BUGARSKA I MAKEDONIJA ZAKOPALE SU RATNE SEKIRE AIM Sofija, 02.03.1999

Bugarska i Makedonija oznacili su novi pocetak svojih medjusobnih odnosa posto su premijeri dve zemlje Ivan Kostov i Ljubco Georgijevski potpisali zajednicku deklaraciju o sredjivanju odnosa. Dokumentom regulise najsporniji problem - taj o jeziku. Kao sto je poznato, Bugarska je prva priznala nezavisnost Republike Makedonije, ali ne i makedonski jezik i naciju. Deklaracija je potpisana u dva originalna primerka, po jedan na zvanicnim jezicima dveju zemalja - bugarskom, shodno Ustavu Republike Bugarske i makedonskim - shodno Ustavu Republike Makedonije. Pored toga Makedonija se obavezuje da nece pretendovati na postojanju makedonske manjine u Bugarskoj. "Makedonija izjavljuje da se nista iz njenog Ustava ne moze i ne sme tumaciti kako predstavlja ili ce nekada predstavljati osnovu za mesanje u unutrasnje stvari Republike Bugarske, a u cilju zastite statusa i prava lica koja nisu gradjani Republike Makedonije", stoji u deklaraciji iz Sofije. Dokument koji je potpisan za vreme zvanicne posete Ljubceta Georgijevskog bugarskoj prestonici, prakticno regulise sva sporna pitanja. Bugarska priznaje makedonski jezik, makar i indirektno, a Makedonija odustaje od pretenzija o postojanju makedonske manjine u Bugarskoj. Dvojica premijera odbili su pretpostavke da je u pitanju nagodba i da je deklaracija usvojena pod pritiskom medjunarodnih snaga. "Ovakvo misljenje tipicno je za balkansko osecanje manje vrednosti - kada se ucini nesto dobro, da se trazi uticaj nekog stranog faktora", objasnio je bugarski premijer. Medjutim, nemacka ambasada u Sofiji odmah je pozdravila u ime Evropske unije dvojicu premijera za potpisanu zajednicke deklaracije. Potpisivanje dokumenta podudarilo se sa registracijom promakedonske partije OMO "Ilinden-Pirin" koja je dugo godina bila izvan zakona zbog svog "separatistickog karaktera". Sofijskom deklaracijom, medjutim, Makedonija preuzima obavezu da ne podrzava ovakve organizacije. Inace, protiv registracije OMO "Ilinden-Pirin" istupio je glavni tuzilac Bugarske Ivan Tatarcev, poslednjeg dana svog mandata na toj funkciji. Dve strane su deklarisale da nemaju i nece ispoljavati teritorijalne pretenzije jedna prema drugoj. Tako je stavljen kraj koriscenju Bugarske kao svojevrsnog strasila od strane nekih politickih krugova u Makedoniji koji su tvrdili da se Bugarska malte ne sprema da izvrsi agresiju na tu bivsu jugoslovensku republiku. Sem toga prema dokumentu nit jedna, nit druga zemlja nece dozvoliti da se njihova teritorija koristi za subverzivne i separatisticke akcije pojedinih organizacija i grupa, usperenih protiv druge zemlje. Deklaracija obavezuje dve strane da stvore neophodne uslove za neometano kretanje roba, ljudi i kapitala. Ministri dveju vlada vodili su intenzivne razgovore u svojim resorima. Bugarska je preuzela obavezu da potpomaze pristupanje Makedonije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. O tome su se dogovorili ministri trgovine dveju zemalja. Ocekuje se da u najskorije vreme trgovinski rezim s obe strane granice bude liberalizovan i da od pocetka 2000. godine carine padnu na 1 procenat. Sa svoje strane, ministri unutrasnjih poslova su se sporazumeli da se poboljsa rad kontrolnih organa na granici, da se olaksa kretanje ljudi u oba pravca, da se suzbije sverc pokradenih automobila i krijumcarenje droge. I ako je zajednicka deklaracija bio planirani deo posete Georgijevskog Sofiji, iznenadjenje je bila odluka bugarske vlade da pokloni Makedoniji 150 tenkova i jos toliko artiljerijskih orudja. Dogovaranje vojne pomoci dogodilo se za vreme razgovora u cetiri oka izmedju dvojice premijera jos prvog dana njegove posete. "Ovako ce se bezbednost Makedonije maksimalno povecati i vojni kapaciteti ce se popuniti 80 %", izjavio je Georgijevski. On je podsetio kako je 1990 - 1991. godine Vojska Jugoslavije, za koju su u toku 40 godina izdvajali pare, povukla svo oruzje sa teritorije Makedonije. "Posto je Makedonija ostala potpuno razoruzana nakon istupanja iz SFR Jugoslavije, ti koji ce biti protiv naoruzanja zemlje ocigledno ce biti oni isti koji imaju agresivne namere protiv nje", izjavio je Ivan Kostov u potvrdu toga da Bugarska nece predstavljati opasnost po teritorijalni integritet Makedonije. Tenkovi i artiljerijska orudja skinuti su s naoruzanja Bugarske u skladu sa Ugovorom o konvencionalnim oruzanim snagama u Evropi ali su u odlicnom stanju i mogli bi odmah da se iskoriste u vojnoj akciji, izjavio je premijer. Odluka je u skladu sa planiranom reformom Bugarske armije, objavila je vladina informativna sluzba. Prema Ugovoru o konvencionalnim oruzanim snagama u Evropi Bugarska ima pravo da poseduje 1. 475 tenkova i 1.750 artiljerijskih orudja kalibra preko 100 mm. Vidjak treba da se unisti ili proda. Trenutno Makedonija raspolaze sa 4 modifikovana tenka T-34. "Makedonija nema sansu da udje u NATO bez ijednog tenka", glasio je komentar Georgijevskog. Vrednost poklonjenog oruzja je 3,5 miliona dolara. 114 tenkova su tipa T-55A, a ostalih 36 je T-55 AM-2. Trenutno Bugarska ima na raspolaganju 1.500 tenkova tog tipa. 142 artiljerijska orudja su kalibra 122 mm i 155 mm. "Dugo vremena su nas u udzbenicima ucili da je najveci neprijatelj istocno od nas, ali vidimo da to nije bila istina", izjavio je Georgijvski. Bespovratnom pomoci u tenkovima i artiljerijiskim sistemima Bugarska je od evropskih zemalja pruzila najznacajniju vojnu pomoc Makedoniji. Sem toga Ministarstva odbrane dveju zemalja potpisale Plan saradnje u obuci kadrova. Ocekuje se da se makedonski oficiri skoluju na Vojnoj akademiji "G.S.Rakovski" u Sofiji. Bugarski politicari i posmatraci reagovali su jednoglasno pozitivno na odluku vlade da bude dodeljena bespovratna vojna pomoc Makedoniji. Osnovni razlog njihovoh nepodeljenog reagovanja je da ovako Bugarska pruza najbolji dokaz svojih prijateljskih osecanja prema Makedoniji. Osnovna je teza da ne bi smo poklanjali tenkove nekoj zemlji ako imamo agresivne namere prema njoj. Ova se teza podudarila i sa misljenjem clanova makedonske delegacije u Sofiji. "To sto dobijamo je u ime bezbednosti Makedonije i zato moze da bude docekano jedino rasirenih ruku. To je podrska Makedoniji i dobrosusedskim odnosima", izjavila je Dosta Dimovska, potpredsednik makedonske vlade.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV