JEZIKOM NA JEZIK

Poseta visoke makedonske delegacije prosle nedelje u Sofiji i rezultati te posete mogu se definisati kao jedan od najvecih "break through" u politikama balkanskih zemalja koje teze da se iskobeljaju iz blata sa ukusom 19 veka i da pogledaju malo u 21 vek. - Ta poseta je znacajna ne samo za Makedoniju i Bugarsku, kao i za juzni Balkan u celini, vec i za Zapad i njegove zelje da redefinise odnos snaga i uticaja na ovo podrucje.

AIM Skopje, 04.03.1999

"Ministarstvo odbrane Republike Makedonije objavljuje" tender za nabavku: - Toaletnog papira, u rolni, dvoslojnog, 75 000 komada; Papirnate salvete dimenzijama...25.000 paketa ; Papir u rolni za brisanje ruku, 2.500 rolni·...itd.

Ovaj oglas - jedan od brojnih ovih dana u makedonskoj dnevnoj stampi koje objavljuje Ministarstvo odbrane za nabavku raznih potrebstina logistike Armije Republike Makedonije (ARM)

• vec je usao u proverene kanale za distribuciju viceva i raznih sala. Stos je u cinicnom zakljucku da mlada makedonska armija nema preceg posla od nabavke toaletnog papira, pogotovo nakon velikodusne pomoci u oruzju i opremi od strane bugarske armije, koja je bila objavljena prosle nedelje. I mada su vicevi uvek preterani, ovoga puta u njima ima i dobar deo istine.

Slag dvodnevne posete visoke makedonske delegacije Sofiji, kojom se odmrzavaju dugo hibernirani odnosi dveju zemalja, bila je neocekivana objava bugarske Vlade da je na "trazenje makedonske Vlade, donela odluku da pokloni Republici Makedoniji 150 tenkova i 150 artilerijskih orudja". Skeptici u Skoplju (a delom i u Sofiji), koji su u pogledu Bugarske, reklo bi se veciti, odmah su poceli da traze dlaku u jajetu - od sumnjicenja da je to staro bugarsko oruzje koje Sofija treba da unisti saglasno dogovoru za konvencionalno oruzje u Evropi (CFE - 90/92) od pocetka ovog desetleca, preko tvrdnji da to oruzje nije operativno i da ce kostati Makedoniju vise nego sama vrednost oruzja, pa do onakvih koji su u startu pitali za politicku pozadinu tog poklona.

Istna je ipak negde u sredini: Poklon bugarske Vlade - koji je bio mahom motiviran da "zacementira" rezultatate posete (potpisivanje jedne Deklaracije za saradnju i sedam bilateralnih dogovora), a mahom da se Bugarska resi viska tenkova cija trzisna vrednost ne prelazi 7,5 miliona dolara - ipak je i vise nego koristan za Makedoniju. Tenkovi modela T-55 A (114) i usavrseniji model T-55 AM2 (36), iako zaostaju dve generacije od sadasnjih modela tenkova koje upotrebljava NATO i Rusija i te kako uvecavaju borbenu moc Armije Republike Makedonije (ARM) koja je dosad raspolagala samo sa 3-4 tenka prastarog ruskog modela T-34, koji su ostali posle povlacenja JNA 1992 godine kao neupotrebljivi. Vojni eksperti ukazuju posebno na vrednost artiljeriskog orudja - haubice "D 30" od 122 milimetra (142) i od 155 milimetra (8) kojima se popunjuje velika praznina ARM u mogucnosti za dejstvovanje na srednje distance - od 10 do 20 kilometra.

Nema sumnje da ova pomoc, zajedno sa pomoci koju je dosad isporucila Nemacka (60 transportera BTR 70) i najavila jos 115 transportera "Hermelin", uveliko popunjuje potrebe ARM za oklopno mehanizovane i artiljerijske jedinice. Medjutim znacaj odmrzavanja odnosa na relaciji Skopje - Sofija je viseslojan i uveliko prevazilazi samo vojne aspekte, t.e. apsekte vojne pomoci Makedoniji.

