ALBANCI POTPISUJU PRE NASTAVKA PREGOVORA?!

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pristine)

Pre nastavka pregovora u Francuskoj o prelaznom statusu Kosova, negde u centralnom regionu Kosova, vec dva dana zaseda Glavni stab OVK razmatrajuci ga i pokusavajuci da postigne punu saglasnost oko sporazuma koji je predlozila Kontakt grupa. Politicki predstavnici su to vec uradili i izjasnili se. Ostao je jos da se saceka odgovor OVK, ali sudeci po izjavama nekih njenih lidera cini se da je on veoma blizu.

Nakon prekida Mirovne Konferencije u Rambujeu, politicki i vojni predstavnici, ucesnici Konferencije ocekivali su da ce se nad njima izvrsiti uobicajeni medjunarodni pritisak za potpisivanje sporazuma 15. marta. Medjutim, prilikom posete Pristini ambasadora Hila i Petrica, posrednika izmedju srpske i albanske delegacije i u Rambujeu, novinarima je Hil izjavio: "Imamo jakih razloga da verujemo da bi sporazum od strane Albanaca mogao da bude potpisan i pre 15. marta". S druge strane, sto zbog medjunarodnog pritisaka, sto kosovskog javnog mnjenja koje svakim danom sve vise izrazava pozitivan stav prema predlozenom prelaznom statusu Kosova, nekako je tema br. Jedan postala upravo mogucnost da se taj sporazum i ranije potpise. Pocela je trka sa vremenom. Albanci da izvrse sve konsultacije i sto pre daju svoj odgovor. Srpska strana je pokrenula medijsku kampanju kombinovanu sa vojnim gomilanjem trupa na Kosovu i novom mobilizacijom. Mitinzi po Srbiji protiv dolaska medjunarodnih trupa ovoga puta zemenili su izjasnjavanje kroz referendum, uprilicen prosle godine povodom Kosova i medjunarodnog mesanja u "unutrasnje stvari Srbije". Sa svih nivoa stize do sada najodlucnije NE - NATO - u, ali i OEBS-u i OUN, kao garantu implementacije eventulano postignutog sporazuma.

U Rambujeu je saopsteno da su se nacelno obe delegacije slozile sa predlozenim sporazumom, da bi se srpska delegacija ubrzo oglasila i izjavila da nije prihvacen nikakav sporazum ocenjujuci da je neprihvatljiv i politicki deo sporazuma. U pismu upucenom zemljama clanicama Kontakt grupe srpski predsednik Milan Milutionovic i vodja delegacije u Rambujeu Ratko Markovic su izmedju ostalog naveli da se u nastavku pregovora nece potpisati sporazum bez ponovne rasprave, smatrajuci da se radi o manipulacijama albanske delegacije koja zeli da potpise sprazum koji se nije ni razmatrao.

Medjutim, ministar inostranih poslova Nemacke Joska Fiser je prilikom boravka na Kosovu ovo pismo ocenio kao taktiku srpske strane sa ciljem da se nastavak pregovora i dalje odugovlaci. U medjuvremenu, bivsi predsednicki kandidat Bob Dol je, na inicijativu Medlin Olbrajt, pokusao da jos pre nedelju dana ubedi i ponudio je politickom delu kosovske delegacije da potpise sporazum pre 15. marta, ali ni tada nije doslo do toga, sa obrazlozenjem da nije prisutan sef i autorizovani predstavnik OVK, Hashim Thaci. Sastanak je odrzan u Skoplju, jer jugoslovenske vlasti nisu odobrile vizu Dolu, a kasnije se doznalo da je Thaci imao problema da doputuje na sastanak. Dol je otputovao iz Skoplja sa nepopularnim rezultatom koji je saopstio americkom drzavnom sekretaru Medlin Olbrajt.

Sutradan i skupstina Kosovskih Albanaca dala je zeleno svetlo sporazumu, a dan kasnije Hashim Thaci se sreo sa predsednikom Albanije, Rexhepom Meidanijem, i ministrom inostranih poslova, Paskalom Milom, nakon cega ponovo nije mogao da potvrdi da li ce sporazum biti potpisan ili ne pre pocetka nove runde pregovora, ali je izjavio da su ucinjeni pozitivni koraci u tom pravcu. Ovakav stav Thacija nije iznenadio bolje poznavaoce njegove licnosti. Medju njima vazi kao osoba koja ne donosi brzo odluke. Ni u Rambujeu nije zeleo da zuri sa stavljanjem potpisa na sporazum, obrazlazuci da je "to ozbiljna i odlucujuca stvar za sudbinu sukoba".

