CRVENO-CRNI PLURALIZAM

Srbija u ogledalu drzavnih medija

Deo javnosti u Srbiji koji svoje razumevanje zivota formira na osnovu slike sveta koju mu prezentiraju centralni javni mediji (a to je vecina stanovnistva Republike) gotovo da je ubedjen da u Srbiji vise nema opozicije. Novom strategijom drzavnih medija u slikanju partijskog zivota Srbije opozicione partije dobijaju mesto na drzavnim medijima samo kada treba da podrze poteze vlasti, dok se sve ostalo ignorise.

AIM, PODGORICA, 23. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

"Jedini politicki pluralizam koji reprezentuju drzavni mediji je crveno-crni pluralizam", kaze Jovanka Matic, komentarisuci nalaze nedavno zavrsenog istrazivanja - "Postizborna slika politickog zivota Srbije u drzavnim medijima", objavljenog u publikaciji "Odsutne partije". U analiziranom periodu izvestaci drzavnog radija i televizije (RTS) nijednom prilikom nisu izvestili o bilo kakvoj aktivnosti, akciji ili stavovima nijedne vanparlamentarne stranke, ali ni cetiri parlamentarne stranke, van vladajuce koalicije i njoj pridruzene "konstruktivne opozicije" u liku SPO.`

Pomenuto istrazivanje, koje su za Centar za slobodne izbore i demokrataiju (CESID) obavili istrazivaci Snjezana Milivojevic (analiza RTS-a), Jovanka Matic (analiza Radio Beograda) i Mirjana Todorovic (analiza "Politke" i "Borbe"), imalo je za cilj da ustanovi kako su u centralnim informativnim emisijama, rubrikama drzavnih medija, predstavljeni najznacajni politicki akteri, odnosno kakva je medijska slika politickog zivota u Srbiji koju drzavni mediji formiraju u normalnom neizbornom periodu.

Istrazivanje je sprovedeno u periodu od formiranja nove Vlade Srbije, 24. marta 1998. godine do zakljucenja sporazuma izmedju jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka o Kosovu, 13.oktobra prosle godine.

CRNO-BELI SVET

Televizijska slika partijske scene sve se manje gradi na osporavanju i suprotstavljanju a sve vise na iskljucivanju, ocenjuje u analizi "Dnevnika 2",udarne informativno politicke emisije RTS-a, Snjezana Milivojevic, i dodaje da se razlicitost niti pominje niti tolerise, a zajednicko stanoviste, koje se predstavlja kao jedino, tako se promovise u "opste". Po njenom misljenju ova strategija je relativna novina drzavne televizije i odgovara politickoj realnosti uspostavljenoj izborom "vlade nacionalnog jedinstva". Vlada je, inace, predstavljena kao institucija u cijem su izboru ucestvovale sve partije koje su na izborima dobile znacajnu podrsku.

Izvan koalicione vlade ostali su oni koji nisu mogli da se izdignu iznad "sebicnih" uskostranackih interesa: "Svaki interes, razlicit od interesa vladajuce koalicije takav,predstavlja se ne samo kao suprotstavljanje vladajucom partijskom, nego i opstenacionalnom i drzavnom interesu. Upravo zbog tog viseg interesa partije koalicije i jesu uspele da prevazidju dotad cesto isticane ideoloske razlike", kaze Snjezana Milivojevic.

Za RTS vlast je uvek uspesna i o svim njenim aktivnostima govori se afirmativno. Nikada se ne problematizuje, osporava ili kritikuje nijedna aktivnost drzavnih organa, zakljucuje Milivojeviceva, i dodaje da se "istovremeno, vlast naglaseno 'depolitizuje' insistiranjem na predstavljanju rutinskih aktivnosti. U TV prilozima privreda je uvek uspesna uspesna, planovi ohrabrujuci.

Analiza pokazuje da je kosovska kriza centar politickog zivota i paradigma njegovog predstavljanja. Iako je krizni, ekscesan, izuzetan, kosovski problem je istovremeno i "normalan", tekuci, svakodnevni dogadjaj za RTS. Tako drzavna televizija demistifikuje konflikt istovremeno uvodeci krizni govor i logiku kao normalnu i svakodnevnu. "Sve dimenzije medijskog tretmana kosovskog pitanja ukazuju da je ono nepoliticko ("drzavno a ne partijsko pitanje"), a otvoreno nepoliticki tretman ukazuje na nacionalisticki kod u formiranju kosovske krize", procenjuje Milivojevic, ilustrujuci to i primerom da u posmatranom periodu nijedan albanski politicki akter nikada nije predstavljen, interpretiran, citiran u prilozima o Kosovu.

Zanimljiv nalaz istrazivanja je da je Jugoslovenska levica najpovlascenija stranka u medijskom tretmanu RTS. Pripada joj skoro cetvrtina ukupnog koalicionog vremena, mnogo vise nego SRS, mada to nije u skladu sa izbornim rezultatima. JUL je jedina partija cije se interne partijske teme i aktivnosti smatraju za znacajan drustveni dogadjaj - prvi kongres partije, boravak predsednice Direkcije u Kini. To su uvek afiramtivni iskazi o velikim uspesima i znacajnom politickom angazmanu kojima partija gradi poziitivnu sliku o sebi.

