DAVLJENIK U IZLOGU

Zasto strajkuje redakcija Madjar so-a

AIM, PODGORICA, 26. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beoghrada)

Koja je cena ocuvanja kakve-takve nezavisne pozicije Madjar so-a, jedinog dnevnog lista vojvodjanskih Madjara, kojem je, shodno politickoj deklarativnosti, drzava osnivac i delimicni finansijer.

Ono na sta su danima upozoravali novinari Madjar so-a dogodilo se pocetkom ove nedelje. Redakcija je obustavila rad i otpocela dvodnevni strajk upozorenja. Sticajem okolnosti, upravo onog dana, kada su se predstavnci vojvodjnske vlasti pohvalili specijalnom izvestiocu UN za ljudska prava Jirziju Dinstbiru o ovdasnjim stabilnim medjunacionalnim odnosima uz potezanje omiljene uzrecice o "najvisim medjunarodnim standardima"u obezbedenju kolektivnih manjinskih prava.

Osnivac i delimicni finansijer ovog jedinog dnevnog glasila na madjarskom jeziku je Skupstina Vojvodine kojoj se pripisuju i glavne zasluge zasto se ovaj list nasao u teskoj ekonomskoj situaciji. Njegovi novinari tvrde da je redakcija pred kolapsom.

Stvari su dosle dotle, da na primer, plate zaposlenih kasne cak pet meseci. A to sto se list pred citaocima nije pojavio ni tri dana uoci najavljenog strajkackog upozorenja redakcije, samo je stvar brze strajkacke reakcije stamparskih radnika, maticne stamparske i izdavacke kuce Forum koji su da bi proradili - zatrazili tek preostali deo proslogodisnje septembarske plate! Bio je to takodje pouzdan znak da su egzistencijalni problemi ove poluvekovne institucije ovdasnje madjarske kulture i informisanja mnogo ozbiljniji i da i jedni i drugi zarad potrebe lista vec mesecima rade bez plata.

Na ovim prostorima, nazalost vec poduze nije vest da ionako skromne zarade kasne pola godine. Iako je redakcija svo vreme u prvi plan isticala ekonomski kolaps, svoj i maticne kuce, odbijajuci da je u pitanju politika, ipak se moze postaviti pitanje:`Ima li politike u onome sto se zove opstanak i egistencija jedinog dnevnika na jednom jeziku

Sa vise ili manje zara, grubosti ili neznosti u zavisnosti od politickih okolnosti osnivac Skupstina Vojvodine je kontinuirano tokom ove decenije, delila "packe" pisanju tog lista. Od izricanih zamerki pocetkom ratnih devedesetih o "apstraktnom pacifizmu" "Madjar so"-a, dod zestokih ocena kako je list "snishodljiv prema Pesti, a poltronski i tuzibabski prema Zapadu, neukusan, precesto grub, i uvredljiv prema Beogradu, rukovodstvu i Predsedniku". Uredjivackoj politici se pripisivalo i otvaranje tzv. severnog fronta.Ne moze a da se ne pomene cuvena bela knjiga sacinjena o listu od istrgnutih tekstova iz Madjar so-a na preko stotinu strana, zvanicna potera za autorom nepodobnog pisma citaoca, i svojevremeno sestomesecno pojavljivanje ovog lista tek dvaput nedeljno umesto redovnog izlazenja zbog nestasice papira i para. Ovakvim potezima i hajkom, osnivac je zapravo podsecao na svoja osnivacka prava nad listom koji se pocetkom poslednje decenije opredelio da je list demokratske javnosti, pokusavajuci svojim radom to i da dokaze.

Da u ekonomiji ponekad zaista moze biti i politike, konacno, dokazuju ovih dana i podaci glavnog urednika "Madjar so"-a Sandora Balinta, po kojima je osnivacka dotacija od pocetka decenije spala sa gotovo pedeset na sadasnjih jedva petnaest procenata, da je recimo glatko odbijen zahtev lista za oslobadanje od poreza na promet stampe, na koji se drzavi odmah vraca trecina namenjene dotacije, da vec godinama zahtev lista za finansijskim osamostaljenjem unutar zajednickog holding preduzeca Forum nailazi na gluve usi.

Jos je recitije je svedocenje predsednika redakcijskog strajkackog odbora Zoltana Nemeta, po kojem, kada ih je po najavljenom strajku upozorenja osnivac, u liku pokrajinskog sekretara za informacije Jana Simaka docekao natuknicom o tome da ce "kada se ekonomska situacija malo stabilizuje biti analiziranan uredivacka politika".

Sve bi to moglo da se shvati, kaze Nemet, da ako promenimo uredivacku politiku onda ce mozda biti i vise para: Osnivac, je izgleda, nakon neuspeha da uz pomoc kadrovske politike utice na promenu uredivacke politike poslednjih par godina presao na ekonomske metode i pritiske, i u toj funkciji svojevremeno listu nametnuo holding kao organizacionu formu zajednicke kuce, sa samo jednim zajednickim ziro racunom u koji se odliva i dotacija koja "pripada" listu. Iako drasticno smanjene drzavne dotacije pokrivaju mesecne redakcijske zarade, koje se opet ne isplacuju zarad papira, stampanja, ili se jednostavno i nekuda odlivaju i razlivaju u velikom preduzecu kao sto je Forum.

Uigravanje u danasnji kolaps ovog uglednog lista pocinje sa sadasnjom garnutorm vlasti u Srbiji i formaslnim polozajem Pokrajine bez politicke vlasti i ekonomske moci. Budzet Vojvodine se odredjuje i odobrava u Beogradu ,gde se zapravo i sliva novac vojvodjanske privrede i poljoprivede. I da hoce Skupstina kao osnivac Madjar so-a nije u stanju da ga materijalno pomogne cak ni kao bilo koju drugu novinu od posebnog drustvenog interesa.

Od nekadasnjeg prestiznog lista sa 3o hiljada tiraza, Madjar so je pao na 16 hiljada. U ratnoj i sirotinjskoj seobi Madjara ka Budimpesti (iz Vojvodine ih je otislo 40 hiljada) otisli su uglavnom mladi i obrazovani ljudi a medju njima i novinari ovog lista.

Kolektiv ovog jedinog dnevnog vojvodjanskih Madjara oduvek je drzao do profesionalnosti izbegavajuci svrstavanje i propagandu. Uspesno je odbijao i ponude o cvrscem zagrljaju sa nacionalnim stranaka, uprokos cinjenici da sa ogranicenim tirazom nikako nije mogao samostalno i ekonomski opstati na trzistu. Ovo sto je sada pred kolapsom je zapravo placanje cene neposlusnosti i strankama i drzavi.

Jos proslog meseca rukovodstvo lista je uputilo pismo Skupstini Vojvodine predlazuci osamostaljenje od izdavacke kuce Forum koja je u dubokoj krizi. Sam list ne pravi gubitke, ali deli sudbinu Foruma. Prve reakcije osnivaca na strajk upozorenja ne nagovestavaju bolje dane. Listu se ne dozvoljava privatizacija u kojoj redakcija vidi svoj ekonomski spas a osnivac ili drzava se ponasa kao vecinski vlasnik, iako ne ispunjava svoje obaveze i list subvencionira tek sa 15 odsto sredstava. Po svemu sudeci drzava zeli marginalni list od posebnog drustvenog interesa koji je tu da samo informise jednu nacionalnu manjinu. Sve preko toga je jeres koju u postojecem odnosu prema novinarstvu uopste drzava ne bi mogla podneti.

Celnik Saveza vojvodanskih Madjara Jozef Kasa, verovatno ce i dalje pisati Slobodanu Milosevicu nova upozoravajuca i protesna pisma. A glavni urednik Madjarso-a mozda ponavljati svoje pitanje od pre vise godina: "ili je citava ova povuci-potegni situacija deo one politike koja bi zelela da nas vidi samo u folkloru, u igranju tek narodnih igara ,ne brinuci se o sopstvenom polozaju..."

Zuzana Serences (AIM)