno i javni) dogovor da su izbeglice "albanski problem", dok se Makedonci ukljucuju samo u "politickom delu problema", t.e. kada se postavlja pitanje "sta to znaci za demografsku sliku zemlje" Iako je svima jasno da desetak hiljada izbeglica ne moze promeniti demografsku sliku Makedonije, u javnosti kruze price o ovom problemu, pri cemu se vlada optuzuje da je previse "sirokogruda" prema izbeglicama. Do sada nije zabelezana ni jedna humanitarna akcija, ili samo inicijativa sa makedonske strane da se pomogne izbeglicama, sto se kosi sa tendencijom da se medjuetnicki odnosi relaksiraju, pogotovo sto se zna da kosovski problem ima veliku, ako ne i presudnu ulogu po ovim odnosima. Pa ipak, za konacnu ocenu ce morati da se priceka konacan epilog Rambujea posle cega ce se videti da li ce izbeglicka kriza ostati na ovih desetak hiljada izbeglica ili ce se ovaj broj pribliziti apokalipticnim pretpostavkama koje bi ozbiljno stavile pod znak pitanja i unutrasnje odnose.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI