U OCEKIVANJU MIRA

AIM JUNIOR Pristina

(Za AIM Podgorica pise novinar iz Pristine)

Dok su delegacije Albanaca i Srba "zatoceni" u zamku u Rambijeu, gde vode razgovore o mirnom resenju pitanja Kosova, na ovim pristorima se nestrpljivo ocekuju vesti o toku pregovora. Napadi bombama i misterizna ubistva koja se desevaju u poslednje vreme, medju stanovnicima Kosova su povecali strah da bi u slucaju eventulanog neuspeha razgovora u Rambujeu, sukob mogao zahvatiti i gradove Kosova. Ljudi se uveliko plase dugo najavljivanog "proleca", koje bi moglo dovesti do obnove sukoba i to kako su predvidjali medjunarodni diplomatski i vojni krugovi mnogo ostrijih nego do sada. Neka vrsta psiholoskog rata, medjutim, kao da je pocela.

U glavnom gradu Kosova, cim padne prvi mrak ljudi se zatvaraju u svoje kuce, ogranicavajuci kretanje tokom noci samo ako je to neophodno. Anksioznost, strah ali i nada su osecanja koja vladaju gradjanima Kosova. I upravo zbog toga, uspeh razgovora u Rambujeu postao je imperativ, kako bi se izaslo iz ovakve situacije. U ovakvim okolnostima oci Kosova su okrenute prema Rambujeu, svaka vest ili glasina docekuju se sa radoznaloscu i nadom da ce se sve ipak dobro zavrsiti.

Medjutim, ljudi imaju razlicita misljenja u vezi sa mogucim uspehom pregovora u Rambujeu. "Mislim da je to samo pocetak resenja pitanja Kosova. Jedan problem koji je stvaran tokom jednog veka ne moze se resiti samo jednom Konferencijom", kaze 32-nji ekonomista Agron Berbatovci. On kaze da ce mnogo zavisiti i od insistiranja velikih sila na postizanju sporazuma. Jedan bivsi srpski rukovodilac sa Kosova koji je zeleo da ostane anoniman kaze da ce se u ovim razgovorima svakako postici nekakav prelazni sporazum u obliku prihvatljivog kompromisa za obe strane. "Ovaj sporazum bi trebalo da zblizi Albance i Srbe i s druge starne on bi bio u funkciji demokratizacije Jugoslavije", kaze on i dodaje da na demokratizovanom Balkanu pitanje granica, o kojima se toliko mnogo govori, u buducnosti nece imati nikakvog znacaja.

Jedina stvar koja Albance cini optimistima je cinjenica da je albanska delegacija otputovala u Rambuje ujedinjena. Razjedinjenost politickog i vojnog faktora medju Albancima je smatrana ako prepreka za realizaciju njihovih aspiracija. S druge strane, medjunarodana zajednica je to smatrala kao prepreku za postizanje nekog mirovnog sporazuma.

"Zar nije pravo cudo da su se u jednom avionu nasli Rugova, Cosja i Krasnici", kaze 20-disnji student Lavdrim Lajci, koji je misljenja da se ovo jedinstvo treba i ubuduce sacuvati. S druge strane, pak, ima i misljenja koja se zasnivaju na, istoriskom iskustvu raznih Konferencija, na kojima su Albaci imali lose iskustvo. "Konferencije koje su trebale da rese problem Kosova, taj problem su i stvorile, zato nemam hrabrosti da mnogo verujem u ovu Konferenciju", kaze 22- Fatmir iz Iglareva kod Kline, kojem je tokom sukoba spaljena kuca i sada sa svojom porodcom zivi u Pristini. "Albanska strana ne bi trebala da potpise neki sporazum koji u buducnosti ne bi vodio prema nezavisnosti Kosova", misljenja je on.

Veliki broj gradjana albanske nacionalnosti uspeh razgovora u Rambujeu vide usko vezanim za pristustvo kopnenih trupa NATO na Kosovu. NATO bi za njih bio garant mira i mehanizam u funkciji stabilnosti u regionu. Prisustvo NATO trupa je stav koji se "urezao" u glavama ljudi na Kosovu i svaki sporazum bez NATO njima izgleda nemoguc. "Ako NATO bude garant sporazuma, on ce se i realizovati", kaze 38-nji Adem Beqiri iz Pristine. On je misljenja da je prisustvo medjunarodnog faktora biti potrebno i za pomoc u izgradnji demokratskih institucija na Kosovu. "Prisustvo NATO i drugih medjunarodnih faktora na Kosovu bi sprecavalo nedemokrarsku borbu za vlast, koja bi u vreme kada medju albanski politickim partijama jos uvek postoje razlike u nasilje", kaze Beqiri.

S druge strane, Srbi na Kosovu su misljenja da u slucaju da se postigne sporazum u Rambujeu nema potrebe da se isti garantuje od strane trupa NATO, odnosno u njegovoj implementaciji. Oni su kategoricki protiv NATO trupa na Kosovu. "NATO trupama nije mesto na Kosovu. Ako se postigne sporazum, njega treba da primene sami ljudi koji zive na Kosovu, jer bi samo kao takav mogao biti stabilan", kaze 40-Zvonko P.

Prisustvo NATO na Kosovu se medju gradjanima Kosova razlicito komentarise - u zavisnosti od nacionalne pripadnosti. Dok Albanci dolazak NATO trupa vide kao dobijanje slobode, Srbi su misljenja da bi to bila okupacija. U iscekivanju sta ce se desiti u Rambujeu, na Kosovu se zivi izmedju optimizma, realizma i razocarenja. Dovoljno je da stigne bila kakva vest iz Rambijea, sasvim mala, a da ljudi promene svoje glediste koja na Kosovu nikada nisu bila nepromenljiva. Cini se da su i Srbi i Albanci poceli da bivaju umorni i zbog atmosfere nesigurnosti i totalne besperspektivnosti. Vecina njih zeli da se napokon sve zavrsi. Rambuje i dalje predstavlja njihovu nadu koju jos uvek nemaju hrabrosti da se raduju.

Shkumbin MUNISHI