Svi clanovi delegacije koji borave u Pristini su se, s druge strane, pozitivno izjasnili o potpisivanju pre pocetka novih pregovora. Bajram Kosumi, potpredsednik Ujedinjenog demokratskog pokreta je izjavio da bi potpisivanje sporazuma pre 15. marta islo u prilog Albancima iz razloga sto bi pritisak bio usmeren na srpsku stranu. Kosumi je misljenja da su interesi NATO u regionu mnogo veci nego jednonedeljni ili dvonedeljni rokovi za potpisivanje mirovnog sporazuma i da se Albanci upravo iz ovog razloga osecaju sigurnim, odnosno da do nekih izmena nece doci. Clan albanske delegacije, koji je zatrazio anonimnost, kaze da ako se sporazum ne potpise pre 15. marta, medjunarodni pritisak moze da se pojaca na slabijeg, odnosno albansku stranu, posebno iz razloga sto Milosevic ima rusku podrsku za svoje stavove oko neprihvatanja razmestanja NATO snaga na Kosovu. U prilog sto ranijem potpisivanju sporazuma, izjasnio se i Veton Suroi. U uvodniku u listu KD Times na engleskom jeziku, Suroi je napisao da ukoliko albanska delegacija potpise ranije predlozeni dokument Kontakt grupe bice u prednosti iz razloga sto ce jasno izloziti Beograd kao stranu koja je vise zainteresovana za rat nego za mir. "S druge strane, jasno ce se pokazati onim snagama u medjunarodnoj zajednici koje su spremne na nove ustupke Milosevicu da su Albanci spremni da potpisu samo sporazum o kojem se pregovaralo do 23. februara i to u paketu, ukljucujuci i razmestanje NATO trupa, porucio je Suroi, jer u suprotnom, Albanci bi se nasli u uzasnom polozaju jer bi Milosevicu dali prostora za njegovu manevarsku politiku, a sto bi za posledicu imalo da Albanci dobiju manje nego sto nudi sporazum razmatran u Rambujeu", izneo je stajaliste Suroi.

Fehmi Agani je, u intervjuu listu Kosova sot, izneo stajaliste da bi sprorazum trebao da se potpise pre 15. marta kako bi se sprecile opstrukcije srpske strane. On je ustvrdio da za albansku stranu sporazum ima smisla samo ako se njime obuhvati i vojni aspekt ili dolazak NATO na Kosovu, jer po njemu samo NATO moze obezbediti realizaciju sporazuma. Dolazak NATO trupa je esencijalna i supstacijalna komponenta sporazuma, objasnio je Agani. On je na novinarsko pitanje odgovorio da za albansku stranu nije prihvatljiv nastavak pregovora, dodajuci da ce se zatraziti da se tekst, za koji je receno da je finalan i koji moze da pretrpi samo tehnicke izmene, potpise te da nema razloga da se Konferencija nastavlja. "Moze se raspravljati samo o pitanjima implementacije", izjavio je Agani. Od medjunarodnih diplomata jedino je izaslanik EU za Kosovo, austrijski ambasador u Beogradu Volfgang Petric, navodio da moze u sporazumu da dodje do tehnickih izmena, ali nije precizirao sta moze da bude sporno. A tehnicka izmena mogla bi da bude i brisanje jedne jedine reci iz sporazuma, sto bi ga ucinilo neprihvatljivim za Albance. Tehnicko pitanje bi mogle biti i snage za implementaciju, koje bi trebalo da predstavlja NATO...

Razni kosovski analiticari su vec konstatovali da kosovski Albanci pozitivno reaguju na predlozeni sporazum o Kosovu, iako on ne nudi potpuno izbegavanje jurisdikcije Srbije, vec samo autonomiju u okviru SRJ, slicnu onoj iz 1974. godine. U prilog toj tezi navode da sa raznih nivoa politickih partija koje deluju na ovom prostoru svakodnevno "stizu telegrami podrske" sporazumu iz Rambujea - i to njih podseca na 1974., kada se podrzavala tadasnja autonomija koja je Kosovu obezbedjivala priblizno slican polozaj ovom koji nudi sporazum o prelaznom resenju, a sto se sudeci po svemu sto se decenijama desava na Kosovu, pokazalo nedovoljnim za ostvarivanje svih prava u Albanaca u tadasnjoj jugoslovenskoj federaciji.

Valjda osecajuci pozitivnu energiju kod kosovskih Albanaca i pritisci medjunarodne diplomatije da se potpis stavi ranije su veoma jaki, mada ima i onih koji razloge ovakvog pritiska vide u tvrdom stavu Beograda u odnosu na sporazum, odnosno da je uzaludno u ovoj fazi baviti se Milosevicem sve dok se ne obezbedi valjani potpis Albanaca.

Ipak, ukoliko Albanci i potpisu sporazum ranije, ne znaci da su oni zadovoljni kako polozajem koji on obezbedjuje Kosovu, tako i mogucim nepredvidljivim ishodima tokom njegove moguce primene. Pre svega sporazum se dozivljava kao prelazna fazu koja ce obustaviti krvoprolice, kao sansa miru, gutajuci "gorak zalogaj autonomije u zamenu za mir i sa stremljenjem da se aspiracije Albanaca za nezavisnoscu Kosova ostvare nakon tri godine", kako je izjavio bivsi premijer kosovske vlade u egzilu, Bukar Bukosi.

AIM Pristina Rrahman PACARIZI