NISTA NIJE TOLIKO SVETO DA SE NEBI UPOTREBILO PROTIV NEPRIJATELJA

U vreme kada, polako, ali sigurno postaje velika vojna baza Zapada, u kojoj vojnici i naoruzanje stizu sa svih strana, u Makedoniji traje zestoki otvoren unutrasnji politicki rat bivsih i sadasnjih vlasti u kome sve je dozvoljeno. Samo po sebi postavlja se pitanje sto je po nju opasnije, "spoljni" ili "unutrasnje" turbulencije?

AIM Skopje, 26.2.1999

Narodna Republika Kina uzvratila je udarac Republici Makedoniji. Nakon sto je Makedonija uspostavila diplomatske odnose sa Republikom Kinom (Tajvan), Peking je najprije jednostrano ukinuo diplomatske odnose sa Skopjem, a samo tri dana pre isteka mandata UNPROFOR-a stavio je veto na rezoluciju o novom sestmesecnom mandatu misije koju su svi hvalili da je retko uspesna u preventivnom ocuvanju mira u trustnom regionu. NR Kina je pokazala da je iskljucivo osetljiva na pokusaj da neka druga zemlja Tajvan tretira vise nego njenom provincijom. Uostalom od 5 veta koje je Kina postavila ili pokusala da efektuira u UN, najmanje tri su u vezi pokusaja nekih zemalja da sa Tajvanom imaju blize odnose. Doduse, ranija dva (1996 u vezi Haitija, 1997 u vezi Gvatemale) su blazi u odnosu na ovaj treci sa Makedonijom.

Neproduzivanje mandata prakticno znaci da 360 americkih, 640 skandinavskih i 51 indoneziskih vojnika od 28 februara1999 moraju prekinuti monitoring makedonske granice sa Albanijom i sa najnovijom Jugoslavijom, odnosno Kosovom i juznom Srbijom i sve aktivnosti u vezi gradjenja poverenja unutar same Makedonije. Prakticno moraju ostati u vojnim objektima u kojima se nalaze i poceti pakirati svoje kufere.

Imajuci na umu sta se dogadja na Kosovu, kolika je realna moc makedonske armije i da veci deo granice koju su nadgledali UN preventivne snage nalazi u zapadnoj Makedoniji u kojoj je koncentriran veci deo albanske populacije, stice se utisak da stvari dobijaju dramaticni tok. Jer, medju Albancima iz Makedonije nema dvojbi da Kosovo treba dobiti nezavisnost. Zasad se skuplja samo humanitarna pomoc za kosovsku bracu, a nisu retke najave da ukoliko tamo dodje do eskalacije rata mnogi odavde ce otici da se ukljuce na stranu kosovskih Albanaca. Granica Makedonije sa Albanijom, Kosovom i Srbijom je "probojna", nju tesko kontrolira Armija Makedonije, pa ilegalni prelazi su svakodnevica, zasad sverca radi. Talas begunaca iz Kosova samo sto nije zapljusnuo Makedoniju, a ovdasnji mediji trube uveliko o koncentriranju jugoslovenske vojske na granici sa Makedonijom. Jednom reciju presipanje konflikta u Makedoniji, nakon nepostizanja zeljenog sporazuma u Rambujeu, moguc je po vise osnova.

S druge strane, i pored toga sto SAD i druge zapadne sile naverovatnije nisu uspeli nagovoriti Kinu da prihvati mogucnost nove rezolucije i da se bar slozi da UNPREDEP ostane u staroj funkciji - da jos jedan mesec nadgleda granice, dok SAD i drugi ne smisle nacin osmatranja granica - stvari i nisu tako crne. Makedonija je prihvatila prestoj 2300 NATO vojnika radi eventualnog izvlacenja posmatraca OBSE-a sa Kosova. NATO je pak smatrajuci Rambuje unapred uspesno zavrsenim poslom poceo je pripreme za stacioniranje 25-30 hiljada vojnika na Kosovu radi omogucavanja primirja. Po tom scenariju u Makedoniji je vec uslo nesto vojnika, nesto naoruzanja, a vesti govore da se u Solunu istovaruju i stacioniraju novi vojnici i naoruzanje, a gotovo sigurno je da ce dio njih narednih dana stici u Makedoniju. Pominje se cifra od 6 hiljada NATO vojnika. Imajuci na umu da makedonska armija broji desetak hiljada i da ukoliko ustreba vec prisutni pripadnici NATO-a mogu dobiti mandat za ocuvanje sigurnosti makedonskih granica, onda stanje i nije tako dramaticno.

Sve to medjutim u mnogome odredjuje i unutrasnje odnose politickih faktora u Makedoniji. Nakon konstituiranja nove vlasti, gotovo sve se koristi za konfrontaciju onih koji su vlast napustili sa onima koji su ih zamenili. U opticaju su veoma jake reci kao rusenje i podela drzave, prodaja njenih vitalnih interesa, opasne igre oko makedonske nacije i sl. Jednostavno i spoljni razlozi se upotrebljavaju za unutrasnji otvoreni politicki rat. Zasad najistureniji eksponenti tog zestokog sudira su: s jedne strane predsednik Makedonije Kiro Gligorov i s druge Novi momci iz vlade, a zatim i parlament u kome nova vladina koalicija ima vecinu. Gligorovu - koji je clan Socijaldemokratskog saveza Makedonije(SDSM), partije koja je izgubila zadnje parlamentarne - mandat traje do zavrsetka novembarskih predsednickih izbora. On je vec par godina najdoslednije krsio ono sto je mnogo puta izjavljivao - da je predsednik svih gradjana - svodeci sebe na partiskog aktivistu SDSM-a. Pokazao je to i svojim zadnjim istupom u makedonskom parlamentu, prvom, rekli bi vanrednom zasedanju, sazvanom po njegovom zahtevu u njegovih osam godina predsednikovanja. Formalni povod je bio uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Tajvanom.

Kako je ranije posredstvom elektronskih medija vec izjavio sve sto je o kokretnom pitanju imao reci, ovim povodom cini se Tajvan je bio samo prilika da Gligorov izrece jos par optuzbi na racun nove vlade. Napao je predsednika parlamenta zbog "flagrantnog krsenja njegovog prava da se obrati parlamentu" jer ovaj nije sednicu parlamenta sazvao onako kako je Gligorov zahtevao - za manje od 24 sati. Njegova meta je bio i ministar spoljnih poslova koji je svojim potpisom u Tajpeu ucionio "nelegalan i nelegitimni cin" usput kritikujuci ga sto je nakon uspesne posete Francuskoj, u kojoj su obojca bili, izjavio da na ni jednom zvanicnom susretu nije izreceno bilo sta u vezi uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Tajvanom, sto je po njemu "vrhunska diplomatska neumesnost". Upotrebio je i izraze "sukob (i stvaranje) pravne konfuzije", "licna odluka male neformalne grupe", "postali smo taoci male grupe ljudi van institucija sistema", "institucije sistema ne funkcioniraju", "dogadjaji su pokazali da je izvrsen mali drzavni udar". Upitao "dali Makedonija je nekakvo i necije privatno (akcionarsko) preduzece, firma, pa neko svojim potpisom moze zadirati u njene strateske i drzavne interese". Gligorov je staroj prici dodao nove elemente povodom posete vladine delegacije predvodjene premijerom Georgievskim Sofiji i potpisivanja deklaracije i niz sporazuma o medjusobnim odnosima tvrdeci da postoji utisak "da neko se neovlasceno otkazuje makedonske nacionalne manjine u Pirinskoj Makedoniji", te da deklaracija "nece resiti jezicni spor" koji je prakticno blokirao odnose izmedju Makedonije i Bugraske, koja je bila prva zemlja koja je priznala njenu nezavisavisnost pod ustavnim imenom, ciji je tadasnji predsednik Zeljo Zelev ubedio predsednika Jelcina da to isto ucini. I koja je u vreme blokade saobracajnog pravca "Sever-Jug", uz Albaniju ponidula varijantu Istok-Zapad.

Nakon ove "palbe", parlamentarci SDSM-a su zahtevali da nema nikakve rasprave oko obracanja predsednika pozivajuci se na praksu da prilikom predsednikovih obracanja nacije u parlamentu nema otvaranje rasprave, sto predsednik parlamenta nije prihvatio. Nakon sto su u znak protesta napustili sednicu, i ostavili svog partiskog clana sa knjizicom "001" samog, predsednik je bio izlozen nimalo prijatnim po njemu izlaganju premijera Georgievskog. Premijer je konstatiroa duboki rascep imedju vlade i predsednika, kojeg nova vladajuca garnitura nije dirala ni u toku izborne kampanje, ni nakon konstituiranja nove vlasti uprkos cinjenici da se pre parlamentarnih izbora Gligorov stavio na strani njegove partije. Rekao da je Makedonija po ustavu parlamentarna drzava, ali da je u ranijih osam godina, "maloletnickog" ponasanja predjasne vlade, predsedniku je omogucilo da prisvoji vise vlasti, no sto mu po ustavu pripada. Georgievski je preuzeo odgovornost vlade za uspostavljanje odnosa sa Tajvanom i svime sto je vlada dosada ucinila i rekao da su oni odgovorna vlada, koja ukoliko uvidi da se ono sto su obecali ne realizuje, da ce se povuci i pre mandata kojeg su na izborima dobili. Sto se tice odnosa sa Bugarskom i potpisivanja deklaracije i sporazuma o medjusobnim odnosima pomenuo je pozitivne reakcije zapadnih zemalja izrazene brzim porukama ministara evropskih zemalja.

U vezi jezicnog spora pomenuo je da je formula pod kojom su potpisani medjudrzavni dokumenti jeste jedna od pet varijanti kojih je ranija vlada ponudila o cemu postoje dokumenti i u makedonskom i bugarskom ministarstvu spoljnih poslova, ali i kod Amerikanaca. Za formulaciju u dekalraciji makedonskog i bugarskog premijera da "Republika Makedonija izjavljuje da nista iz njenog Ustava ne moze i ne treba da se tumaci da pretstvalja, ili ce nekad pretstavljati, osnov za mesanje Republike Makedonije u unutrasnje poslove Republike Bugarije ciljem da se zastite status i prava lica koji nisu drzavljani Republike Makedonije", koja se tumaci kao otkazivanje od brige za Makedonce u Bugarskoj, rekao je da je najmanje dva put blaza od one koja je deo privremenog sporazuma s Grckom, nakon cijeg potpisvanja je doslo i do promene makedonskog ustava i zastave, koje je Gligorov pozitivno tumacio. Poenta Georgievskog je bila da se radi o pokusaju da se vestacki podignuta presija iskoristi za destabilizaciju i nasilnog rusenja nove vlade.

Povodom ove sednice skopski "Dnenik" objavio je uvodnik "Gligorov produbljuje krizu u drzavnom vrhu", ciji pocetak glasi: "Pitanje je vremena kada ce Gligorov poceti, slicno rimskom senatoru Katonu, svaki svoj govor zavrsavati istim recima: uostalom Kartagena mora biti unistena. Razume se uloga Kartagene, sada i ovde, dobice Vlada VMRO-DPMNE-a".

Uvek prodrzavna "Nova Makedonija" konstatirace da "svaki potez nove vlasti i svaki kontrapotez opozicije dozivljava jaku dramatizaciju, pretstavlja se kao opasnost po drzavu i naciju ili kao mali drzavni udar". A povoda za takvo ponasanje ima bezbroj. Bugarija je Makedoniji poklonila 150 tenkova i 150 artilerskih orudja, u vreme kada je ona imala samo 4 "muzejska eksponata" u vidu tenkova. Problematizira se da to nisu najsuvremeniji tenkovi, a recimo haubice koje je ranija vlada kupila proizvedeni su pre drugog svetkog rata. Niko ideoloski ne problematizira i raniju zapadnih zemalja i SAD, kao i najnoviju vojnu pomoc Nemacke u vidu 300 djipa i 115 oklopnih transportera. Usput, nastavi li se vakvo donatorstvo preti opasnost da svaki pripadnik Armije Republike Makedonije ima svoje vozilo - tenk, transporter, djip ili "hamer' svejedno. Ili "unutrasnja upotreba stanja na Kosovu" - produzavanje Rambujea, prisustvo NATO-a i otsustvo UNPREDEP-a, izbeglice s Kosova, "nekompaktibilnost" makedonskih i albanskih politickih pogleda na resenje Kosova i (ne)involviranosti u svemu tome, uz dadatnu mogucnost dokazivanja da albanski i makedonski deo koalicije, ali i opozicije, po ovom pitanju ide po onoj "ko u klin, ko u plocu", odjedan put ucestale tuce makedonskih i albanskih sredjoskolaca, demostracije hiljadu simpatizera Saveza komunista Makedonije, Demokratske partije Srba i Udruzenju Srba u Kumanovu sa porukom da ce NATO biti izgonjen njihovim golim rukama, jer kako rece politicki lider Srba u Makedoniji "Kosovo ne damo!" ,jer jos uvek "ljudi vole SFRJ" i "prerano je da se delimo" - sve su to mogucnosti da ih stara vlast i nova opozicija i dalje koriste za svoje dalje razracunavanje u kome nema vece svetinje od istrebljivanja politickog oponenta.

AIM Skopje

ISO RUSI