Katance na djuti fri sopove

Slovenija i Evropska Unija

Ljubljana je dobila ne bas prijatnu vest iz Brisela - posle najave evropskog komesara za unutrasnje trziste Maria Montija da ce do 1. jula ove godine biti zatvorene bescarinske prodavnice po Evropi, reci kritike upucene su i Drnovsekovoj vladi.

AIM, LJUBLJANA, 14.03.1999

"Doslo je vreme da slovenacka vlada ozbiljno poradi na brzem zatvaranju djuti fri sopova, " primetio je evropski komesar Van den Bruk prilikom susreta delagacija pridruzenih clanica EU sa evropskim partnerima. Predstavnici Unije su iskoristili priliku da i zvanicno izraze "zaljenje" zato sto Slovenija nije odrzala obecanje i likvidirala svoje djuti fri sopove do 1. juna

1. godine.

Sustina spora je, kao i obicno, vise-slojna, a sve se svodi (pored problema vezanih za transformaciju Unije) na pritiske susednih drzava, pre svega Italije i Austrije, na Sloveniju. Posto obe pomenute drzave gube dobar deo potencijalnih prihoda na granici sa Slovenijom, na zvanicnu Ljubljanu je izvrsen ogroman pritisak jos tokom pregovora o pridruzenom clanstvu kako bi se isposlovalo zatvaranje nepozeljnih bescarinskih prodavnica. Drnovsekova administracija je cak potpisala i posebnu izjavu da ce "strane u ugovoru... pre 1. jula

1. godine poceti sa realizacijom preporuka koje je prihvatio Savet za bescarinsku saradnju, 16. jula 1960. godine". Iza ove suvoparne formulacije krije se zahtev da djuti fri sopovi ubuduce opstanu samo na aerodromima i u lukama, odnosno na spoljnim granicama Unije, a ne i na kopnenim prelazima izmedju clanova Unije.

Sto se Slovenije tice, nezgoda je u tome sto se vlada unapred obavezala da ce se ponasati kao da je vec u elitnom evropskom klubu, iako Ljubljana nije ni punopravni clan Unije. Stavise, Slovenija je od Brisela upravo dobila packe, iako je u medjuvremenu zaista povukla nekoliko znacajnih poteza u pravcu zatvaranja djuti fri sopova; prvo je, ôu znak dobre voljeö, 1996. godine zatvorila cetiri djuti fri sopa na malogranicnim, a godinu dana kasnije jos dve bescarinske radnje na drzavnim prelazima. Ni to nije sve - Drnovsekov kabinet je uz to samoinicijativno izjavio da ce "Slovenija sredinom 1999. godine, odnosno - onda kada to ucini EU, prionuti na zatvaranje ostalih djuti fri sopova".

A onda je stigla 1999. godina i trenutak za ispunjenje obecanja; slovenacka vlada je, medjutim, naprasno shvatila da se izletela i pocela da trazi izgovore za taktiku odugovlacenja. "Rekli smo da cemo poceti sa promenom uloge sadasnjih djuti fri sopova. Izrazili smo se, dakle, nedovrsenim glagolom, " pravdao se sredinom avgusta prosle godine ministar za evropske poslove Igor Bavcar. Uzalud - vec je bilo kasno; Evropska Unija je slovenacke pregovarace drzala za rec. Mediji su otkrili skripac u koji je zapao Drnovsekov kabinet, a sve zahvaljujuci bespotrebnom podilazenju partnerima iz Unije.

Kako bi se izbegli zlonamerni komentari, tipa "Brisel je olako zamenio Beograd", domacoj javnosti je ponudjeno nekoliko nemustih objasnjenja. Ubrzo se iskazalo da su izgovori vlade suplji; posebno ako se zna da Slovenija dobro zaradjuje na racun djuti fri sopova i da preuranjeno ukidanje ovih trgovina nanosi direktnu stetu nacionalnoj privredi, da ne pominjemo 14.000 zaposlenih u toj industriji, koja godisnje ostvari jedan odsto bruto drustvenog proizvoda, zaradivsi 250 miliona nemackih maraka. Prosta racunica je pokazala da bi zatvaranje djuti fri sopova smanjilo prihode od turizma za 20 odsto, dok bi posredna steta iznosila oko 90 miliona nemackih maraka, godisnje.

