Privreda na ivici bankrota
**Jugoslavija na ivici bankrota
***NEMA PARA NI ZA REFORMU
Iako se sa zvanicnih mesta reforma najavljuje na "sva zvona" dosadasnji efekti su najblaze receno izuzetno skromni. Glavni razlog je nedostatak i stranog i domaceg kapitala, a stranog nema. Umesto 1,5 milijardi dolara u prosloj godini je u zemlju uslo svegao 120 miliona. U nedostatku efikasnih ekonomskih mera drzava brani dinar uz pomoc policije, privreda trazi izmenu ekonomske politike.
AIM, PODGORICA, 14. 3. 1999.
Privreda i zaposleni zatrazili su prosle nedelje, preko svojih asocijacija (komore i sindikata) od drzave da sto pre promeni ciljeve ovogodisnje ekonomske politike i donese mere za rasterecenje preduzeca. Samo nekoliko dana pre toga Savezna vlada je saopstila kako ostaje dosledna postavljenom ekonomskom razvoju.
Glas privrede cuo se istog dana kada je obavljena pompezna promocija knjige srpskog premijera Mirka Marjanovica pod ambicioznim naslovom "Iz krize u reforme". Ovom zborniku predsednikovih govora i ekspozea u raznim prilikama predgovor je napisao sef savezne drzave Slobodan Milosevic u kojem je Marjanovica podigao na tron najzasluznijeg za stabilizaciju domace ekonomije, koja se odvija u ambijentu spoljnih sankcija. Sam naslov treba da uputi na zakljucak kako je kriza prosla, te da je zapocelo vreme reforme koja treba privredi i stanovnistvu da stvori bolju perspektivu za razvoj.
Upozorenja iz privrede, medjutim, tvrde da kriza uopste nije prosla, a da je veliko breme poreskih i drugih nameta ugrozilo opstanak privrede i dovelo u pitanje odrzavanje ionako niskog standarda stano vnistva. Osiromasena jugoslovenska privreda nema svoj kapital za razvoj, a strani joj nije dostupan zbog odluke Evropske unije o zabrani stranih ulaganjia u Jugoslaviju.
Zbog otezanih izvoznih uslova Vlada je prinudjena da deficit platnog bilansa sa inostranstvom ublazava ogranicavanjem uvoza, merom, pogubnom za domacu privredu koja itekako zavisi od uvoza sirovina i repromaterijala. U prva dva meseca izvezeno je robe u vrednosti 321 milion dolara, a uvezeno za 545 miliona dolara. Izvoz je smanjen za 28,7 odsto, a uvoz za cak 49,4 odsto. Uvoz u februaru, u odnosu na januar, manji je za 64 odsto. Trgovinski deficit iznosi 224 miliona dolara. Skromne izvozne i uvozne rezultate rezim objasnjavaja iskljucivo otezanim ekonomskim okolnostima i medjunarodnim politickim prilikama u kojima posluje jugoslovenska privreda.
U takvim okolnostima privreda je prakticno upucena na domace izvore, koji su odavno presusili. Kredite, koje dobija od domacih banaka nije u stanju da vrati. U ovom trenutku banke potrazuju 13 posto godisnjeg drustvenog proizvoda, odnosno preko 25 milijardi dinara od privrede na ime dospelih rokova za vracanje kredita.
Toliki nenaplativi dugovi za koje duznici traze da se otpisu doveli su banke u nelikvidnost pa je tako njihovo poslovanje dovedeno u pitanje. Pojedine banke nisu u stanju da izmiriju ni najmanje obaveze prema stanovnistvu, kao sto je isplata penzija i slicno. Trenutno izmedju banaka, koje je, inace osnovala privreda i zaduzenih preduzeca postoji prilicna netrpeljivost, jer banke pokusavaju da potrazivanja naplate tako sto ce uzeti imovinu duznika. Ovakva namera naisla je na otpor zaposlenih, a drzavni organi, koji se nalaze u ulozi arbitra jos se drze rezervisano, jer strahuju da bi intervencijom pokrenuli lavinu socijalnih nezadovoljstava.
Pored dugovanja bankama preduzeca duguju i jedna drugima. Medjusobna potrazivanja popela su se na 200 milijardi dinara, sto je vise od jednogisnjeg drustvenog proizvoda. Drzava nema hrabrosti da odlucnije krene u likvidaciju nerentabilnih firmi, jer bi se milionskom broju nezaposlenih pridruzilo jos toliko.
I na zahteve privrede da bude rasterecena drzava reaguje sporo i pravi minimalne ustupke, kako ne bi jos vise ugrozila finansiranje prosvete, zdravstva, isplatu penzija, kao i citavu lepezu socijalnih davanja. Dok na jednoj strani verbalno podstice povecanje nataliteta, kako bi se ublazile posledice "bele kuge", dotle na drugoj drzava "zaboravlja" da isplacuje decije dodatke. Isplata kasni i po 16 meseci.
Iako premijer Marjanovic svojom knjigom navodi na pomisao kako je privredna reforma krenula, njene razmere su izuzetno skromne. Predvidjeno je da samo prosle 1998. godine u Jugoslaviju udje 1,5 milijardi dolara stranog kapitala, a stiglo je svega 120 miliona, odnosno 14 puta manje. Poslednje kolebanje dinara prema konvertibilnim valutama objasnjeno je povlacenjem stranih partnera iz zapocetih poslova zbog krize na Kosovu. Jugoslavija inace spada u krug visoko rizicnih zemalja za ulaganja kapitala. Na ulaganja su spremni samo oni koji bi na brzinu mogli da uvecaju svoj kapital.
Pad izvoza u prva dva ovogodisnja meseca povecao je "glad" za devizama tako da je dinar poceo vrtoglavo da gubi vrednost na crnom trzistu. Da bi se ovakva tendencija zaustavila angazovana je policija, koja je uhapsila vise privrednika zato sto su navodno prodavali devize po znatno vecoj ceni od zvanicnog kursa.
S druge strane, centralna banka nije u mogucnosti da reaguje povecanom ponudom deviza, jer ih nema dovoljno. Guverner Narodne banke Jugoslavije Dusan Vlatkovic otvoreno je saopstio da ne postoje potrebne devizne rezerve za obavljanje devalvacije dinara. Ovom operacijom stimulisao bi se izvoz, a povecali bi se i prihodi od carina kod uvoza. Drzava je, medjutim, prinudjena da stanje u privredjivanju sredjuje uz pomoc policije, koja uklanja dilere s ulica. Samo u jednokratnoj akciji policajci su pohvatali 862 preprodavaca deviza i kod njih nasli preko sto hiljada DM, koje su naravno oduzeli.
I dok policija hvata dilere i hapsi sitne preduzetnike dotle su pojedine velike firme, poput kragujevacke "Zastave" uvele popust od 20 odsto kod kupovine dinarima deviznog porekla. Na taj nacin jednima je dozvoljeno da na domacem trzistu prakticno obezvredjuju dinar, a drugi zbog toga odlaze u zatvor. U cilju poboljsanja deviznog stanja odluceno je da se s Republikom Srpskom, koja je najveci uvoznik roba iz Jugoslavije uvede konvertibilno placanje. U Republici Srpskoj kao platezno sredstvo koristi se jugoslovenski dinar i konvertbilna marka. Jugoslavija, medjutim nema nameru da vise priznaje svoju valutu koja dolazi iz Republike Srpske.
Ratomir Petkovic (AIM)