SPORAZUM O KOSOVU U SENCI PREDSTOJECE SRPSKE OFANZIVE

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pristine)

Gotovo nedelju dana posle zavrsetka prvog dela Medjunarodne Konferencije o Kosovu, odrzane u Rambujeu u Francuskoj, na Kosovu jos uvek nedostaju uobicajene za slicne prilike analize i komentari. Politicki subjekti koji su ostali na Kosovu, prihvaceni u nacelu sporazum u Rambujeu, ocenili su kao znacajan korak u pravcu realizacije nezavisnosti Kosova. Medjutim, svi se slazu u tome da je preostalo jos dosta posla, jer sporazum nije i formalno potpisan. U ovom smeru razmislja najveci broj kosovskih Albanca, koji su ipak ishod 18-dnevnog usaglasavanja stavova oko buduceg statusa Kosova docekali sa olaksanjem. Istovremeno, tronedeljni period do nastavka razgovora, odnosno do 15. marta, doneo je izvesnu dozu straha, posebno u albanskoj populaciji, od mogicih operacija srpskih snaga, koje su odmah nakon 23. februara zapoceli "zimske manevre" po selima Kosova. Ponovo ima ubijenih, ranjenih i novog egzodusa. Pripadnici OVK su to prokomentarisali kao provokaciju. Neke medjunarodne diplomate su za zaostravanje stanja podjednako upozoravale ali i optuzivale i srpske snage i OVK. Politicki predstavnik OVK u Pristini, Adem Demaci je, u jednom svom saopstenju, za zaostravnje i sukobe optuzio medjunarodnu zajednicu koja je po njemu, zbog nezadovoljstva u Rambujeu dala "zeleno svetlo" Beogradu za nove ofanzive.

Ipak, s druge strane, nepotpisani sporazum su clanovi kosovske delegacije po povratku iz Rambujea nazivali istorijskim. Ibrahim Rugova je rekao da je "sporazum znacajan dogadjaj u novijoj istoriji Kosova". Ono sto je zapazeno u novinarskim krugovima je i cinjenica da u njegovom poslednjem susretu sa novinarima Rugova nije ponovio uobicajenu recenicu koju je izgovarao iz nedelje u nedelju poslednjih gotovo deset godina, da je "najbolje resenje za Kosovo nezavisnost". Kako Rugova, tako i ostali clanovi delegacije svoj optimizam su usmeravali na NATO snage koje bi implemetirale prelazni sporazum, a koji ipak ostavlja mogucnost da se uzme u obzir i politicka volja naroda Kosova, iako ne u obliku u kojem su ga Albancu zahtevali - referendumom. Veton Surroi, nezavisni clan delegacije je na pristinskom aerodromu na pitanje da li je tacno da se u sporazumu ne pominje referendum odgovorio: "To je tacno, ali se zato pominje volja naroda. Pitajte me sta je volja naroda pa cu vam reci sta je referendum. Niko ne moze spreciti Albance da se izjasne na Referendumu", izjavio je Surroi. U sporazumu inace pise da ce se tri godine nakon stupanja na snagu prelaznog sporazuma sazvati Medjunarodna Konferencija koja bi odredila mehanizam za finalno resenje za Kosovo, na osnovu volje naroda, misljenja relevantnih autoriteta, nastojanja svake strane za implementaciju i finalnog Helsinskog dokumenta. Upravo ova formulacija od strane clanova albanske delegacije se vidi kao otvorena mogucnost za organizovanje referenduma nakon tri godine. Medjutim, paralelno sa Referendumom, predvidja se i uvazavanje finalnog Helsinskog dokumenta o nemenjanju drzavnih granica silom. Tako, kosovski Albanci s jedne strane mogu da se izjasne na referendumu na samoopredeljenje, ali s druge postavlja se pitanje kako ce se izbeci klauzula iz Helsinskog dokumenta o nemenjanju granica, posebno kada je jasno da Srbija nece od Kosova odustati na miran nacin.

Analiticari uglavnom izjavljuju da je u Rambujeu albanska strana postigla maksimum u sadasnjoj fazi razgovora i aktuelnim odnosima Kosovo - Srbija, pa i stava medjunarodne zajednice. Po tom sporazumu, Srbija nema nikakvih kompetencija na Kosovu, dok su ingerencije federalne drzave ogranicene na pitanje odbrane, spoljne i monetarne politike kao i carine. Prema Nacrtu sporazuma Kosovo bi imalo Ustav, Vladu, Skupstinu, predsednika Kosova i potpuni pravni sistem ukljucujuci Ustavni i Vrhovni sud.

Sudeci po dosadasnjim izjavama clanova delegacije koji su ucestvovali u razgovorima u Rambujeu cini se da su spremni da 15. marta potpisu sporazum, tim pre sto je njime predvidjeno razmestanje i vojnih snaga NATO, koje bi brojale oko 30 hiljada vojnika i koji bi imali za cilj implementaciju sporazuma koji su postigle dve strane. Nezavisni clan kosovske delegacije, Veton Surroi, je navodio da ce se gradjani sa sadrzajem sporazuma upoznati i preko ovdasnje stampe, a po povratku u Pristinu izjavio je da ce se o sporazumu raspravljati u svakom gradu i selu Kosova. Rugova je rekao: "Albanske politicke grupacije organizovane su na svim nivoima gde ce se raspravljati o sporazumu". Cini se, medjutim, da to nece biti bas lak posao kako na takav zakljucak navode dosadasnje izjave albanskih pregovaraca. Generalni politicki predstavnik OVK Adem Demaci, je Konferenciju u Rambujeu okvalifikovao neuspelom.

