BILANS JEDNOGODISNJEG SUKOBA

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pristine)

1. februara prosle godine na Kosovu je zebelezio pocetak otvorenog sukoba na Kosovu izmedju srpskih oruzanih snaga i pripadnika OVK. Glogovicka sela Likosane i Cirez ostace u secanju po ubistvu ukupno 25 kosovskih Albanaca, medju kojima je bilo 11 muskih clanova porodice Ahmeti ali i po nekoliko clanova drugih albanskih porodica. Ubijena je i jedna trudnica. Pretekst ovog ubistva bio je napad na policijsku patrolu kod sela Likosane kada su dvojica policajaca ubijena, dvojica ranjena, a petorica kako se navodilo napadaca u uzvracenoj vatri izgubilo je zivote. U "potrazi za teroristima" mestani ova dva sela platili su danak. Posle 27 - casovnog zlostavljanja Ahmetijevih, njihova tela je sa sobom odnela policija, ali je za sobom ostavila delove odece zrtava i delove vilica. Od tada do danas ubijeno je preko 2 000 ljudi. Uglavnom su stradali albanski civili. Ubijeno je i oko 150 pripadnika policija i vojske, a srpski izvori poseduju podatak da je ubijeno i 40 srpskih civila. Odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda tvrdi da je na Kosovu do sada ubijeno u proseku 5,5 osoba na dan. Ovakav koeficijent kao i starosna dob i pol, gde vise od 10 odsto cine deca, a vise od 20 odsto osobe starije od 55 godina, po ovdasnji nezavisni posmatraci izvode zakljucak da oruzane operacije snaga bezbednosti najmanje bile usmerene prema pripadnicima OVK. U tom kontekstu, Odbor za zastitu ljudskih prava na svojoj listi nestalih vodi 800 osoba, evidentirao je oko 1 700 osoba optuzenih za terorizam i koji cekaju sudjenje na osnovu clana 125. i 136. Krivicnog zakona Srbije; Razmesteno je iz svojih domova oko 430 hiljada kosovskih Albanaca, a blizu 175 hiljada je pronaslo utociste van granica Kosova. Po srpskim izvorima oko 100 lica srpske nacionalnosti se vodi kao nestalo, dok se za sada nije izaslo sa brojem raseljenih.

Ovaj tragican bilans jednogodisnjih sukoba na Kosovu, koji jos uvek traje, ne moze se u potpunosti sagledati bez podataka o nanetim materijalnim stetama. Do sada je po saznanjima Nezavisnog sindikata za komunalnu i stabenu delatnost vise od 432 naselja u 18 opstina Kosova obuhvaceno borbama. Od ratnog pozara je razruseno 52 086 objekata. Osima stambenih evidentirano je i 2 004 trgovinskih objekata, koji su spaljeni, opljackani ili osteceni usled granatiranja, kao i oko 100 skolskih i oko 55 muslimanskih verskih objekata. Rusenja nisu izbegle ni zdravstvene ambulante, benzinske pumpe, elektricni mlinovi za mlevenje zita, a unistavanje poljoprivredna mehanizacija i sredstva za transport. Aktivnosti u pomenutom sindikatu tvrde da je 40 000 porodica ostalo bez kucnog inventara koji je opljackan ili unisten, a da je na desetine hiljada magacina porodicnih rezervi i drugih, poput prehrambenih artikala nemenjenih trzistu, takodje unisteno. Zbog prirode zivljenja u ruralnim sredinama i nedostaka poverenja u bankarske institucije, tvrdi se da su iz tih kuca opljackane ili unistene usled borbi velike kolicine gotovog novca, uglavnom deviznog, i nakita koji dostizu veliku vrednost.

Zabelezeni su i razni oblici pljacki trgovinskih preduzeca, magacina i prodavnica. Prema nekim proracunima, usled unistavanja i pljacki u vise od 52 hiljade objekata izazvana je steta na oko 10 milijardi dolara.

Iz razloga sto se vecina unistenih naselja nalazi u ruralnim podrucjima, beleze se i posebne stete u poljoprivredi. Prema procenama kosovskih eksperata skoro 60 odsto poljoprivrednog zemljista je na razne nacine bilo obuhvaceno sukobima i ne samo da je letina sistematski unistavana, vec je onemogucena i poljoprivredna delatnost, sto ce svakako imati posledice po proizvodnju hrane u narednih godina. Vise od 9 000 hektara zitarica je spaljeno ili je ostalo nepoznjeveno. Velike stete je pretrpela i poljoprivredna mehanizacija. Procenjuje se da je oko 10 000 traktora osteceno i opljackano, dok je nestalo ili opljackano oko 15 hiljada pomocnih poljoprivrednih sredstava. Prema nekim proracunima poljoprivredna mehanizacija je bila vredna 296 miliona nemackih maraka. Upravo zbog toga se smatra da ce trgovinski deficit zita u ovoj godini dostici cifru od oko 316 540 tona, a dok se ocekuje da ce se ovakav trend biti nastavljen i u ovoj godini.

