NATO NA PRINUDNOM ODMORU
Propali pregovori u Rambujeu
Posto su i Srbi i kosovski Albanci odbili da potpisu predvidjeni mirovni sporazum, otpali su kako vazdusni udari protiv prvih tako i dolazak stranih trupa koje zele drugi
AIM, PODGORICA, 24. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)
NATO je odjednom ostao bez posla: posle visenedeljnih intenzivnih priprema da bombarduje Jugoslaviju ili pocne da rasporedjuje oko 28 hiljada vojnika na Kosovu, u utorak 23 februara ispostavilo se da nece uciniti ni jedno ni drugo, bar ne u najskorijoj buducnosti. Tog dana se, naime, ispostavilo da su sedamnaestodnevni pregovori delegacija Srba i kosovskih Albanaca u francuskom dvorcu Rambuje propali, da nema ni politickog ni vojnog sporazuma i da -uprkos pretnjama, ultimatumima i svim zalaganjima sefova americke i evropskih diplomatija - jedino ostaje da se razidju s tim da se opet sastanu 15. marta.
Pregovori u Rambujeu, nadomak Pariza, zakazani su na predlog sestoclane Kontakt grupe za Balkan (SAD, Velika Britanija, Nemacka, Francuska, Italija i Rusija) u vrlo kratkom roku. Ideja je bila da se zavadjeni Srbi i Albanci sastanu u roku od sedam dana od odluke Kontakt grupe, da pregovaraju sedam dana i ni minut vise i da do 19. februara postignu privremeni mirovni sporazum cije ce sprovodjenje garantovati kopnene trupe NATO. Stvar je postala toliko hitna kad se ustanovilo da bi bilo zgodno uvelicati veliku proslavu pedesetogodisnjice NATO (u Vasingtonu, u aprilu) uspehom Alijanse u okoncanju jednogodisnjih sukoba srpskih snaga bezbednosti i separatisticke Oslobodilacke vojske Kosova u kojima je ubijeno mnogo civila na obe strane.
Obrazlozenje je otprilike bilo da NATO ne moze planirati
- vek dok traje nekakav devetnaestovekovni sukob u sred Evrope. Analiticari su sa velikim interesovanjem iscekivali da vide kako ce tacno Amerikanci, koji su nametnuli takav tempo, uspeti da komplikovan sukob sa dubokim korenima razrese u roku od samo nekoliko nedelja. Izgledalo je da oni u toj stvari nemaju nikakvih dilema: ako Srbi budu nesto zatezali, bombardovace ih. Zar se nije pretnja NATO avijacijom pokazala kao nepogresiv recept prosle jeseni, kad je Milosevic u pregovorima sa americkim posrednikom Ricardom Holbrukom pristao da na Kosovo dodju verifikatori OEBS i da spijunski avioni NATO nadlecu tu Pokrajinu ( i nesto srpskog vazdusnog prostora pride)? Zar nije Dejtonski sporazum potpisan posto su izbombardovani bosanski Srbi?
POGRESNA PROCENA
Na strani kosovskih Albanaca se nisu ocekivali nikakvi problemi. Javno im je, naime, zapreceno da ce ispariti medjunarodno podrska u okviru koje je »NATO obezbedio podrsku za vazdusne udare protiv Srba u ime kosovskih Albanaca« (Dzejms Rubin, portparol Stejt departmenta, 1. februara). Ta se procena, medjutim, pokazala pogresnom. I posle dva produzetka pregovora (za jos sedam, pa jos tri dana), ispostavilo se da albanska delegacija sastavljena kako od militantnih predstavnika OVK, tako i od umerenije struje koju je predvodio Ibrahim Rugova - nece da potpise politicki sporazum koji im za tri godine eksplicitno ne garantuje referendum o nezavisnosti niti vojni aneks koji predvidja razoruzavanje OVK. Nisu ih ubedile americke pretnje da ce prekinuti kanale snabdevanja OVK.
Dzaba je i glavnokomandujuci NATO za Evropu, americki general Vesli Klark potegao na vojni aerodrom u blizini Rambujea da ubedjuje Hasima Tacija, politickog direktora OVK, da ce garantovati bezbednost kosovskih Albanaca ako potpisu sporazum. »Herald tribjun« je ocenio da albanska delegacija »nema iskustva u intenzivnim medjunarodnim pregovorima« i »ne pokazuje sposobnost da se usredsredi na sadasnji trenutak, stvarne probleme i sopstveni interes«.
BEZ STRATEGIJE
Americki zvanicnici su se javno vajkali da ih »kolebljivost« Albanaca sprecava da preduzmu vazdusne udare protiv Srba cija delegacija, predvodjena potpredsednikom Vlade Srbije Ratkom Markovicem, nije htela da pristane ni na kakvu naznaku buduce nezavisnosti Kosova, pa ni na pominjanje referenduma, a uz to su i rekli da trupe NATO uopste ne dolaze u obzir. Evropski saveznici, a pogotovo Rusija, zauzeli su stav da nije u redu bombardovati Srbe kad ni Albanci ne prihvatuju sporazum (bombardovanje Albanaca nikad nije bilo u igri). Kako je rekao jedan zapadni izvor »tvrdoglavnost kosovskih Albanaca anulira pretnju NATO, a SAD nemaju u vidu drugu strategiju«. Saveznici SAD uocili su i sledeci problem: ukoliko bi se primenili vazdusni udari protiv Srba, neminovno bi ispalo da NATO avioni intervenisu na strani kosovskih Albanaca, sto bi ih ohrabrilo da nastave sa borbom za nezavisnost umesto da prihvate autonomiju koju im je zasad namenila Kontakt grupa.
Rusi su zapretili da ce raskinuti ionako krhko partnerstvo sa NATO. Nije bilo druge: SAD su morale da odustanu od bombardovanja, mada im je bilo izuzetno stalo da ga pocnu do 1. marta kad Kina preuzima predsedavanje Savetom bezbednosti UN, a Kinezi - valjda jos jedini od kojih Amerikanci zaziru - su se nedvosmisleno izjasnili protiv upotrebe sile.
TAJM-AUT
I kopnene trupe morace jos malo da sacekaju. Pregovori u Rambujeu okoncani su a da bas nista nije potpisano. Nijedna strana nije voljna da prizna da su propali, pa se svuda govori o velikom napretku i o konferenciji o implementaciji sporazuma (kojeg nema) 15. marta, takodje u Francuskoj. Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt, koja je pregovore bila preuzela u svoje ruke kad se videlo da ne idu po planu, izjavila je »najbolji put napred da se stranama dozvoli da razmisle o mogucnostima pred kojima se nalaze«. Dzejms Rubin rekao je da ce »Albanci potpisati posle tehnickih konsultacija sa narodom Kosova«. Nije objasnio sta su to tehnicke konsultacije. Predstavnici Srba kazu da se o »obimu i karakteru« medjunarodnog prisustva na Kosovu moze razgovoarati kad se postigne »dobar sporazum«.
Predstavnici Albanaca tvrde da konacan predlog politickog sporazuma predvidja odrzavanje referenduma o nezavisnosti, a predstavnici Kontakt grupe da to nije tacno, nego da je predvidjeno da se na kraju trogodisnjeg perioda odrzi medjuanrodna konferencija koja ce »uzeti u obzir volju naroda Kosova«, dodajuci da to sto pise moze da cita ko kako hoce. Zapad je pripretio da se u medjuvremenu prekid vatre ima postovati i da obe strane imaju da se uzdrze od provokacija. Nije receno sta ce se desiti ako se, koliko sutra, ispostavi da nisu voljne se uzdrzavaju.
ROKSANDA NINCIC (AIM)