Samo vece pre povratka delegacije Albanaca iz Rambujea, agencija OVK Kosovapress je saopstila da je medju njenim ucesnicima postignut dogovor o formiranju prelazne kosovske vlade, koja bi funkcionisala do prvih slobodnih izbora a da ce mandatar biti predstavnik iz redova OVK. Demacijeva kancelarija u Pristini, medjutim, odmah je reagovala saopstenjem u kojem izrazava protivljenje takvoj odluci, i gde se clanovi albanske delegacije zbog nacelnog prihvatanja sporazuma optuzuju za kapitulaciju. Oni su nazvani "propalim ljudima na propaloj Konferenciji koji zele bezuslovno da ostanu na politickoj sceni". Takvim stavom, Demaci je na neki nacin izneo stajaliste da oni treba da odu sa politicke scene. Ova kritika Demacija upucena je samo nekoliko dana posto je imenovan novi Glavni komandant OVK, dakle dok je Konferencija u Rambjeu jos trajala i gde se nalazila polovina clanova Politicke uprave OVK. Za Glavnog komandanta je izabran Sylejman Selimi, covek koji je od prvih dana bio u OVK i koji se smatra jednim od osnivaca ove formacije kosovskih Albanaca.

Po izjavi sekretara politickog ureda OVK u Pristini, Albina Kurtija, tek izabrani Glavni komandant OVK je nakon susreta sa Demacijem, njemu dao sve kompetencije za donosenje politickih odluka, postavljajuci ga tako na celo OVK. List "Koha ditore", koji je Demaci optuzio za pruzanje pomoci "kapitulantima", pozivajuci se na izvore bliske OVK na svojim stranicama je informisao da "Demaci nije dobio takve kompetencije od komandanta Selimija, vec da je njihov susret krivo interpretiran". U istoj se informaciji navodi da albanska delegacija u Rambujeu nije radila svojeglavo, vec da je bila u stalnim konsultacijama sa Glavnim stabom OVK.

S druge strane Hashim Thaci, sef albanske delegacije u Rambujeu, kao ni ostali predstavnici OVK, nisu se zvanicno izjasnili u vezi sa poslednjim Demacijevim optuzbama. Sami Lushtaku, komandant OVK za Drenicu, je izjavio da ce njegovi vojnici uvazavati odluke Glavnog staba. I Gani Koci, oficir za informisanje za region Drenice, je Demacijevo protivljenje ocenio "licnom izjavom gospodina Demacija". Veton Surroi je isao jos dalje: "Demaci je samo jedan u dva miliona ljudi. Uz svo moje uvazavanje njegove licnosti mislim da je to njegova personalna izjava koja nema institucionalni znacaj". Politicari bliski Demaciju, Hydajet Hyseni, Rexhep Qosja ili pak Bajram Kosumi "izvlacili" su se da jos nisu upoznati sa celim sadrzajem Demacijevih kritika...

Medjutim, ako se moze govoriti o nekom realnom konfliktu izmedju Generalnog politickog predstavnika OVK, 62-disnjeg Demacija i politicke uprave OVK, koju vodi 31-snji Hashim Thaci, jos uvek se ne moze govoriti o tome koja od ovih struja ima veci uticaj na Glavni stab OVK, koji je cini se kljucan kada je o formiranju privremene Vlade rec kao i o epilogu nastavka albansko - srpskih pregovora 15. marta.

Gospodin Demaci je jos prilikom imenovanja za politickog predstavnika OVK izjavljivao da je ova formacija imala svoju fazu adolescencije, medjutim, tadasnji rukovodioci OVK su presli cutke preko njegovih "teskih reci". Cini se da ce se i sada na njegove optuzbe reagovati na isti nacin, jer je vec nadaleko poznata Demacijeva nepredvidljivost, jos iz vremena dok je bio na celu Parlamentarne partije Kosova, kada je primorao svoje sapartijce da prihvate njegov projekat koji je nazvao "Balkanija", a sto je podrazumevalo ostanak Kosova u konfederaciji sa Srbijom i Crnom Gorom.

Ovakvo misljenje na svoj nacin potkrepljuje i sadrzaj Politicke deklaracije OVK u kojoj se izmedju ostalog kaze da je "fasisticki rezim Beograda uznemiren ujedinjenjem politickih i vojnih subjekata na Kosovu i odluke o formiranju privremene Vlade"... U njemu se ne pominje Adem Demaci koji se otvoreno protivi formiranju te vlade. Poznavaoci prilika u OVK kazu da ce njeni predstavnici koji su bili u sastavu albanske delegacije u Rambujeu nastojati da elegantno progutaju gorke i veoma teske optuzbe Demacija oko "kapitulacije". Takav korak vaznih ljudi u politici OVK bio bi u funkciji ocuvanja jedinstva albanske gerile, koja je uspela da prebrodi i opozicioni vojni fenomen nazvan FARK, koji je nastojao da injektira dosadasnji premijer Bujar Bukoshi, za kojeg se smatra da je definitivno izgubio podrsku svih relevantnih politickih snaga na Kosovu.

U slucaju da OVK promeni svoje pozitivno raspolozenje oko ponudjenog sporazuma, smatra se da bi Albanci propustili istorijsku sansu. Takav stav je izneo u ovdasnjoj stampi i cenjeni albanski pisac Ismail Kadare. Tada bi ponovo doslo do unutrasnjih razdora, za koje izvesni analiticari kosovskih prilika smatraju da bi bilo opasnije nego bilo kakva srpska ofanziva...

AIM Pristina Rrahman PACARIZI