VOJNI ANEKS - KRITICNA TACKA

(Za AIM Podgoricu pise dopisnik iz Pristine)

Jos pre odlaska za Rambuje za albansku stranu bilo je jasno da ce se pregovaracka koplja lomiti oko tri ili cetiri kljucna pitanja. Prva je forma okoncanja privremenog trogodisnjeg stanja. Koliko je poznato, poslednja (nedelja uvece) formulacija tog stava u predlozenom dokumentu izbegavala je rec Referendum na cemu su insistirali Albanci. Kao kompromisno resenje predlagana je Medjunarodna konferencija o Kosovu i (ne)obavezna narodna konsultacija kosovskog stanovnistva. Drugo pitanje ticalo se polozaja i sudbine UCK-a (Ushtria Clirimtare e Kosovës -Oslobodilacka vojska Kosova) tokom trogodisnjeg perioda i nakon toga. Ovaj problem je uvrsten u delu predlozenog dogovora u kome su sadrzana vojna i bezbednosna pitanja. Koliko je poznato u Rambujeu ova pitanja formalno nisu razmatrana verovatno zbog toga sto su, kako se pretpostavlja, stavovi Kontakt grupe o ovim pitanjima fiksirani, odnosno nisu podlozni promenama.

Trece pitanje su medjunarodne garancije, odnosno NATO trupe koje bi obezbedjivale sprovodjenje eventualnog dogovora. Po proceduri pregovora u Rambujeu moze se zakljuciti da granacije treba da se odrede posebnim sporazumom i na drugom mestu. Medjutim, fakticki taj sporazum trebalo bi da bude deo i osnova dogovora u Rambujeu. Imajuci u vidu iskustva u odnosima sa Beogradom, neke velike sile smatraju da bi dogovor u Rambujeu bio bezvredan papir bez uverljive vojne podrske. Na tome insistiraju Amerikanci, a predstavnici Albanaca ne bi nista potpisali bez takvih garancija. Za njih takva granacija mogu da budu samo NATO -ve snage u kojima ce biti prisutni i Amerikanci. Cetvrto pitanje je status Kosova tokom privremenog stanja. Mada od velikog znacaja, obzirom na privremenost, kod ovog pitanja predstavnici Albanaca mogli su da stvore sebi malo prostora za manevrisanje i kompromise. Nema informacija koliki je bio obim diplomatskog pogadjanja u ovoj oblasti.

Ako su, kao sto se govori, vojna i bezbednosna pitanja fiksirana i ne podlezu pregovarackom pogadjanju, nakon stupanja na snagu eventualnog dogovora, sa Kosova bi trebalo da se povuce veliki broj srpskih, odnosno jugoslovenskih snaga, a UCK da se ugasi u toku tromesecnog perioda. Predlaze se da se u sto kracem vremenu srpske policijske snage svedu na 2 500 policajaca, a snage jugoslovenske vojske na 1 506 vojnika. Osim ovih, Beograd bi zadrzao na Kosovu i 75 pripadnika republicke pogranicne policije i 50 sluzbenika savezne carine. Svi preko ovog broja treba odmah da napuste Kosovo.

Osim brojnog sastava, za policiju i vojsku predvidjena su ogranicenja i u pogledu njihove opreme i okvira delovanja. Kada je rec o broju i sastavu policije, izricito se kaze da se odmah moraju povuci sve antiteroristicke i specijalne snage, ukljucujuci i specijalnu policiju. Kada je rec o opremi odmah treba da se povuku sva oklopna vozila teza od 6 tona i svi sistemi oruzja kalibra 12.7 milimetara i preko toga. Srpske policijske snage na Kosovu obavljale bi iskljucivo normalne policijske duznosti pod upravom sefa KVM-a (Kosovska verifikatorska misija). Medjutim, postepeno, i one treba da se povuku sa Kosova, pretpostavlja se za 12 meseci u skladu sa dinamikom obucavanja i spremanja lokalne kosovske policije da preuzme svoje policijske duznosti. U toku faznog povlacenja sef KVM-a moze odrediti posebne regione ili mesta sa kojih bi se sve srpske policijske snage povukle ranije. Medjutim, sef KVM-a imao bi pravo da zahteva povlacenje pojedinaca ili citavih policijskih jedinica i ranije, kao sto bi mogao da zahteva nastavljanje njihovog posla i nakon 12 meseci.

Brojni sastav jugoslovenske vojske bio bi doveden na nivo pre februara prosle godine, odnosno na nivo koji su u to vreme imale pogranicne jedinice locirane u Djakovici, Prizrenu i Urosevcu. Po predlozenom dogovoru na Kosovu nikada ne bi trebalo da bude vise od 1 506 pripadnika jugoslovenske vojske. Njene jedinice mogu patrolirati samo u pogranicnom pojasu sirine 5 kilometara uz granice sa Albanijom i Makedonijom iskljucivo u cilju zastite granice od vanjskih napada i odrzavanja teritorijalnog integriteta. Vojne jedinice mogu se kretati unutar Kosova do svojih sluzbenih postaja ili garnizona samo po unapred dogovorenim rutama sa pretstavnicima lokalne policije. U tranzitu, one bi imale pravo da deluju, odnosno odgovore iskljucivo nakon direktnog ugrozavanja zivota i njihove opreme, odnosno svojine. Ni pripadnici vojske nece imati pravo da imaju oklopna vozila teza od 6 tona niti protivazdusnu odbranbenu artiljeriju. Jugoslovenske jedinice na Kosovu koristile bi samo oruzje kalibra 82 milimetara i nize.

U predlozenom dokumentu ne pominje se izricito UCK, ali je jasno da se uglavnom ili pre svega na nju se odnosi formulacija "... sve postojece poluvojne i neregularne snage na Kosovu." Predvidja se da se u skladu sa kalendarom i pravilima koje ce proglasiti sef KVM-a "ove snage" ce se raspustiti u roku od tri meseca od stupanja na snagu albansko - srpskog dogovora. Tokom pregovora u Rambujeu pominjao se i rok od mesec dana kao vreme kada "ove snage" treba da prijave oruzje, ali govorilo se i o tihoj politickoj transformaciji i integraciji UCK-a u albanske i kosovske politicke i pravne strukture koje ce se osnovati tokom privremenog stanja. Medjutim, po dogovoru koji je poznat "ove snage" treba da predaju KVM-u svo oruzje preko kalibra 7.62 koje ce se unistiti. Nema odgovora na pitanje u kakvom svojstvu bi "ove snage" ili njihovi pripadnici zadrzali oruzja kalibra 7.62 i ispod toga.

Predlozenim dogovorom predvidja se model policijske organizacije koji je nepoznat za ove prostore. Njene glavne specificnosti su krajnja decentralizacija, nepostojanje specijalizovanih sastava za borbu protiv savremenog kriminala i znacajna ogranicenja u posedovanju oruzja. Nije slucajno sto se buduca kosovska policija naziva opstinskom policijom. Gotovo sve ili sve uobicajene policijske poslove obavlja opstinska policija, sastavljena uglavnom od lokalnih ljudi i pod komandom lokalnog komandanta kojeg ce imenovati lokalne opstinske vlasti. Policijski sastav treba da odrazi nacionalnu strukturu lokalnog stanovnistva. Pored uniforme i nekih vidljivih znakova identifikacije, policajac ce nositi kratko oruzje, lisice, pendrek i radio. Svaka opstinska policija moze imati najvise do 20 komada oruzja duge cevi, ali ono se moze nositi samo sa dozvolom policijskog komandanta i to u slucajevima ozbiljnih teskoca u nametanju ili sprovodjenju zakona. Predlaze se da na Kosovu bude ukupno 2 700 policajaca.

Ovakva struktura policije moze se zamisliti kao deo opstih struktura koja ce nametati mir i normalizaciju, tim pre sto ce policija biti pod neposrednom upravom KVM-a odnosno njenog sefa. Uprkos tome sto je rec o prelaznim resenjima, kada su u pitanju tako osetljivi problemi neizbezno se namece pitanje kako ce se bez KVM-a postupati kod policijskih poslova koji se ne mogu pratiti, sagledati ili resiti na nivou opstine, kao sto su savremeni organizovani klasicni kriminal, neki moguci oblici narusavanja reda, prirodne i druge nesrece... Ova pitanja nisu aktuelna, ali mogu izazivati velika politicka podozrenja u pogledu buduceg statusa Kosova. Neminovno je da neki policijski organi ili aparati moraju da pokrivaju i ove vrste policijskih zadataka. Da li ce to biti kosovski ili srpsko-jugoslovenski? Ocigledno je da takve poslove nece moci da obave kosovski organi predlozeni ovim dokumentom kao sto su Pravna administracija kriminala (CJA- Criminal Justice Administracion) koje ce biti administrativno telo na kosovskom nivou i Kosovska komisija bezbednosti (KSC- Kosova Security Commission).

Pregovori u Rambujeu potvrdili su slozenost svih aspekata kosovskog cvora. Medju njima najteza su bila i ostala upravo pitanja bezbednosti. Nije slucajno sto su u predlozenom dokumentu ova pitanja bila fiksirana i sto ona od pocetka predstavljaju glavnu prepreku za postizanje dogovora. U tom kontekstu treba sagledati nedoslednosti, nejasnoce i nedorecenosti prisutne u svim, pa i u ovim delovima dokumenta. Ocigledno je da ce se mnogo sta resavati u hodu u skladu sa okolnostima koje namece zivot. Naravno, sve ovo ima smisla pod uslovom da se dokument potpise. Rok je odredjen: utorak u 15 sati po srednjeevropskom vremenu. Niko ne bi trebalo da ocekuje da ce dokument resiti probleme, ali moze oznaciti veliki zaokret, mozda i konacni raskid sa sadasnjoscu.

Fehim REXHEPI