NIKO KAO RADIO

Slika politickog zivota Srbije koju je proizvodio Radio Beograd (kao uzorak istrazivana emisija "Novosti dana") u postizbornom periodu je slika beskonfliktne zajednice, ocenjuje Jovanka Matic, i dodaje da je u interpretaciji Radio Beograda, novi odnos politickih snaga nakon izbora 1997. doneo Srbiji konacan rasplet unutrasnjih politickih sukoba koji su je potresali od samog pocetka pluralistickog razdoblja. Osnovnu karakteristiku politickog zivota posle formiranja koalicione vlade (SPS-JUL-SRS), po ovom tumacenjucini jedinstvo politicke volje gradjana Srbije u odbrani drzavnih i nacionalnih interesa. Svi politicki subjekti na isti nacin gledaju na uzroke i resenje kosovske krize, prioritetnog problema sa kojim se zajednica suocava. Izraz kolektivne homogenosti je masovna podrska vlasti koja kompetentno upravlja zemljom u slozenim medjunarodnim okolnostima. Neprekidno se insistira na tome da nacionalna ugrozenost zahteva nacionalno jedinstvo, ali i prioritet drzavnog interesa nad svakim pojedinacnim i stranackim.`

I dok je vladajucoj drzavnoj eliti na Radio Beogradu obezbedjivan neometan pristup javnoj sferi, za oponentske subjekte on je bio potpuno blokiran, a njihove ideje i argumenti su dodatno negativno kvalifikovani.

Dominantni partijski subjekt na talasima Radio Beograda je SPS sa 57 odsto ukupne partijske minutaze. Ova partija je favorizovana i zvucnim izvestavanjem - 85 odsto ukupnog zivog obracanja partijskih lidera publici pripada celnicima SPS. U odnosu na SPS, aktivnosti JUL zadobile su dva puta manje paznje - 29 odsto partijskog vremena, konstatuje se u istrazivanju.

Predsednik Direkcije JUL-a Mira Markovic jedini je politicki lider, osim Milosevica, o kome se u programu uvek pozitivno govori, i to izrazito afirmativnom retorikom. Dok se SPS naglaseno prikazuje kao drzavna partija, naglasak u imidzu JUL je na njenim ideoloskim usmerenjima. Najmladji koalicioni partner-radikali su u tretmanu gotovo izjednaceni sa SPO, kako po malom obimu izvestavanja, tako i instrumentalnim prikazivanjem samo kroz podrsku aktivnostima vlasti.

Istrazivanje pokazuje da u osmomesecnom uzorku radio programa, medju 225 priloga nije bilo nijednog koji sadrzi alternativno ili kriticko misljenje u odnosu na oficijelne formulacije drusvenih zbivanja. Gotovo 80 odsto politicki relevantnih informacija sadrzi prezentaciju dogadjaja koji direktno afirmisu drzavnu politiku.

U "Novostima dana" Radio Beograda kosovski konflikt je najdominantnija i svakodnevna tema. Vise od trecine celog drustvenog bloka emisije (39 odsto) vezano je za kosovsku krizu. Novinarske interpretacije kosovske krize, njenog uzroka i resenja, koje su dominirale na talasima ovog radija, afirmisale su oficijelnu i populisticku perspektivu konflikta, kaze Jovanka Matic. Po njenoj oceni, u obema se terorizam albanskih separatista vidi kao oblik kriminala "klasicnog nasilja", van konteksta socijalnih i politickih okolnosti koje su ga proizvele. Odvojen od drustvene pozadine i definisan kao opsti svetski fenomen ("internacionalno zlo") u ovim vidjenjima terorizam je potpuno depolitizovan. Oba tumacenja imala su u osnovi istu platformu za resenje krize: prvo slom terorista, pa onda pregovori bez stranog mesanja (prvo drzava, zatim deomkratija). Na drugoj strani, alternativna vidjenja kosovskog terorizma, koje su zastupale neke opozicione stranke i nevladine organizacije, nikada nisu predstavljena, jer su dovodila u pitanje celokupnu drzavnu strategiju, insistirajuci na politickim promenama i institucionalnom resavanju problema terorizma.

Prema nalazima istrazivanja, drugoj strani u sukobu, kao ni na televiziji, nije data mogucnost da izlozi svoje argumente. Celokupan albanski nacionalni pokret poistovecen je sa terorizmom.

SPS ILI JUL - PITANJE JE SAD

Istrazivanje pisanja "Politike" i "Borbe" ("dva dnevna lista koja su otvoreno i bez rezerve odana i lojalna vladajucem rezimu", kako procenjuje istrazivac Mirjana Todorovic), pokazuje da oba glasila odlikuje krajnja pristrasnost u obavestavanju, kako u pogledu zastupljenosti priloga, tako i u nacinu prezentiranja informacija o delatnosti politickih partija. U oba glasila podaci o zastupljenosti pojedinih politickih stranaka pokazuju izrazitu prednost stranaka levice, SPS i JUL. U "Politici" je na prvom mestu SPS sa 45 priloga, 48 odsto od ukupne povrsine posvecene stranackoj aktivnosti. Na drugom mestu je JUL sa 33 priloga, odnosno 38 odsto. Ostatak od 14 odsto rezervisan za sve ostale stranke ukljucujuci i koalicionu SRS.

"Borba" za razliku od "Politike", apsolutni primat daje JUL koji od 82 priloga posvecenih stranackoj ativnosti dobija 40 odsto. I ovaj list marginalizuje druge parlamentarne i vanparlamentarne stranke. Jedina razlika izmedju ova dva lista bila je samo u izboru favorita izmedju partija levice: "Politika" je prednost dala SPS, a "Borba" JUL-u. Mirjana Todorovic, upozorava da ako se politicka indoktrinacija ovog tipa ("drzani interes je interes svih gradjana, iznad svakog pojedinacnog ili stranackog") nastavi, gradjani u Srbiji ostace podanici koji nemaju izmedju koga i cega da biraju.

Vesna Bjekic(AIM)