Kada je u predizbornoj kampanji u jesen 1998 lider VMRO DPMNE-a (vladajuce partije u Makedoniju) Ljubco Georgievski najavljivao sustinsku promenu u spoljnoj politici, narocito prema susedima, kratko definisanu kao "pozitivna energija", niko nije tacno znao sta sve sadrzi taj termin. Ali nakon posete Teodorosa Pangalosa, tadasnjeg sefa grcke diplomatije Skoplju (decembar 1998), i posebno nakon proslonedeljne posete Bugarskoj i Tirani (januar 1999), stvari su jasnije. Nova makedonska Vlada pokazuje, za ove prostore, nevidjenu mogucnost eksploatacije reci "kompromis", kombinovane sa apsolutno nekompleksnim pristupom problemima, a oslobodjena istorijskih predrasuda, zabluda, pa cak ponekad, oslobodjena i od cinjenica proslosti. Okrenuta ka buducnosti, Vlada premijera Georgievskog jasno je rekla i Atini i Tirani da ne zeli govoriti o proslosti, da ih ne smatra neprijateljima i da ih ne sumnjici unapred za zle namere. Takvim pristupom sasvim je razumlivo zasto se premijer Georgievski "usudio" da potpise zajednicku Deklaraciju sa bugarskim premijerom Ivanom Kostovim u kojoj makedonska strana izjavljuje da "se nijedan clan ustava Makedonije ne moze tumaciti kao povod za uplitanje u prava gradjana Bugarske koji nisu njeni drzavljani" (makedonski). Ovaj stav Deklaracije, koji je ovde odmah protumacen kao da se Skopje otkazuje od prava Makedonaca u Pirinskoj Makedoniji, bio je dovoljan da se Sofija slozi da potpise Deklaraciju i sve bilateralne dogovore "na oficijalnom makedonskom i bugarskom jeziku saglasno Ustavima" dve zemlje i da se tako prevazidje vestacki spor (koji je istinu za volju proizvela Sofija, ali je u Skoplju od strane stare Vlade Branka Crvenkovskog i predsednika Kire Gligorova bio oberucke prihvacen kao alibi za odlaganje normalizacije odnosa).

Ovim cinom se, zaista moze govoriti o "pozitivnoj energiji" i o primeru za resavanje drugih Balkanskih sporova, koji su proizvod istorije, ali koji se danas ne mogu oznaciti drugacije osim kao iracionalni. I Makedonija i Bugarska dobijaju sansu da zakopaju "ratne sekire" koje su bile aktivne posebno u zadnjih 50 godina, veoma cesto i zbog zelje i kurentne potrebe Beograda - onog iz ex -SFRJ, ali i od najnovije Jugoslavije.

Bugarski premijer Ivan Kostov ima zanimljivo objasnjenje za ovaj problem:"Komunisticke strukture koje su dosad vladale u Bugarskoj i u Makedoniji imale su potrebu od konflikata i forsirale su nacionalnu netrpeljivost. Nove demokratske vlade obe zemlje su uspele da nadju resenje za probleme", rekao je Kostov na bugarskoj drzavnoj televiziji, potkrepljujuci tezu sa cinjenicom da se i u Skopju i u Sofiji, normaliziciji odnosa protive jedino bivse vladajuce leve stranke - Bugarska Socijalisticka Partija i Socijal Demokratski Savez Makedonije (SDSM).

U Skopju se to i konkretno odrazilo direktnim "sukobom"· u Parlamentu izmedju premijera Georgievskog, lidera desne vladajuce koalicije, i predsednika Gligorova, clana leve SDSM. Kada je ovaj drugi, optuzio novu vladu da vodi tajnu diplomatiju i da nije bio upoznat sa posetom Sofiji i njenim rezultatima, pa cak i nije smogao snage da kurtoazno pozdravi Deklaraciju dveju Vlada, premijer Georgijevski ga je direktno upitao: "Odakle vam taj kompleks ka Bugarskoj. Ja ga nemam jer poticem od dokazane prosrpke porodice - moj deda je bio (pre drugog svetskog rata) jedini srpski zandar u Delcevu (rodni grad Georgievskog)". Premijer je produzio, da se po njegovim saznanjima Gligorov tokom rata, kada je Makedonija, kao deo Kraljevine Jugoslavije bila okupirana od Bugarske (1941 - 1944), izjasnio kao Bugarin da bi zadrzao svoju advokatsku kancelariju u Skopju.

Ova sekvenca dovoljno dokazuje da u obe zemlje postoje velike frustracije u pogledu etnickog porekla Makedonaca, a koje su zapocele jos krajem proslog veka sa neuspesnim stvaranjem San Stefanske Bugarske od Crnog do Jadranskog mora. Odmrzavanje odnosa koje su uspele da ucine dve desne demokratske vlade je sansa za unistavanje tih frustracija i za jedan ne samo civilizovan odnos, vec i za blisku saradnju, kao izmedju Francuske i Nemacke danas.

