U NATO PREKO KOSOVA

Mozda se i nece, kojim slucajem, da se desi kompletno involviranje Makedonije u eventualnom sukobu NATO - Srbija, ali je gotovo sasvim sigurno da delovi NATO vojske koji su dosli kao deo sastava KFOR-a, ostace u Makedoniju na duzi rok. - Dali ce za jedan mesec Skopje biti zvanicno pozvano da se prikljuci u NATO u drugi krug prosirenja ?

AIM Skopje, 11.03.1999

"Apsolutno sam za NATO. Gde je usao NATO, u koju bilo zemlju, svuda je doneo prosperitet i blagostanje" - izjavio je nedavno u neformalnom razgovoru visoki vladin pretstavnik. Upitan medjutim za eventualne posledice po Makedoniju u zamisljenom i naravno vrlo realnom konfliktu izmedju Alijanse i SR Jugoslavije, isti izvor je naveo da smo posmatrali problem sa vojne strane, a da se treba promatrati dugorocno i politickom dioptrijom.

Medjutim ne dele svi ovakav optimizam vladinog funkcionera. "Ovo je klasicna okupaciona snaga" - izjavio je Dragisa Miletic, lider makedonskih Srba , na jednom od nekoliko anti NATO mitinzima odrzanim u sredinama gde je skoncentrirana srpska manjina. Miletic je sa tih mitinga uputio zakane natovskim vojnicima "da ce ih (Srbi) proterati sa Makedonije, ako treba golim rukama", ukoliko ta vojska bude krenula na Kosovo.

Nakon tri meseca otkako je nova makedonska Vlada donela, po nekima "prinudnu", a po drugima veoma "hrabru" odluku da dozvoli stacioniranje NATO snaga na svoju teritoriju, a u funkciji resavanja kosovske krize i nakon sto su u zemlji najpre dosli 2300 takozvanih "ekstraktora" , a sada ih je preko 10.000 sa silnom opremom i naoruzanjem (ukljucujuci i teske tenkove i borbene helikoptere), sasvim je jasno da je makedonsko drustvo na svim nivoima podeljeno u vezi toga.

Podela se desava na nekoliko osnova, uklucujuci i medjuetnicku. Najpre se mora konstatovati da sasvim razlicito na uplitanje Makedonije u resavanju kosovske krize gledaju obicni gradjani - Makedonci i Albanci. Dok ovi prvi, osobito ljudi srednje i starije generacije, tradicionalno vezani za srpski pogled u pitanju resavanja krize na Kosovu, najcesce komenatrisu da Skopje nema prava da se mesa u krizu i da je to unutrasnja stvar Beograda, oni drugi - Albanci iz Makedonije, gotovo jednoglasno ne samo sto pozdravljaju prisustvo NATO u zemlji, vec traze i ulazak zapadnih vojski na Kosovo i to odmah. Ovo je sasvim lako objasnjivo za ljude koji zive ovde.

Makedonija kao sastavni deo bivse SFRJ, ali i kao zemlja koja je bila skoro 20 godina Vardarska Banovina kraljevske Jugoslavije, stalno je bila pod srpskom sferom uticaja, koja evo i nakon blizu 10 godina samostalnosti i nezavisnosti, nikako da nestane. Sa druge strane makedonski Albanci su uveliko vezani za Kosovo. Prvo, povezani su rodjackim odnosima, a zatim i kulturnim i ekonomskim vezama, jer su mnogi od njih ili ziveli i studirali na Kosovo ili pak saradjivali na ekonomskom planu preko malih trgovackih i poneku proizvodnu firmu. Kada se doda i neosporna cinjenica da je to isti narod u dve drzave i da su i jedni i drugi osetili, manje vise, stare komunisticke metode resavanja albanskog pitanja na Balkanu, nije tesko da odgovorite na pitanje odakle toliko emocija, poddrske i sausesce sa onim sto se desava u Kosovo.

Postoi medjutim i jedna podela osecanja koja je kod svih gradjana Makedonije vezana za objektivnu neizvesnost u pogledu onoga sta ce se desiti ukoliko se kriza na Kosovu resava vojnim, a ne politickim putem. Dakle, ukoliko se, zbog odbijanja rezima Milosevica da prihvati politicki i vojni deo prelaznog mirovnog sporazuma koji nudi Kontakt grupa, medjunarodna zajednica resi da upotrebi vazdusno - raketne snage kao sredstvo pritiska.

Javnost je u Makedoniji informirana da su medjunarodni zvanicnici (zadnji put je pre par dana Havier Solana to istakao eksplicitno) da u zemljama clanicama NATO "ne postoji raspolozenje" za ulazak trupa sa Makedonije u Kosovo bez potpisanog dogovora ili pristanka Beograda. Medjutim niko jos ni ovde ni na Zapadu ne zeli da se izjasni sta u slucaju srpskog odgovora po najblizim NATO ciljevima, ukoliko polete "tomahawke" sa americkih aviona i brodova.

Dobri poznavaoci beogradskih prilika tvrde da su kontinuirane zakane potpretsednika srpske Vlade i lidera radikala Voislava Seselja ka susednim zemljama "ozbiljne, jer poznato je da Seselj govori ono sto Milosevic misli". Ovdasnja javnost iako ne zna sta tacno moze da se desi, predoseca, normalno, da bi odgovor Vojske Jugoslavije po najblizim ciljevima NATO-a ugurao Makedoniju u formalnom ratu. Na javnost nije smirujuci delovala cak ni Solanina izjava u januaru u Skoplju da alijansa garantuje bezbednost Makedoniji. Stvar je neprijatna jer niko oficijalno i ne zna kolki ce NATO ostati u Makedoniji i sta posle toga.

Bivsi visoki vojni oficir nekadasnje JNA, sada penzioner, tvrdi za AIM da "odgovor" Vojske Jugoslavije "nece biti tako strasan" i da bi eventualni rat u kojemu bi bila uvucena Makedonija trajao "najvisse 48 sati". Po ovom izvoru moguci cilejvi koje odabere srpska strana bili bi NATO baze u Kumanovu i Tetovu, eventualno kasarna "Ilinden" u Skoplju, a ako uspe da "se provuce· srpska avijacija bi mogla da napadne zeleznicki cvor kod Belimbegova izmedju Skoplja i Kumanovo i putne i zeleznicke mostove do Velesa (50 kilometara juzno od Skopja). Nakon toga srpske jedinice koje bi izvrsile to, bile "bi ucutkane" od avijacije NATO-a. Medjutim ni on nije hteo da spekulise dali bi u takvom slucaju snage NATO-a u Makedoniji dobili naredjene da udju na Kosovo.

Podela makedonskog drustva u vezi Kosova postala je vidliva i u krugovima visoke politike. Naspram prvicne spremnosti pretsednika Kiro Gligorova (clan najjace levoorijentirane opozicione stranke) za usesce zemlje u planovima medjunarodne zajednice za resavanja kosovske krize, uklucujuci i pristanak dolaska takozvanih "ekstraktora", cini se da Gligorov (82) pocinje da reterira. U zadnejm nastupu u Parlamentu (pre nekoliko nedelja) govoreci o Kosovu on je jasno podvukao da Makedonija smatra da vojna intervencija nije nacin za resavanje kosovskog pitanja. Naspram toliko puta dosad ponovljenih opstih fraza da "Makedonija podrzava napore medjunarodne zajednice..." po prvi put pretsednik Gligorov se "odvaja" od bezrezerne podrske i priblizava svoje stavove Beogradu i Moskvi. Nasuprot njemu Vlada premijera Ljubco Georgievskog (33) i dalje daje aktivnu poddrsku Zapadu i nema namere da menja svoju politiku, cak i u slucaju intervencije. Iako je jos na snazi izjava Vlade da nema nameru da dozvoli da se sa makedonske teritorije ratuje protiv Jugoslaviju, ovdasniji posmatraci malo sumnjaju da bi Vlada mogla odbiti vojno uplitanje NATO-a na Kosovo, ukoliko bi pala makar i jedna srpska granata na makedonsko tle.

Ovakav stav nove makedonske Vlade, kada se promatra u sirokom spektru medjunaroden pozicije Makedonije i nije tako neobican. Za tri meseca koliko je na vlasti ova Vlada je uspela da smiri medjuetnicke relacije "kod kuce·, a sa tri svoja suseda (Albanija, Grcija i Bugarska) sa kojima su bilateralni odnosi bili ili zamrznuti ili na ivici zamrznuca, uspela je da pokrene novi krug produbljivanja suradnje. Osim toga, ispunjujuci nekolko zahteva Evropske komisije, Vlada Georgijevskog je prekjuce u Skopju od njemackog ministra spoljnih poslova Jozefa Fisera i od evrokomesara Hansa van den Bruka dobila nagovestavanje da bi odnosi Makedonije i EU uskoro mogli da se uspostave na "visem nivou", kao i to da je Brisel vec doneo odluku da podigne status svoje kancelarije u Skopju na nivo rezidentne ambasade. Visi nivo odnosa bi moga da bude samo asocijativno clanstvo, t.e. otpocinjane pregovora za pridruzno clanstvo u Uniji, na sta do pre nekolko meseci niko nije moga ni da sanja.

I sada da se vratimo nasem izvoru sa pocetka teksta. Na pitanje sta znaci to gledati NATO u Makedoniji politickom, a ne vojnom dioptrijom, izvor kaze da bi to moglo da znaci, "kao sto ima nagovestaja", da bi Makedonija, koja je inace clanica "Partenrstvo za Mir", na aprilskom samitu u Vasingtonu povodom proslave 50 godisnjice NATO saveza, mogla da bude oficijalno pozvana da se sprema za priklucenju Alijansi u drugom krugu prosirenja. (Naravno ukoliko se do samita izglade razlike izmedju USA i zapadnih saveznika oko toga dali alijansa treba jos da se siri). U ovom slucaju sasvim je jasna i ima drugaciju "tezzinu" izjava premijera Georgievskog, dana za program na albanskom jeziku drzavne Televizije pre par dana, da bi "NATO vojnici mogli ostati na malo duzi period u Republici Makedoniji" i da je zemlja "spremna da maksimalno suradjuje sa NATO strukturama i da da svoj logisticki doprinos".

Ovih dana je u Skopju novi ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu izjavio da ce Atina podrzati inicijativu Skopja za uklucenje u evroatlantske institucija. Papandreu je prvi grcki ministar koji nije uslovio to pitanje resenjem pitanja imena (spor koji je nametnula sama Atina i koji se resava u okvirima U.N.) vec je samo izrazio nadu da ce se uskoro i to pitanje resiti.

AIM Skopje

TEOFIL BLAZEVSKI

Teofil BLAZEVSKI