U poredjenju sa prednostima koje donosi clanstvo u Evropskoj Uniji - odricanje od tako solidnog finansijskog kolaca mozda bi i imalo nekog smisla, zakljucuju ovdasnji analiticari; medjutim, stvar je u tome, sto bi takva razmena bila razumna (dakle, odricanja od djuti fri sopova za prednosti clanstva u Uniji) samo ukoliko bi Slovenija odmah postala clan Evropske Unije. Sto, naravno, nije slucaj.

"Sto se djuti fri sopova tice, najvise na sta bismo mogli da pristanemo jeste da pocnemo postepeno da ih zatvaramo tek prilikom ulaska u EU. Uostalom, nigde nije receno da ce nase medje sa Italijom, Austrijom i Madjarskom zaista postati unutrasnje granice Unije vec kroz nekoliko godina. Zato nek se vlada lepo potrudi da Austriju zadovolji obecanjima da na zajednickoj granici necemo otvarati nove bescarinske prodavnice, kao sa Italijom. Ukoliko nasi severni susedi smatraju da bismo morali da ucinimo vise za dobrosusedske odnose, onda bi nasi pregovaraci morali da im predloze nesto slicno onom lukavstvu koji su Austrijancima poturili esi - da istovremeno sa zatvaranjem djuti fri sopova na granicama uvedemo i zajednicke kontrole. Odmah posle toga je kampanja protiv ceskih djuti fri sopova u austrijskim medijima posustala, iako esi nisu zatvorili bescarinske prodavnice, " kriticki se na vladinu politiku osvrnulo ljubljansko Delo.

Postavlja se pitanje kako je moguce da Slovenija pristane na dogovor koji joj direktno steti, a sve zahvaljujuci ishitrenim obecanjima vlade premijera Janeza Drnovseka, uprkos tome sto je pravila EU ni u kom vidu nisu obavezivala da vec sada zatvori svoje djuti fri sopove. Stavise, o tom pitanju su podeljena misljenja i unutar Unije. Grcka, na primer, jos uvek nije ukinula djuti fri sopeve na drumskim granicnim prelazima, a i ostali vlasnici bescarinskih prodavnica najavljuju tuzbe na evropskom sudu. Jasno je da bi i za Sloveniju bilo bolje da je odluku o svojim djuti fri sopovima odlozila za neodredjeno vreme, dok ne postane jasno sta ce se sa njima uopste desiti unutar Unije. Konacno, kada bi i doslo do ukidanja tih trgovina u Uniji, "pridruzena" Slovenija bi mogla - da nema pritisaka iz Beca - bar jos nekoliko godina potpuno legalno da zaradjuje na racun te profitabilne trgovine...

Evropa je, doduse, obecala nekakvu finansijsku pomoc, ali su strucnjaci vec izracunali da sredstva iz programa Far i Krosborder (Phare i Cross Border) ni izdaleka nece pokriti gubitak dohotka od djuti fri sopova. Najzad, tu je i pitanje stalnih austrijskih pritisaka na sluzbenu Ljubljanu. Bec jos od osamostaljenja Slovenije insistira na zatvaranju djuti fri sopova, sto jeste neobicno, posebno ukoliko uporedimo robnu razmenu izmedju dve drzave. Austrijski izvoz u Sloveniju premasuje izvoz koji Bec belezi u odnosu na Luksemburg, Grcku, Tursku, Norvesku, Portugaliju, Svedsku, Finsku, Rusiju, Hrvatsku i mnoge druge drzave. Tako je, na primer, Austrija 1992. godine vise izvezla u Sloveniju, nego u celu Latinsku Ameriku. Posebna prica je i soping Slovenaca u Austriji; turisti iz Austrije pazare u Sloveniji jedva 5 do 10 odsto od vrednosti robe koju slovenacki kupci plate u radnjama u Austriji. Statistika pokazuje da Slovenci za robu iz Austrije potrose oko 5 milijardi silinga, sto je, uprkos malobrojnosti Slovenaca, mnogo vise nego sto godisnje kod svojih komsija ostave brojniji i bogatiji Nemci i Svajcarci.

U konacnom zbiru je trosak, koji su Austrijanci ostavljali u slovenackim djuti fri sopovima u manjem delu ispravljao po Slovence los trgovinski bilans. Ali, za Austriju je i to bilo previse. Prvo su drzavnim dekretom uvedena drasticna ogranicenja za uvoz alkohola i cigareta (za njihove gradjane), a kada ni to nije zadovoljilo prohteve austrijskih trgovaca, pocela je diplomatska ofenziva, koja je, zahvaljujuci nespretnosti slovenacke diplomatije, ocito urodila plodom.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)