VEDRA SVJETLOST MEDITERANA

Sarajevo Feb 19, 1999

Dusan Sestic, autor himne BiH

Banjaluka, 19. februar 1999. (AIM)

Polovinom prosle godine Kancelarija Visokog predstavnika za BiH (OHR) raspisala je konkurs za himnu BiH. Na konkurs je pristiglo oko 80 radova. Komisija, koju je OHR vec ranije formirao za izbor i predlog simbola, a u koju su za izbor himne usli muzikolozi Esad Arnautalic, Vinko Krajtmajer i Milorad Kenjalovic, predlozila je Parlamentarnoj skupstini BiH tri odabrana rada. Narodni poslanici su odslusali sva tri predloga i izabrali himnu pod sifrom "Intermeco".

Njen autor je Dusan Sestic (1946., Banjaluka).

AIM: Gospodine Sesticu, kako se osjecate kao autor drzavne himne?

Mnogi muzicari ne dozive da pisu himnu. Neko tu sansu ima samo jednom u zivotu. To je za mene uvod u nacionalnu istoriju muzike.

AIM: Do sada niste bili poznati siroj javnosti. Sta bi ste mogli reci o sebi?

Mozda bi bilo najjednostavnije reci - profesionalni muzicar. Studirao sam violinu na Muzickoj akademiji u Beogradu. Ne mogu reci da sam kompozitor, jer ne zivim od toga. Penzioner sam i danas predajem violinu na Muzickoj skoli "Vlado Milosevic" u Banjaluci. Sviram nekoliko orkestara , ponesto komponujem i tako prezivljavam.

AIM: Iznenadjenje za javnost je vijest da je autor himne vojni muzicar...

Poceo sanm svoju profesionalnu karijeru u Simfonijskom orkestru JNA u Beogradu. Zavrsio sam je u Vojnom orkestru u Splitu, gdje sam zivio od '84. do '91. godine. Svirao sam istovremeno i u Splitskoj operi. Rad u vojnim orkestrima se obicno bagatelise. Meni je to iskustvo u ovom slucaju mnogo pomoglo jer mi je kroz ruke proslo stotine himni.

AIM: Kako ste dosli na ideju da pisete himnu BiH?

Vidio sam konkurs Kancelarije Visokog Predstavnika. Slusao sam propozicije na televiziji nekoliko veceri uzastopno i odjednom mi sine ideja sta se trazi i sta treba da se napise. Posto se trazila instrumentalna verzija, meni je to odgovaralo. Bilo je to negdje u avgustu. Porodica mi je prvi put otisla na more, ja ostao sam i jedne veceri sjednem da napravim verziju himne. Zavrsio sam posao i nikom nista ne kazem da se ne bi smijali. Kada sam supruzi rekao da sam pobijedio na konkursu, nije mi vjerovala. Jedino mi ona nije cestitala.

AIM: Vjerujem da ste bili svjesni slozenosti zadatka s obzirom na sve ovo sto jesmo i sto nam se dogodilo. Sta ste uzeli za motiv himne?

Naravno da mi je bilo jasno da nista ne bi moglo proci sto ima bilo kakve veze sa nasa tri etnosa. Motiv moje himne pociva na folkloru Mediterana. Mogao bih reci i Splita, i Neretve, i Miljacke, i Vrbasa... On je pun svjetlosti i nije mracan. Stavio sam ga u klasican harmonski kontekst, kako bi to uradili Betoven i Brams. Niko ne moze reci da to lici na Zmijanje, Grmec, Hercegovinu... To je kultivisano djelo koje nikog ne vrijedja. Upravo je to njegova univerzalnost.

AIM: Da li je komponovanje himne bez teksta uobicajeno?

Jeste. Cesto se tekst pise na melodiju. To je slucaj sa njemackom himnom. I "Boze pravde" je tekst na jedan fragment iz opere Davorina Jenka. "Hej Sloveni", takodje. Sumnjam da bi obrnuto u nasem slucaju bilo moguce. Nema teksta koji bi nasa tri naroda prihvatila kao zajednicki.

AIM: Da li ste imali priliku da cujete orkestralno izvodjenje Vase himne?

Jos nisam. Kompozitor Ranko Rihtman je napisao orkestraciju za duvacki orkestar kako ce ona konacno zvucati. Moja verzija je bila za sinfonijski orkestar. U svecanim prilikama himna se izvodi koncertno. Siguran sam da je to Ranko Rihtman dobro uradio. Dobro ga poznajem i zaista mu vjerujem.

AIM: Vjerujem da ste culi da je usvajanje himne u Parlamentu BiH trajalo kratko i bez uobicajenih rasprava i sporenja.

To mi je posebno drago. Nisam siguran da bi tako bilo da se znalo ko je autor.

AIM: Kakav je Vas licni odnos prema zajednickim simbolima BiH?

Nesto zajednicko mora da postoji da bi smo prezivjeli. Za BiH su simboli neizbjezni. Do kada, pokazace vrijeme. Neka zajednicki simboli budu i prelazni dok se ne dodje do nekih drugih rjesenja kojima ce svi biti zadovoljni. Jasno mi je da ce sva tri naroda radije upotrebljavati svoje himne, ali ce i himna BiH imati svoje mjesto.

AIM: Da li ste bili u Sarajevu? Kako je himna primljena tamo?

Nisam jos bio u Sarajevu. Ocekujem poziv iz OHR. Imao sam dosta poziva iz sarajevskih medija. Pitao sam ih kako je himna primljena i svi su mi rekli da je dobro prihvacena.

AIM: A sta kazu Vasi Banjalucani? Kako su Vase kolege i prijatelji dozivjeli vas uspjeh?

Ja sam rodjeni Banjalucanin i poticem iz porodice muzicara. Razumije se da su se Banjalucani obradovali. Kao i moje kolege i iskreni prijatelji. Cestitaju mi i ponosni su.

AIM: Posto ste covjek iz vojske, moram da vas pitam da li ste ucestvovali u poslednjem ratu?

Jesam. Pozvali su me da osnujem vojni orkestar i ja sam to radio tokom rata. Napravio sam vojni orkestar i on i danas postoji. Rat je ne mene ostavio strasan trag. U ratu mi je poginuo mladji brat.

Branko Peric (AIM)