VRUCI PATRIOTIZAM I HLADNA RECESIJA

Najava sve dublje ekonomske krize

U senci postrambujeovskih manifestacija trijumfalistickog patriotizma u Srbiji se siri ekonomska paraliza pracena snaznim bekstvom kapitala u inostranstvo

AIM, PODGORICA, 27. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ubrzani pad dinara na crnim ulicnim trzistima pocetkom ove godine, sa preko 8 na preko 9 dinara za jednu nemacku marku, ovoga puta guverner Narodne banke Jugoslavije Dusan Vlatkovic nije objasnio samo spekulantskim operacijama , nego i padom ponude deviza na unutrasnjim trzistima, do koje je doslo zbog Kosovske krize i izostanka deviznog priliva. Cak je i Dragan Tomic, potpredsednik Vlade Srbije ovoga puta procedio da su i problemi sa deviznim rezervama jedan od uzroka klizanja dinara nanize. Sve to prati nagli pad spoljne trgovine, te, sledstveno tome, opste malaksavanje ekonomske aktivnosti.

U sustini, a to niko od politicara i ekonomskih strucnjaka nece javno da kaze - postoje svi znaci velike bezanije kapitala iz Srbije - zbog cega niko ovde nema obrtnog novca da bi pokusao nesto da radi. Evo ilustracija te opasne ekonomske paralize. Prognoza strucnjaka Ekonomskog instituta u Beogradu, da ce u prvom kvartalu 1999. godine u SRJ doci do znatnog usporavanja celovite ekonomske konjunkture, u januaru je vec potvrdjena padom industrijske proizvodnje za 23,8 odsto, u poredenju sa predhodnim mesecom, i za 9,6 odsto prema januaru prosle godine. Prema istoj prognozi Ekonomskog instituta, u prvom kvartalu ove godine doci ce do pada industrijske proizvodnje za 13 odsto u odnosu na predhodni kvartal, a za 5 odsto u odnosu na isto razdoblje pocetkom prosle godine.

U prilog ostvarenja svih procena o predstojecem sirenju hladne privredne recesije vec mnogo govore i podaci o januarskom padu izvoza za 40,4 odsto prema decembru i za 25,7 odsto prema januaru prosle godine, kao i o opasnom smanjenju uvoza za 13,4 odsto prema predhodnom mesecu i za 41,4 odsto prema istom mesecu

1. godine. Za indikaciju stanja sve vece opste ekonomske depresije dovoljne su i vesti o rekordno niskom obimu kratkorocnih novcanih operacija na Beogradskoj berzi. Niti ko nekom pozajmljuje, niti ko pokusava da uzajmi, mada je krajem januara konstatovano da su medjusobna zaduzenja preduzeca veca od 26 milijardi dinara i da 23.000 firmi ispunjava uslove za stecaj (a u njima je zaposleno 425.000 radnika).

SR Jugoslavija se na proizvodnom planu vec tokom prosle godine suocila sa gusecim posledicama Kosovske krize i pratecom evropskom izolacijom, narocito u drugoj polovini godine. Vec u novembru lancani indeks industrijske aktivnosti pokazao je pad proizvodnje za 5,5 odsto, a u decembru za 6,4 odsto, dok su respektivna uporedjenja, pocevsi od aprila 1998, sa istim mesecima predhodne godine, pokazivala prosecan pad proizvodnje veci, pa i daleko veci od 20 odsto.

Prema upuzorenjima Centra za ekonomska istrazivanja CES MECON u Beogradu, od 1995. do 1997. godine privredna aktivnost je rasla po godisnjim stopama od oko 6 odsto, 1998. je ta stopa pala na 2,6 odsto, s tim da je vec u drugom polugodistu te godine proizvodnja opala za 4 odsto u odnosu na prvo polugodje. Po misljenju ovoga Centra to je posledica konzerviranja postojece svojinske strukture i izostanka tranzicije. Dr Pavle Petrovic, vodeci strucnjak CES MECONA kaze da ove cifre pokazuju da ona faza visih privrednih stopa posle Avramovicevog programa nije u stvari predstavljala privredni rast - jer kapital nije uvecavan, posto su investicije bile manje od neophodne zamene proizvodnih sredstava. Znaci faza visokih stopa ilustrovala je samo oporavak privrede koja je bila pala na veoma nizak nivo koriscenja kapaciteta, sa negde od oko 35 odsto, na oko 45 odsto koriscenja kapaciteta.

