BUGARSKA PRIZNAJE MANJINE

AIM Sofija, 05.03.1999

"Zbogom oruzju, zbogom patriotizmu, sahranili smo nacionalizam", izjavio je bugarski premijer Ivan Kostov posle ratifikacije Okvirne konvencije o pravima manjina. Dokument koji je poslednje dve godine postao povod vruce debate u Parlamentu odobren je impresivnom vecinom od dve trecine narodnih poslanika. Protiv su glasali samo poslanici Socijalisticke partije (BSP), trojica nezavisnih i predstavnici VMRO u vladajucem savezu Ujedinjenih demokratskih snaga (ODS).

Pozitivan rezultat glasanja dobijen je zahvaljujuci postignutoj saglasnosti da Konvencija bude usvojena sa propratnom deklaracijom ciji je osnovni smisao da usvajanje Konvencije ne moze da sluzi isticanju separatistickih zahteva. U izradi teksta ucestvovali su i poslanici Pokreta za prava i slobode (DPS) koji stiti prava Turaka u Bugarskoj.

Ratifikacija Konvencije oznacava da Bugarska priznaje postojanje nacionalnih manjina sto do sada nije zabelezeno u nijednom zvanicnom dokumentu. U tom smislu je deo poslanika, medju kojima i ovi iz VMRO zatrazili da bude ukljucen tekst koji kaze da u Bugarskoj ne postoje manjine i da je ona jednonacionalna drzava. Medjutim, 114 poslanika bilo je protiv ove formulacije.

Prvi put u zvanicnom bugarskom dokumentu rec "manjina" spominje se jos u preambuli propratne deklaracije. U njoj stoji da se zemlja "angazuje na sprovodjenju politike zastite ljudskih prava i tolerancije prema pripadnicima manjina". "Ovako pruzamo mogucnost svakojakim sumnjivim subjektima da ispoljavaju takve pretenzije koje mogu da bace u vazduh gradjanski mir i da ugroze nacionalnu bezbednost i teritorijalni integritet Bugarske", izjavio je lider VMRO Krasimir Karakacanov.

Predstavnici BSP do poslednjeg trenutka se nisu slozili da se spominje rec "manjina", insistirajuci da se umesto nje koristi izraz "manjinske grupe". "Sada, nakon sto ce te usvojite taj dokument, ko ce spreciti premijera Kostova i samozvanog lidera Kamena Burova da priznaju pomacku manjinu (pomaci su Bugari muslimanske vere) i postoje li garancije protiv pretenzija za postojanje makedonske manjine od strane OMO "Ilinden", upitao je lider socijalista Georgi Prvanov.

Naravno da takve garancije ne postoje i to je ubrzo postalo jasno. Lider novoregistrovane partije OMO "Ilinden"- Pirin, Ivan Sungarijski objavio je da ce se njegova partija boriti za priznavanje makedonske manjine u Bugarskoj. Da bi ova organizacija bila regisrovana u sudu, nesto sto je dugi niz godina bilo nemoguce, iz njenog statuta je izostao tekst da ce ona stititi interese stanovnistva iz Pirinske Makedonije, izbeglica iz Egejske i Vardarske Makedonije u celoj zemlji. "Drzacemo se onoga sto nam je dozvoljeno. Kada se partija prosiri i formiramo sekcije sirom zemlje, ukoliko to nadje clanstvo, razmotricemo pitanje manjine i jezika", izjavio je Ivan Sungarijski.

Da se Bugarska pretvori u visenacionalnu drzavu i da manjine dobiju administrativnu i kulturnu autonomiju zatrazio je lider neregisrovane Turske demokratske partije Adem Kenan. "Zelimo da imamo svoje skole, sudove i pozorista, a ne da podvajamo domovinu", izjavio je Kenan.

U stvari Konvencija o nacionalnim manjinama je usvojena pre svega da bi se regulisao status Turaka u Bugarskoj. Resavanje tog bolnog problema odlagano je godinama jer su se sve vladajuce partije bojale separatistickih akcija. Tursko stanovnistvo broji oko 850.000 ljudi i skoncentrisano je u istocnom delu zemlje. "Bilo nas je milion i po kada su nam nasilno menjali imena", izjavio je poslanik DPS Ahmed Husejin. Poslednjih deset godina, medjutim, veliki deo ljidi iselio se u Tursku u potrazi za boljim zivotom. U tom smislu BSP se zvanicno izvinila za tako zvani "preporodilacki proces", kako je poznat proces nasilnog menjanja turskih imena iz 1985.g.

Misljenje poslanika iz DPS bilo je od velikog znacaja za konacnu varijantu deklaracije. Na pocetku je rukovodstvo organizacije bilo kategoricno protiv ratifikacije Konvencije sa propratnom deklaracijom. Kasnije je izradjena varijanrta ucescem svih opozicionih partija. Bukvalno preko noci lider DPS Ahmed Dogan primoran je od strane svojih sapartijaca da se pokaje zbog teksta da se principi Konvencije primenjuju u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom. U tom tekstu se vizira Ustav zemlje, prema kome DPS ima izvesne rezerve i tacnije prema odredbi da su zabranjene partije na etnickom principu. "Ukoliko kazemo "da" ovom tekstu, onda to znaci da priznajemo da je sadasnje zakonodavstvo savrseno, a mi imamo izvesne pretenzije prema njemu. Nasa saglasnost licila bi svakog smisla 10-togodisnje postojanje DPS", glasila je kategoricna pozicija poslanika iz DPS. Posle cega su oni odustali od prvobitne varijante deklaracije. Ipak su na kraju krajeva odustali od zahteva da se Konvencija ratifikuje bez propratne deklaracije i prihvatili su konacnu varijantu.

Sta u krajnjoj liniji dobijaju manjine od te Konvencije? U prvom redu identitet, ali kome je danas to potrebno? Prisustvo Turaka u Bugarskoj je nesporna cinjenica i niko to ne porice. Jermenima i Jevrejima nije bas stalo da proglasavaju sebe manjinom jer su se sa godinama uklopili u zivot i nemaju razloga da budu nezadovoljni odnosom Bugarske prema njima. Romi takodje nemaju potrebu za identitetom, njima je potrebna zastita njihovih prava. Prema lideru jedne od romskih organizacija Tomi Tomovu, u Bugarskoj nema nacionalnih manjina, vec etnickih i kulturnik, kao sto je i romska zajednica. U takvoj situaciji ostaju strahovanja da jednoga dana mogu biti ispoljene pretenzije za postojanje pomacke ili makedonske manjine. Medjutim, u skladu sa potpisanom deklaracijom izmedju Bugarske i Makedonije, Makedonija nece ispoljavati pretenzije za postojanje manjine u Bugarskoj.

Sa prakticne tacke gledista manjine ce dobiti mogucnost da zvanicno koriste svoj jezik sto za sada nije dozvoljeno Ustavom. Ukljuceno je cak pravo koriscenja prevodioca u sudu gde su ne bas tako retko Turci koji ne znaju bugarski jezik bili u komicnim situacijama. Tako nestaje i strah od novog "preporodilackog procesa" Turci, Romi, Jevreji i drugi moci ce slobodno da stvaraju verske institucije, organizacije i udruzenja. Ostaje samo problem savladavanja tradicionalnog bugarskog nacionalizma, a to se ne moze resiti samo usvajanjem jedne deklaracije.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV