KRAJ JEZICKOG SPORA BUGARSKE I MAKEDONIJE?

AIM Sofija, 18.02.1999

22 februara Bugarska i Makedonija najzad ce staviti kraj jezickom sporu, izjavio je bugarski premijer Ivan Kostov. Tada ce za vreme posete novog makedonskog premijera Lubceta Georgijevskog Sofiji biti potpisana zajednicka deklaracija o saradnji. Deklaracija ce biti potpisana na zvanicnim jezicima dve zemlje - makedonskom, prema Ustavu Republike Makedonije i bugarskom - prema Ustavu Republike Bugarske. Time ce najzad biti okoncan toliko dugo razvlaceni spor o makedonskom jeziku koji skoro sest godina sputava bilateralne ofnose. Kao sto je poznato, Bugarska je prva u svetu priznala novu drzavu Republiku Makedoniju, ali ne i makedonsku naciju i jezik.

Vest o resavanju spora oglasena je na dan obelezavanja 120- godisnice osnivanja bugarskog parlamenta. U svom istupanju tim povodom premijer Ivan Kostov je naglasio:"To je danasnja evropska vest povodom jubileja Narodnog sobranja. Mi smo prihvatili formulu da progovorimo jezikom ujedinjenja Evrope - jezikom prijateljstva tolerancije i medjusobnog uvazavanja interesa. Bugarska i Makedonija imadje svoj zajednicki doprinos stabilnosti u regionu."

U spomenutoj deklaraciji dve strane izjavljuju da nemaju teritorijalnih pretenzija jedna prema drugoj. Makedonija ce deklarisati da nista iz njenog Ustava ne moze biti osnova za mesanje u unutrasnje stvari Bugarske sa ciljem zastite prava lica koja nisu njeni gradjani. To znaci da ce verovatno Skopje odustati od pretenzija da u Bugarskoj postoji makedonska manjina, smatraju politicari. To takodje znaci da nedje biti priznata makedonska organizacija OMO "Ilinden" koja je prema bugarskom zakonodavstvu nelegitimna.

Dokument ce omoguciti potpisivanje oko 20 trgovisnkih, ekonomskih i kulturnih sporazuma. Prema bugarskom premijeru tako ce se podstaknuti medjusebne investicije, otvorice se put trgovinsko-ekonomskom razvoju, olaksace se carinske i granicne formalnosti, stvorice se uslovi za djiru kulturnu razmenu. "Ova dugo ocekivana deklaracija jedinstven je dokument i prirodni nastavak istorijske cinjenice da je Bugarska prva priznala nezavisnost Republike Makedonije", izjavio je Ivan Kostov.

Formula prema kojoj ce biti resen jezicki spor nije niti nova, niti iznenadjajuca. Ideja o deklaraciji na zvanicnim jezicima dveju zemalja u skladu sa njihovim ustavima postoji jos iz vremena socijalisticke vlade - lansirao je tadasnji ministar inostranih poslova Georgi Pirinski. Nesto kasnije je i danasnji sef bugarske diplomatije Nadezda Mihajlova ocenila tu varijantu kao najverovatniju za resavanje problema izmedju svih 12 koje su razradjivane tokom godina. Jedina prepreka bila je vladajuca socijaldemokratska koalicija u Skopju koja svojim akcijama nicim nije pokazala da je zainteresovana za dobrosusedske odnose sa Sofijom. Bas obrnuto - svim sredstvima nastojala je da ih pogorsa, prikazujuci Bugarsku kao neprijatelja. Za vreme njene vladavine u Skopju ona je insistirala na potpunon i bezuslovnom prizanvanju makedonskog jezika sto je bilo apsolutno neprihvatljivo za Sofiju.

Bugarski politicari takticno su sacekali smenu vlasti u Makedoniji da bi bilo sigurno da potpisivanjem takve deklaracije nece biti izmanipulisano. Razgovori o resavanju spora poceli su relativno brzo nakon formiranja nove makedonske vlade VMRO-DPMNE i DA. Nije proslo ni mesec dana otkako su dve strane razgovarale na nivou zamenika ministra inostranih poslova u Skopju i Ivan Kostov je objavio vest o postignutom sporazumu sa njegovim kolegom Lubcetom Georgievskim. Istoga dana je bugarski ministar trgovine Valentin Vasilev razmatrao sa svojim makedonskim kolegom Nikolom Gruevskim mogucnost da od pocetka 2000 godine dve zemlje zapocnu slobodnu trgovinu.

Pa ipak, nije li mozda Bugarska kapitulirala kada je rec o jezickom sporu sa Makedonijom? Odgovor na ovo pitanje traze politicari razlicitih boja i mediji u Sofiji. Politicari su jednodusni da je bilo krajnje vreme da taj problem izmedju Sofije i Skopja bude resen i da bar za sada ova varijanta izgleda najrealnijom i prihvatljivom. Reakcija medija medjutim je potpuno suprotna. Naslovi su otprilike isti: "Priznali smo makedonski jezik".

Vecina poslanika Narodnog sobranja docekala je aplauzima i poklicima "Bravo" vest koju je saopstio Kostov. Ali opozicija nije bila tako jedinstvena u svom reagovanju: "To je zaista jedan veliki dogadjaj posto je zadnjih godina veliki deo nase politicke energije bio skoncentrisan na reasanje tog pitanja. Hvala Bogu, one je vec na putu da bude resen i to na obostrano zadovoljstvo", izjavio je predsednik Petar Stojanov.

Sa svoje strane se lider opozicione Bugarske socijalistilke partije (BSP) Georgi Prvanov kriticki izrazio povodom deklaracije: "To me podsetilo kako smo na juris priznali Makedoniju 1992 godine vodjeni usko partijskim ciljevima. Ne moze biti ni govora o pobedi, vec o teskom kompromisu cija cena jos uvek nije jasna", izjavio je lider socijalista.

Svo ostali politicari - i vladajuce snage i opozicije, medju kojima i lider bugarskog VMRO Krasimir Karakacanov, pozdravili su deklaraciju koja prema njima daje veoma dobar osnov za razvoj bilateralnih odnosa. Ipak ce poslanici opozicije zahtevati da budu detaljnije upoznati sa ovom deklaracijom. Poslanik partije Evrolevice Elena Poptodorova je s stim u vezi izjavila da je veoma vazno sta ce Makedonija ponuditi u odgovor na kompromis koji je Bugarska ucinila. Sto se tice poslanika BSP, za njih ce biti narocito vazno dali ce ovom deklaracijom Skopje definitivno odustati od pretenzija o postojanju makedonske manjine u Bugarskoj. "To sto potpisujemo dokument na dva zvanicna jezika nikako ne znaci priznavavanje. Ukoliko dodje do njegovog potpisivanja, on dje biti jedan pozitivan momenat u odnosima izmedju dve zemlje. Sumnjam, medjutim da ce sporazum biti potpisan, jer ce na Ljubceta Georgiveskog izvrsiti unutarpoloticki pritisak", izjavio je Karakacanov. Prema njemu strae komunistcke strukture koje rade za blokiranje odnosa jos uvek su dovoljno jake. Tako da je veoma vazno sta ce se dogoditi u preostalih dana do potpisivanja kedlaracije.

AIM Skopje

GEORGI FILIPOV