»Oficijelna ekonomska politika kao da je podlegla prividu ekonomskog rasta, kaze dr Petrovic, pa mi se cini da je nastavljeno uljuljkavanje na pogledu da nasa privreda, ovakva kakva je, moze da se razvija i da jos nije na dnevnom redu njeno duboko reformisanje. No ovo drasticno usporavanje proizvodnje u poslednje vreme signalizira mogucnost da ove godine dodje do potpunog zaustavljanja privrednog rasta ili da ce cak ukupna proizvodnja cak i nesto opasti (zavisno od rezultata poljoprivrede).«

Sve to upucuje na zakljucak da su mogucnosti oporavka jugoslovenske ekonomije iscrpljene na prilicno niskom nivou iskoriscenosti kapaciteta i da sledi teska ekonomska situacija koja se ne bi smela cekati skrstenih ruku. Otuda su ponovo na dnevnom redu reforme, kazu eksperti CES MECONA i iznose najpre svoj program reformisanja fiskalnog sektora SRJ. U ovom programu prvo se konstatuje stalno kumuliranje deficita fiskalnog sektora, koji je u poslednje cetiri godine dostigao nivo od 12 odsto drustvenog proizvoda, iako su javni prihodi dosegli 60 odsto tog proizvoda. Najveca dugovanja su prema penzionerima (5 odsto drustvenog proizvoda), prema zaposlenim u vanprivedi (2 odsto), prema korisnicima socijalne zastite (0,8 odsto), itd.

Dominirajuce dugovanje, ono prema penzionerima, posledica je okolnosti da svi tekuci prihodi penzionog fonda mogu da pokriju tek penzije koje bi bile na nivou 75 odsto plate, dok su prema zakonu obaveze prakticno na nivou prosecne plate. Situaciju dramatizuje okolnost da drzava od privrede nije uspela da naplati cak 11,2 milijardi dinara poreza i doprinosa. No dok se to jos nekako moze razumeti, jer drzavne obaveze ne mogu platiti oni koji jednostavno nemaju prihoda, mnogo je teze shvatiti da poreski i carinski organi nisu u celini naplatili ni prihode od akciza na cetiri, svuda u svetu, najizdasnija akcizna proizvoda - kafu, cigarete, alkoholna pica i naftne derivate. Tako je jos

1. godine CES MECON izracunao da je od godisnjeg »fiskalnog kapaciteta« ova cetiri proizvoda od 13,5 milijardi dinara, tada naplaceno tek 6 milijardi dinara - dakle samo 45 odsto od moguceg. Ovaj gubitak drzavnog prihoda od 8,5 odsto drustvenog proizvoda, da se nije dogodio, prakticno bi zatvorio najveci deo tekuceg deficita. Zbog toga se moze reci da je oko 7,5 milijardi dinara nenaplacenih akciza, sto je 1997. godine iznosilo skoro 2 milijarde nemackih maraka, opljackala od penzionera, ucitelja i lekara, te prerasporedila domaca (a i strana) mafija, u vecoj ili manjoj meri u sprezi sa drzavnim aparatom.

Da li je danas situacija bitno bolja? Tesko je proceniti. Prvo, da bi podsekla materijalnu osnovu Djukanovicevog vodjstva u Crnoj Gori, srpska vlast je nesto energicnije krenula u zaustavljanje onih svercerskih kanala koji vode preko te republike, ali jos nema mnogo znakova da je slicna akcija sprovedena na svim ostalim granicama oko Srbije. Uostalom, nastavak kasnjenja penzija i plata cinovnika i zaposlenih u drzavnim prosvetnim i zdravstvenim ustanovama - signalizira da se u tom smeru malo sta bitno popravilo. U takvoj situaciji CES MECON predlaze u svom projektu reforme fiskalnog sekotra: bolju naplatu poreza, doprinosa i akciznih dazbina, smanjenje zakonske obaveze o nivou penzija u poredjenju sa platama i rast cena naftnih derivata, sto bi sa povecanjem dazbinske osnovice, donelo porast prihoda u visini od 2 odsto drustvenog proizvoda. Akutni dug bi se pokrio odredjenim vrednosnim papirima koje bi se mogle prodavati ispod nominale (kome je hitna gotovina). Cilj ove i drugih mera, prema programu CES MECON-a bio bi da se u nekoliko godina fiskalno opterecenje privrede smanji na nivo izmedu 41 i 47 odsto drustvenog proizvoda (sto nize to bolje).

Dimitrije Boarov (AIM)