Uostalom, tezinu i vrednost toplije atmosfere izmedju Skopja i Sofije, odmah je uocio medjunarodni faktor, pre svega Zapadne zemlje. Evropska Unija je istog dana posredstvom Nemacke ambasade u Sofiji cestitala Vladama obe zemlje na potpisanoj deklaraciji i pozdravila normalizovanje odnosa kao korak koji deluje i u smirivanju Balkana. Istog dana je to ucinio i Stejt Department koji je, po recima portparola Djejmsa Folija "aplaudirao" normalizaciji odnosa Makedonije i Bugarske. Deklaraciju je sutradan pozdravio i britanski Foreign Office....

Medjutim nakon nekoliko dana, americki drzavni sekretar Medlin Albright nasla je za potrebno da jos jednom cestita, ovaj put pismenim putem Georgievskom, a valjda i Kostovu. Pored uobicajenih fraza i ohrabrenja premijerima da odmah rade na jos vecoj saradnju, Albright je napisala i sledece: ...ono sto ste vi uradili "pretstavlja preokretni momenat u euroatlantskim integracijama vase dve zemlje".

Nije tajna da je Vasington hrabrio Makedoniju i Bugarsku da ucine ovaj korak i ranije. Posebno je na tom problemu radio podsekretar Stroub Talbot. SAD imaju konkretan interes za to jer nastoje da smire uzavreli juzni Balkan po metodi "problem za problemom", kako bi sansa za sirenje rata sa Kosova i iz Bosne, prethodno, bila sto manja. To je samo prvi korak i preduslov za realizaciju strateskog cilja koji se moze nazreti - ostvarivanje trajnijeg americkog vojnog prisustva u regionu, bilo direktno, bilo preko NATO-a.Kako interes za ovaj region imaju i velike evropske zemlje - Francuska, Britanija i Nemacka, Vassington deluje oprezno, pa ponekad sve interese prikriva interesima Severnoatlantske alijanse.

Jer normalizacija odnosa zemalja na juznom Balkanu, je i te kako znacajna za NATO. Kada se rese sporovi ili problemi izmedju Makedonije i Bugarske, Makedonije i Grcke, i izmedju Makedonije i Albanije (svi su manje vise - reseni ili su skoro reseni), i kada prestane opasnost od izbijanja medjuetnickih sukoba u Makedoniji, NATO i SAD kao lider Saveza, mogu da razmisljaju za prosirenje jugoistocnog krila i stacioniranje Seste ili neke druge flote u vodama Crnog mora, a NATO baze u Makedoniji i u Bugarskoj. Jugoslavija bi bila tamponirana, a juzna granica NATO-a pokrenuta na sever za 200 do 350 kilometara u Makedoniji, odnosno u Bugarskoj, cime bi taj prostor posmatran vojnom terminologijom dobio "dubinu", a ka Istoku "ssirinu".

I opet se cini da Amerikanci tu igraju glavnu "ulogu". Zbog nejedinstva u Evropskoj Uniji, zbog unutrasnjih problema oko budjeta i zbog razlicitih stavova evropskih prestonica u pogledu prosirivanjz Unije, bez obzira na zacrtani, a jos neusvojeni dokument "Agenda 2000" i slicno, i u makedonskoj novoj Vladi i u bugarskoj Vladi poceli su da se naziru prvi znaci preispitivanja bezrezervne orijentacije ka integraciji u EU. Premier Georgievski je nedavno nakon posete Briselu (sredinom februara) izjavio da ce Skopje (koje inace nije ni asocijativan clan) sa svoje strane uciniti sve sto Unija trazi od njega, ali da ce za uzvrat Unija morati da pokaze da je ozbiljna kada govori o cilju Ujedinjena Evropa i da napusti takozvani regionalni pristup time sto ce uvrstiti Makedoniju u zemlje koje cekaju red za punopravno clanstvo.

Nekoliko dana kasnije bugarski premijer Ivan Kostov je ostro kritikovao Uniju da "nije ucinila nista za Bugarsku" i da je nerealno ocekivati od Bugarske da se zrtvuje za neki san predvidjen narednih 15 - 20 godina. Kostov je pri tom upozorio da ako do 2001 ne zapocnu pregovori izmedju Unije i Bugarske za uclanjivanje, onda "ce Vlada preispitati prioritet koji posvecuje pitanju integracije sa Evropskom Unijom". Sofija se dakle moze okrenuti drugim vizijama. Kojim?

Cini se logicnim da se i Makedonija i Bugarska u takvom slucaju otkazu od evropskog i pocnu da sanjaju mnogo hrabriji "americcki san".

AIM Skopje

TEOFIL BLAZEVSKI