KULTURA U KANDZAMA POLITIKE

AIM JUNIOR Skoplje

Medju mnogim drugim ciljevima, obicno izopacenim, filteri politike u Makedoniji (u najmanju ruku do sada) nastojali su da dokrajce i kulturnu delatnost "samoobezbedjujuci" joj prikladan i cutljiv tok u nekim oportunistickim okvirima, sto je veoma cesto od strane ljudi iz kulture ocenjivano kao zategnuto, haoticno stanje sa zabrinjavajucim posledicama po sudbinu kulturnog zivota u zemlji.

Ne jednom, kultura nije uspela da prevazidje napetu semu od strane politike koja kao svoj krajnji cilj ima pre svega reduciranje kulture u nekakve "znakove" upotrebljive za politicare, koji su veoma cesto sa rafiniranim smislom umeli da iskoriste situaciju "biti ili ne biti", ljudi iz kulture koji i dalje citaju knjige i "nemusto" govore o ulozi kulturnog uzdizanja ljudi u jednom multietnickom i pluralnom drustvu.

I razne kulturne manifestacije (uz izuzetke) vise ce se fokusirati na prestizne portrete politicara nego sto ce obzaniti neku vrednost koja uistinu zasluzuje promociju. Otuda postoji ubedjenje kod mnogih ljudi u kulturi da se oko politicara sve vrti. Izuzetak u ovom slucaju ne predstavlja ni kultura. Oni majstorski znaju da budu u epicentru manifestacija kako bi ojacali svoju politicku harizmu. Jasno je da politika prisvaja, ali ne do tog stepena da shematizira ljudsku kreativnost u partijske programe ili pak za licne ciljeve politicara, kao sto se to cesto ovde desava.

Ova kulturna "istrosenost" nije izuzetak ni za Tetovo. Retke su kulturne manifestacije, a one su i skupe za ispraznjene dzepove ljudi iz kulture. Kulturne vrednosti slikara, glumaca, muzicara koji se toliko retko dele sa publikom, kao da cekaju bolja vremena ili pak na neke "sirokogrude" sponzore. Dva kulturna casopisa "Brezi 9" i "Vlera" sa velikim zrtvama uspevaju da se stampaju. Oba ova casopisa komuniciraju sa uskim krugom citalaca, jer kako izgleda ljude vise interesuje politika, nego nekakva kulturna produkcija, koja se vrlo malo tice njihove realnosti ugusene izmedju rata na Kosovu i otezanog socijalnog zivota. Letargija u kulturnom zivotu koja vec izvesno vreme vlada u gradu Tetovu, ima jos jednu nepoznanicu koju ovdasnji ljudi iz kulture vide u rusenju sistema vrednosti, koji je dugo drzao zarobljene stvaralacke energije u nekim socrealistickim shemama. Taj sistem vrednosti je definitivno obezvredjen, ali ipak, stvoreni vakuum tokom poslednjih godina kao da je usisao u sebe veliku stvaralacku energiju i zbog nemogucnosti da dostojanstveno izbije iz kulturnih institucija. Brojni stvaraoci stvaraju na marginama, bez mogucnosti da izloze javnosti svoje stvaralastvo. Kompetentni ljudi u ovdasnjoj kulturi ocenjuju da se to desava iz razloga sto je briga o kulturi ostavljena po strani i da je dobila oblike jednog opsteg volunterizma. U isto vreme, kazu oni, ova kulturna iscrpljenost ne bi trebala da nas toliko deprimira jer se usled ovog unutrasnjeg vrenja skriva trazenje koje ima za cilj jedan novi kulturni identitet koji bi bio komunitativniji sa pasiviziranom publikom i koji bi usao u koordinate slobodnog trzista. Vise nije vreme, kazu eksperti iz oblasti kulture, da se publici kao nekada servira nekakva kulturna produkcija, jer to pravilo vise ne vredi iz razloga sto publika ima pravo izbora koje se tice mnostva ukusa razlicitih drustvenih grupa. Iz tog razloga, kazu oni, osim sto je potrebna institucionalna briga prema kulturi, potrebno je i smisleno kultivisanje i publike.

Za sada, sto se tice kulturnog zivota u gradu Tetovo, sve je prepusteno slucajnosti i "idealistima", koji nastoje da povremeno rasprse monotoniju svakodnevice nekim kulturnim aktivnostima koje okupljaju ne malo ljudi, kaze A. Abdyli, slikar.

Zelja da se pobegne od grube realnosti svakodnevnog zivota nikada nije nedostajala kod ljudi ovog grada, ali to nece ispuniti sale kulturnih manifestacija koliko nekih izbornih konvencija ili pak neke skupstine ogranka neke od partija. Za sociokulturne analiticare, ovakav fenomen je usko povezan za brojna neresena zivotna pitanja gradjana, sto je uticalo da se vecina njih okrene prema politici sa nadama u vece blagostanje.

Citavih nedelja u Tetovu se ne moze cuti najava o nekom kulturnom desavanju. I nezavisni mediji se veoma malo angazuju u ovom pravcu. U njihovim programskim semama jednostavno nedostaju emisije iz kulture.

Ovo izmicanje ljudi iz kulture cesto je od vecine "obozavalaca kulture" shvaceno kao privremena ekskomunikacija pravdajuci to zgusnutim dogadjajima u regionu koji primat daju politici. Inace, u Tetovu ima stvaralaca koji imaju sta da kazu publici, a ima i publike koja zna da komunicira sa njima. Dovoljna bi bila samo mala i ocekivana infuzija da bi se zapocelo sa konkretnim projektima u ovom pravcu. Razume se, glavni teret za eventulano kulturno "ozivljavanje" pada na Ministarstvo za nauku i kulturu.

AIM Skoplje Bardhyl ZAJMI