ALBANCI POBEDjUJU SA "0 : 0" U RAMBUJEU

Unfinished Peace or Unfinished War

Ako nisu izasli kao pobednici, Albanci zasigurno nisu izasli ni kao gubitnici iz zamka u Rambujeu. Ne iz prostog razloga sto se sada lopta nalazi na srpskom polju, vec zbog toga sto se ono sto se moze nazvati neuspelim delom Konferencije ne vezuje za njih. U teskoj igri balkanskih domina, dupla sestica nije ostala u rukama Albanaca. U stvari, zavrsio se samo prvi deo jedne teske utakmice i bez obzira sto je rezultat 0:0, Albanci su ipak pobedili. Posle prihvatanja u principu politickog dela sporazuma, sada je red na njen vojni deo, oko kojeg izgleda da Milosevic nece lako popustiti.

Izmedju Referenduma i NATO, Albanci su pragmaticno izabrali NATO, nadajuci se da se Referendum, bez obzira sto se on mozda ne pominje u tekstu sporazuma jednoga dana nece moci izbeci. S druge strane i Milosevicev izbor se sada nalazi izmedju vojnika NATO i aviona NATO, koje on ne zeli, ali jedno od ova dva nece moci da izbegne.

"To je najbolji rezultat koji se mogao postici u novostvorenim okolnostima. Srbija je sada izolovana pred medjunarodnom zajednicom i snosi punu odgovornost za nepostizanje sporazuma", komentarisao je u Rambujeu albanski ministar inostranih poslova Paskal MILO, prihvatanje u principu sporazuma sa albanske strane.

Sasvim neocekivano, kada je ostalo manje od 24 sata od isteka dodatnog roka odredjenog od strane Kontakt grupe, americki drzavni sekretar Olbrajt je putem telefonskog poziva zatrazila da u Pariz bude prisutan i albanski ministar inostranih poslova Milo zajedno sa predsednikom parlamentrane Komisije za spoljnu politiku Sabri Godo. Olbrajt je zatrazila od zvanicne Tirane da izvrsi svoj uticaj na "nekoliko clanova albanske delegacije u Rambujeu" koji su se i dalje protivili potpisivanju sporazuma ako se u njegovom tekstu ne obuhvati i pravo na Referendum o samoopredeljenju.

Ne moze se sa preciznoscu reci od kakvog je realnog uticaja bio odlazak zvanicnika iz Tirane na odluku donetu u poslednjem trenutku od strane albanske delegacije, medjutim, sada nizakoga vise nije tajna da su predstavnici OVK odrzavali i odrzavaju veze sa Vladom u Tirani. Cak, prema jednom dnevniku u Tirani, Hashim Thaci je posetio Tiranu juna prosle godine, kada je na celu vlade bio Fatos Nano. Isto tako, uzastopne posete Demacija, Qosje, Bukoshija, Aganija, Hysenija i Surroia glavnom gradu maticne drzave dve - tri nedelje pred Rambuje, odigrali su ne beznacajnu ulogu na zblizavanju razjedinjenih lidera Kosova i unifikaciji njihovih stajalista. Ako je sigurno da zvanicna Tirana ima malo uticaja na Rugovu i Bukosija, isto toliko je sigurno da su ostali skloni da saslusaju ili u najmanju ruku uvaze stavove Albanije.

I dok se priblizavalo 15 sati u utorak, u Tirani su se povecavale zebnje. Bojazan da bi obe delegacije mogle da izadju iz Rambujea sa istom krivicom, u albanskom glavnom gradu se smatralo kao tesak gubitak za Albance. Cak, u jednoj izjavi za stampu, premijer Majko je govorio i o "nekom zlokobnom scenariju koji zeli da okrivi albansku delegaciju za nepostizanje sporazuma". U zvanicnim i novinarskim krugovima kruzila je i verzija da se taj scenarij povezuje ne samo sa nastojanjima Miloseviceve delegacije vec i izjavama ruskih zvanicnika i italijanskog ministra inostranih poslova Dinija, koji je otvoreno okrivio albansku delegaciju za nepostizanje sporazuma.

Dnevnik u Tirani "Gazeta Shqiptare" koji se odrzava italijanskim finansijama, u utorak je ostro kritikovao italijanskog ministra inostranih poslova. Taj list je objavio i shemu podele u samoj Kontakt grupi. Prema shemi tri plus tri, na strani Albanaca su SAD, Nemacka i Velika Britanija, dok su na strani Srba - Rusija, Francuska i Italija. "Americki izvori koji su zeleli da ostanu anonimni su tvrdili da je Lamberto Dini otvoreno istupio na stranu Srbije", pise "Gazeta Shqiptare" u gore navedenom clanku. Medju albanskim zvanicnicima ne krije se nervoza prema poslednjim italijanskim stavovima, sto ne iskljucuje da ce se reflektovati i na bilateralne odnose koji su bili puni uspona i padova. Ono sto je postignuto u Rambujeu komentarise se na razlicite nacine u Tirani. Dok su vladini krugovi rezultat u Rambujeu docekali sa uzdrzanim optimizmom, opozicija koju predvodi Berisha to smatra neuspehom.

U izjavi albanske Vlade, koja je objavljena nekoliko minuta nakon razgovora u Rambujeu, uz pozdrave politickom dogovoru isticala je da ce "taj Sporazum oziveti samo posredstvom medjunarodnih vojno - politickih instumenata NATO i OEBS-a". Predsednik Meidani je poslao pismo cestitku sa veoma moderiranim terminima albanskoj delegaciji u Rambujeu.

Sa svoje strane Berisha, koji je tokom trajanja Konferencije kao jedino resenje zahtevao nezavisnost Kosova, nije se ustrucavao da odmah izjavi da je "Kontakt grupa dodelila pobedu Milosevicu". Isticao sam i isticem da je nezavisnost Kosova najbolje resenje", rekao je Berisha. Berisha je ipak zatrazio da se podrzi albanska delegacija u Rambujeu i da se izbegne "kriza predstavljanja Albanaca".

Ono sto pada u oci u vecini komentara nezavisnih analiticara u Tirani je zakljucak da iako nije postignut neki uspeh, racun za neuspeh nije otisao u Pristinu vec Beograd. Naravno, ne moze se reci da iko u Tirani slavi pobedu posto je tesko predvideti sta ce se desiti do 15. marta. Utoliko pre sto jedan delimican Sporazum ili polusporazum jos uvek nije razlog za slavljenje, ne zaboravljajuci cinjenicu da bez obzira na to sta se desavalo u zamku u Rambujeu u brdima Kosova nastavljale su se borbe.

Sigurno je da politicki sporazum bez vojnog aneksa predstavlja jedan bezvredan papir. A jos uvek nije jasno da li je Beograd prihvatio i politicki sporazum.

I dok ce albanska delegacija iskoristiti "dodatno vreme" za konsultacije sa narodom, gde se kao najteze predvidjaju debate sa teskim i nepredvidljivim Demacijem, u Tirani je javljeno da ce Hashim Thaci otputovati za Vasington. Tvrdoglavi Thaci je pozvan u Stejt department kako izgleda da bi se izbegao moguci otpor oruzanog krila OVK prema aktu stavljanja potpisa. Iako je jos uvek nejasno na kojem je stepenu autoritet kosovske delegacije medju narodom Kosova i posebno medju OVK, moze se pretpostaviti da ce bivajuci po prvi put ujedinjeni, oni ipak moci da dobuju mandat koji zahtevaju. U ovom kontekstu americka podrska je od sustinske vaznosti i posebno davanje garancija da ce NATO biti taj koji ce garantovati primenu sporazuma i trogodisnji prelazni period.

S druge strane, pred srpskom delegacijom ne predstoji neki veliki rad, jer je Milosevic taj koji odlucuje. I ako bude trebala neka psiholoska priprema srpskog naroda, pa bilo to i za suocavanje sa napadima iz vazduha ili pak prihvatanje NATO trupa (naravno da se razoruza OVK, kako bi rekao TV Beograd), to ce opet uraditi Milosevic i njegova propagandisticka masinerija. Posle "da" Kosovara, inicijativa se vise ne nalazi u njegovim rukama i on ce mozda morati da izvrsi najtezi izbor u njegovoj politickoj karijeri.

Uslovni pristanak na politicki sporazum od strane Albanaca i dodatno vreme od tri nedelje odredjeno do 15 marta, ponovo su vratile u fijoke vojne planove generala NATO. Medjutim, na severu zemlje, bez obzira na uzdrzani optimizan posle Rambujea, oseca se strah od sirenja konflikta i na Albaniju. Albanske pogranicne snage su vec dve nedelje stavljene u stanje visoke pripravnosti. U medjuvremenu, nastavlja se kampanja regrutovanja novih vojnika. Novine i TV kanali javljaju o miniranju od strane srpske vojske pogranicne zone sa Albanijom i Makedonijom i blokadi puteva blokovima od betona. Pre nekoliko dana jugoslovenski ambasador pozvan u ministarstvo inostranih poslova zbog urucivanja protestne note, odlazio je izgovarajuci recenicu: "Izgleda da cemo imati rat".

Da li ce ove tri nedelje do 15. marta biti nedelje refleksije koje ce nedovrseni mir pretvoriti u istinski mir ili nedelje rata koje ce nedovrseni rat pretvoriti u istinski rat. To ostaje da se vidi.

AIM Tirana Remzi LANI