U Komisiji za poljoprivredu pri DSK, pored ovog problema navode da je unisten i visok procenat stocnog fonda. Da je ubijeno ili na razlicite nacine unisteno oko 500 hiljada grla krupne i sitne stoke, sto je oko 60 odsto sveukupnog kosovskog stocnog fonda. Nestalo je takodje i oko 250 hiljada pernate zivine sa farmi, a iz seoskih domacinstava nestalo je ili unisteno oko milion peradi.

Ratna razaranja su u svim zivotnim sferama ostavila svoje tragove. Tako, prema medicinskim ekspertima u osam opstina obuhvacenih konfliktom (Srbica, Glogovac, Klina, Suva Reka, Malisevo, Orahovac, Decane i Istok) pre sukoba su brojali oko 490 hiljada stanovnika, i gde je bilo zaposleno 969 zdravstvenih radnika, od kojih samo u Domu zdravlja u Srbici 115, a u Glogovcu 186. Na ovoj teritoriji je funkcionisalo 88 zdravstvenih punktova, 18 ambulanti dobrotvornog Udruzenja "Majka Tereza" i osam dispanzera za zastitu zena i dece. Sada u opstini Glogovac radi samo 22 zdravstvena radnika, u Srbici 12, Orahovcu se pretpostavlja da radi 20, u Decanima 12, Suvoj Reci 80, a u Malisevu vise nema zdravstvenih radika. Dakle svoj posao obavlja svega 156 njih medju kojima ima i radnika srpske nacionalnosti. S druge strane, od 88 punktova danas funkciose samo 15. Od 18 ambulanti "Majke Tereze" u funkciji je samo jedna, jer su druge ili razrusene ili spaljene.

Afrim Ethemi, predsednik Research end Engineering Institute (REI) kaze je da za prikupljanje svih podataka o posledicama borbi na Kosovu potrebno jos najmanje sest meseci. Ipak, na osnovu dosadasnjih prikupljenih podataka, gospodin Ethemi istice da u Dukadjinu ima sela koja su 80 odsto ostecena, dok u Drenici ta ostecenja dostizu i 90 odsto. On kaze da raspolaze podacima da na Kosovu ima 30 odsto vise ostecenih kuca nego u Bosni. "Tamo ima vise zrtava, ovde vise razaranja", istice Ethemi, ocenjujuci da prema nekim podacima kojima raspolazu druge organizacije, na Kosovu ima oko 40 hiljada ostecenih kuca.

Prema saznanjima Sektora za emigraciju i izbeglice pri DSK, najvece stete su zabelezeni u opstini Malisevo u centralnom regionu Kosova, gde je spaljeno 4 873 kuca i granatirano jos 1 979. U 40 naselja opstine Decani spaljeno je 3 176 kuca, a jos 776 drugih je osteceno usled granatiranja. U opstini Orahovac spaljeno je 3 046 kuca i granatirano 162. Samo u opstini Decane, tvrde u ovom sektoru, izazvana je steta u visini od 280 miliona nemackih maraka.

Medjutim, visinu ukupne stete niko za sada nemoze jos uvek niko sa preciznoscu da utvrdi. Predstavnici medjunarodnih humanitarnih organizacija koje aktuelno snimanju stanje na terenu u cilju tzv. "procene stete". "Izgleda da ce se nevladine i humanitarne organizacije tokom zime usredsrediti na prizanje pomoci ljudima koji su ostali bez svojih kuca. Drugima ce se podeliti plasticni pokrivaci da bi se zapusile rupe na krovovima", istice jedan inostrani diplomata koji je zeleo da bude anoniman. Pod "rupama", se podrazumevaju i vrata i prozori.

Klaus Purup, koji rukovodi "International Managment Group" u Pristini, takodje potrdjuje da ce se zimski meseci iskoristiti za procenu izazvane stete usled jednogodisniih borbi, a prolece da bi se mozda obnovilo ono sto se moze obnoviti...

AIM Pristina Besim ABAZI