UMESTO OKOVA MECI

Tirana Mar 15, 1999

AIM JUNIOR Tirana

Parola danas u Albaniji je: "Smrt kriminalcima"! Osim povratka temi smrtne kazne (cije je izvrsavanje blokirano zbog sporazuma Albanije sa Savetom Evrope), poslednjih dana Albanci su otisli jos dalje. Oni zahtevaju da se kriminalci vise ne hapse i da im se ne sudi na osnovu zakona na snazi, vec da se odmah pogube od strane policije. Toliko je snazan postao ovaj zahtev, da se pisanjem, izjavljivanjem protiv smrtne kazne, ili zahtevom za sudjenjem umesto metaka, moze navuci mrznja vecine. Takoreci sva stampa i elektoronski mediji otvoreno se angazuju u prilog ideje da kriminalcima ne treba suditi, vec ih pogubiti. Medjutim, kako su stvari dosle do ove tacke?

Razlog za izbijanje ovakvog ekstremnog besa protov zlocina, postao je dogadjaj od pre nekoliko dana, ciji je tragican bilans bio deset ubijenih i troje ranjenih. U Beratu (gradu poznatom po visokom novou kriminaliteta), na oko 120 kilometara od Tirane, troclana banda je u vremenskom intervalu od 5 sati hladnokrvno je masakrirala cetiri osobe, ubila tri policajca, ranila tri gradjana i uzela za taoca jednu porodicu, kada se nasla u okruzenju specijalnih snaga policije. Dogadjaj veoma tezak ne samo po broju, vec i postupku ubica, posluzio je kao katalizator za gradjansku mrznju akumuliranu vise od dve godine. Stavise, ubistvo policajaca (broj ubijenih policajaca od marta 1997 dostigao je brojku od 93) je izazvalo da se u citavoj zemlji, suoceni sa impotencijom plavih uniformi, zatrazi eliminisanje kriminalaca od strane snaga za brze intervencije. Egzekucija tri bandita na licu mesta iz Berata pozravilo je celo javno mnjenje i okarakterisano je kao primer za ono sto bi policija trebala ubuduce da radi.

Odmah nakon dogadjaja u Beratu, centralni mediji u Tirani su skoro jednoglasno reagovali: Smrt kriminalcima! Stampa, TV i radio, nekoliko dana zaredom davali su prostora misljenju gradjana koji su pozivali na nemilostrdnu egzekuciju kriminalaca. "Grobovi za kriminalce", to je bio glavni naslov u subotu u najvecem dnevniku u zemlji "Koha Jone". S druge strane, u odnosu na zamrzavanje primene smrtne kazne, kao uslova koji je postavio i Savet Evrope list je odgovarao: "Evropo, ne trebaju nam tvoji saveti"! U nastvaku, uvodnik ovog lista je cak pozivao i albansku Vladu da izjavi: "Evropo, serem te"!, kao i da preduzme konkretne korake ne samo za primenu smrtne kazne, vec i da plati specijalne antiteroristicke eskadrone sa misijom: Unistenje bandita. Na stranici koja objavljuje razna reagovanja gradjana, u oci je pao poziv: "Predsednice, potpisi smrtnu kaznu".

Sam "Zeri i popullit", list Socijalisticke partije na vlasti, u naslovu pise: Pucajte na bandite. Na prvoj strani drugog dnevnika "Gazeta Shqiptare", objavljene su shock fotografije trojice kriminalaca iz Berata, osakacenih i sa otkinutim ekstemitetima od puscanih rafala, koji se nisu mogli prepoznati usled zadobijenih deformacija.

Pod afektima i emocijama dogadjaja u Beratu, osim stampe i mnogi politicari su pozurili da upute apele za primenu policijskog nasilja, za primenu smrtne kazne i eliminaciju kriminalaca bez sudjenja, zaboravljajuci tako potpisane sporazume sa Savetom Evrope. Kulminaciju svega ovoga oznacio je i 31-nji premijer Pandeli Majko, koji je u govoru na pogrebnoj ceremoniji u Beratu sa suzama u ocima obecao nad telima trojice ubijenih policajaca da "cemo u zapocetom ratu pobediti". Zatim je pred hiljadama okupljenih izjavio: "Sve snage reda danas su dobile jednu naredbu. To je javna naredba, verbalna i kojoj nije potreban papir ni potpis. Naredba glasi: "Ubite kriminalce".

Ovim recima, premijer ne samo da je nazvao dobrim delom ekzekuciju trojice bandita u Beratu, vec je dao odresene ruke svakom policajcu da otvori vatru na one koje on bude smatrao krimilanmim elementima. U ovakvoj vrucoj atmosferi prepunoj mrznje, samo je jedan list desnice imao hrabrosti da napise: "Posle premijerove naredbe, svi Albanci su ugrozeni".

U stvari, list i nije mogao da napise vise od toga, kada i sami roditelji ubijenih bandita nisu prihvatili da sahrane njihovu decu. Jedna porodica je izgubila svoja dva 17- nja blizanca, ali je njihov otac u pismu od tri reda koji je poslao gradskoj mrtvacnici pisao: "Njih necemo sahraniti. Nisu nasi sinovi, neka ih sahrani komunalno". Blizanci, ucenici bili su uvuceni u ovu fatalnu avanturu od strane jednog 30-njaka, u cijem je dnevniku policija pronasla beleske na albanskom i engleskom, koje su bile nadahnute Hitlerom. Medjutim, ovaj slucaj niko nece moci vise da osvetli. Sva trojica ubica su eliminisani od starne specijalnih snaga dok su izlazili iz kuce gde su uzeli za taoca jednu mladu zenu i njenu osmomesecnu cerku.

Jedan od 200 pripadnika RENEA (jedinica za neutralizaciju naoruzanih elemenata) koji je ucestvovao u akciji kaze: "Posto smo pucali na njih, videli smo da iz njihovih tela nije curila krv. Svaki od njih je pogodjen sa vise od 100 metaka. Citavo selo nam je cestitalo. Ruke vam se pozlatile, cestitali su nam, iako smo ubili tri osobe".

U bucu poziva na ubistvo, vesanje i egzekucije, niko nije saslusao glas dva roditelja, cije su dete koje je uzeto za taoca ranjeno. "Moju cerku je ubila policija, kaze otac, koji nastavlja da su meci specijalnih snaga pogoditi trojicu kriminalaca iako je jedan od njih drzao vezanu za pojas osmomesecnu bebu. Kao posledica toga, ova beba, koju njen otac sada naziva "Andjeo", nalazi se u bolnici u Tirani sa dva metka u telu i amputiranom nogom. Ona je prvi gorki dokaz presedana koji se mogu radjati posle naredbe: "Ubijte kriminalce".

Ali, sta se moze uraditi u jednoj zemlji gde je veliki deo populacije naoruzan, gde zlocin dostize rekordne cifre, gde je pravda korumpirana i gde s kriminalci oslobadjaju u sudnici "zbog nedostatka dokaza". U stvari, gradjani su stigli do limita njihovog strpljenja. Vec pune dve godine oni zive u strahu od ubistava i oruzanih pljacki, silovanja. Dve godine ima da se albanski gradjani krecu samo danju i koji zahtevaju da drze oruzje u kuci za samoodbranu i koji su odustali od svakog drugog zahteva osim onog o uspostavljanju reda. Bez ikakave nade da bi se stanje moglo popraviti, ne iskljucuje se mogucnost da se poveca i broj onih koji ce se sa nostalgijom secati godina pod diktatirom Envera Hoxhe. Sa bilansom od vise od 3 000 ubijenih za dve godine, Albanija se nalazi u jednom od najtezih trenutaka u njenoj istoriji. Cak toliko, da posle 50 godina diktature, u citavoj zemlji je vec u opticaju ideja da je mozda "potrebna cvrsta ruka za rukovodjenje Albanijom".

Ova situacija je ucinila da vecina, cak i poznati intelektualci, postanu partizani ostre linije. Ignorisuci uslove Saveta Evrope za ukidanje smrtne kazne, najveci deo Albanaca predlaze da policija koristi kalasnjikove umesto lisica. Kao i sam premijer koji je prosle subote podneo projekat za stvaranje eskadrona smrti koji ce sacinjavati 3 000 antiterotistickih trupa. Niko vise nema poverenja da ce sud osuditi jednoga dana kriminalce i svi su pozdravili projekat gospodina Majkoa. Medjutim, ovaj izbor nosi sa sobom i svoje rizike. Upotreba oruzja bez ogranicenja protiv kriminalaca mogao bi degenerisati ili u pravcu stvaranja struktura koje bi vodile ka policijskoj drzavi ili u nekakav Fare West.

Sta treba da se uradi u ovom slucaju? Da se upotrebi oruzje protiv kriminalaca ili da se slede saveti Evrope? Noz sece sa obeju strana, ali treba videti koja od njih izaziva manje rana. Prema Pec Zogaju, politickom savetniku predsednika Republike "mi Albanci ne mozemo biti prihvaceni od Evrope sa ponasanjima i stavovima koji nisu deo njihovih vrednosti. Ako hocemo da udjemo u Evropu, moramo da udjemo sa pravilima koja ona ima... Misljenja da ce posle ovakvih dogadjaja "poput onag u Beratu" smrtna kazna doneti resenje je nepotvrdjeno u svim praksama zemalja koje imaju ili koje nemaju smrtnu kaznu". Medjutim, glavni urednik najveceg nedeljnika u Tirani "Klan" je misljenja da bi "uspostavljanje reda na zakonskim osnovama, reformisanje i usavrsavanje sistema pravosudja zahtevalo vise od 15 godina. Tako, uprkos rizicima koje ona sadrzi, kao najbolji put ostaju ubistva kriminalaca na ulici. Bice i nevinih zrtava, ali policajci ce dobiti na hrabrosti i kod ljudi ce se stvarati ideja da napokon drzava deluje". Izgleda da ovaj put ima vise sledbenika.

AIM TIRANA Armand SHKULLAKU