HAPSENJE OCALANA SENKA STRAHA I U TIRANI

AIM JUNIOR Tirana

Samo nekoliko sati posto su novinske agencije javile o hapsenju kurdskog lidera Ocalana, i kada su sedista grckih i turskih ambasada u nekoliko glavnih grada Evrope zauzete od strane ljutih Kurda, Petro Koci albanski ministra inostranih poslove iz svog ureda je poslao svojim potcinjenima poseban radiogram. Ministar je naredio visoku pripravnost snaga reda i postavljanje specijalnih jedinica za cuvanje turskih i grckih ambasada i konzulata. Strah od atentata stigao je i u Albaniji. Prema generalnom direktoru policie, Veli Myftariju, pod povecanom prismotrom su svi granicni prelazi, najveca luka u zemlji, kao i jedini aerodrom Rinas, odakle bi mogli da udju Kurdi. U zemlji gde ne postoji nijedna kurdska organizacija i gde se njihov broj menja u zavisnosti od dana tj. od cinjenice da li je Jadran miran ili nemiran, takav strah izgleda malo naduvan, medjutim razni analiticari su sasvim suprotnog misljenja. I to iz tri razloga.

Prvi razlog polazi od 12. decembra, mesec dana posle privodjenja Ocalana u Italiju. Kada je Italija zahtevala mogucnost slanja Ocalana u neku trecu zemlju, Albanija je pominjana kao jedna od mogucih. Cak je tadasnji turski premijer Iljmaz izjavio turskom dnevniku "Hyriet" da bi se kurdski lider mogao poslati u Albaniju, koja je imala odlicne odnose kako sa Italijom tako i Turskom. Italijanima bi se to dopalo, medjutim, albansko reagovanje je bilo trenutno. Sve drzavne istance su rekle odsecno "ne" svakoj mogucnosti dolaska kurdskog lidera ovde. Medjutim, u pozadini izjava osecao se strah od nekog moguceg incidenta. Cak je bilo i straha da bi Ocalan mogao sasvim mirno preci Jadran i naci se u Albaniji usled haosa i nemira. U zemlji gde se ne oseca snaga drzave mogla se desiti i otmica, ali i egzekucija Ocalana, a za to bi odgovornost pala na Albance. Izmedju dva gubitka, tj., neprihvatanja kurdskog lidera i incidenata sa njim, ako bi mu se pruzilo utociste u Albaniji, albanski zvanicnici su izabrali prvo. Sada kada je Ocalan uhapsen u Najrobiju u jednom africkom glavnom gradu, na Albaniju bi mogla da padne kurdska kletva samo zato sto nije prihvatila da pruzi utociste lideru PPK. U stvari, u Albaniji ima malo Kurda, a vecina njih su ilegalci koji su tu u tranzitu i u ocekivanju prelaska u Italiju. Kao sto je poznato, prelazenje Kudra na liniji Istambul - Tirana avionima, a odatle na liniji Valona - Blindizi u gumenim camcima povecan je u velikom procentu, pretvorivsi se u veliku brigu za Italiju.

Drugi razlog se ponovo vezuje za maraton oko Ocalanovog putovanja. Na dan kada je on otisao iz Italije, agencija ANSA je objavila vest prema kojoj je izvrsena kontrola jednog albanskog broda za koji se sumnjalo da se u njemu krije Ocalan, ali ipak u brodu policija ga nije pronasla. Dva dana nije bilo poznato mesto gde se nalazi kurdski lider, Albanija nije iskljucivana kao njegova moguca baza.

Trece. Kada su turski i kurdski pritisci na Italiju distigli vrhunac i kada se ova poslednja nalazila izmedju dve vatre, Sazan - najavece albansko ostrvo udaljeno samo sest kilometara od obala Valone, smatrano je od strane eksperata tajnih sluzbi kao jedna od mogucih tacaka gde bi se mogla osecati ekstremisticka pretnja. Iz Valone bi Kurdi mogli da napadnu bazu koju stiti italijanski bataljom "San Marko". A ova opasnost i dalje postoji.

Zbog sva tri ova razloga odaslani radiogram od strane ministra unutrasnjih poslova Kocija je stavio u pokret brojne policijske snage koje su se stavile na cuvanje turskih i grckih ambasada u Tirani, kao i dva grcka konzulata u Korci i Gjirokastri - gradovima koji se granice sa helenskom drzavom. Kurdska osveta bi se mogla okrenuti i prema Grcima koje oni optuzuju za urucivanja Ocalana u turske ruke. 712, jedinica specijalnih snaga vec dva dana cuva Grcku ambasadu i njen covek br. Jedan je izjavio 17. februara poslepodne da se oseca veoma sigurnim pod prismotrom albanske policije.

Kurdske mase koje protestuju pred zamkom u Rambujeu, gde se smatra da ce se resiti albansko - srpski konflikt, ali i dobri odnosi koji postoje izmedju Albanije i Turske, smatraju se kao dva dodatna argumenta koji povecavaju strah za moguce atentate ili teroristicke akte, i ovaj strah cini se da ce jos dugo trajati. Ministar Koci je zatrazio od parlamentrane Komisije za pitanje javnog reda da evropske vojne snage preuzmu ulogu cuvanja albanske granice, kako bi sprecile ulazak kurdskih i arapskih ilegalaca koji kasnije ladjama odlaze u Italiju. Ostre mere na svim granicnim prelazima imaju samo jedan cilj, eliminisanje eventulanih teroristickih akata kao posedica osvete zbog hapsenja Ocalana.

Ocalan se nalazi u okovima na stotine kilometara daleko, ali njegova senka i dalje izaziva strah u Albaniji.

AIM Tirana Andi TELA