SESELJEVO ZAVODjENJE REDA

Podgorica Feb 17, 1999

(Ne)zavisno sudstvo

Posle profesora i novinara, potrpedsednik srpske vlade Vojislav Seselj krenuo u novu "misiju": disciplinovanje sudija i sudstva AIM, PODGORICA 17. 2. 1999. (Od dopisnika AIm iz Beograda)

Samo sto je utihnula halbuka nakon januarske patriotske predstave trojice potpredsednika "vlade narodnog jedinstva" (Vlade Srbije), na kojoj su obelodanili "tajni dokument CIA" (i poveliki spisak stranih placenika na kome se naslo i "takozvano nezavisno udruzenje sudija"), i najavili obracun sa onima koji su se prodali "za saku dolara", Vojislav Seselj se ovih dana ponovo potrudio da uzburka duhove u sudijskijim redovima.

Naime, nedavno je na lokalnoj beogradskoj televiziji "Palma" najavio donosenje novog zakona o sudovima, uz otvorenu pretnju da "i tamo moramo uvesti red", ponovio optuzbe na racun Drustva sudija Srbije (za "placenistvo i izdaju"), ali je ovog puta dodao da medju podmicenim sudijama "jednog imamo u Vrhovnom sudu, jednog u Ustavnom sudu".

Drustvo sudija Srbije se odmah posle spektakularne konferenicje za stampu oglasilo svojim saopstenjem u kojem je receno da se "iza ovog besprimernog, amoralnog i iskonstruisanog napada na sudije, krije namera izvrsne i politicke vlasti u Srbiji da zaplasi i onemoguci sve demokratske institucije i pojedince da ostvaruju svoje Ustavom zajemceno pravo da kritikuju rad drzavnih organa i funkcionera u njima, pogotovo ako se ponasaju nezakonito". Drustvo sudija Srbije je zatrazilo od vlade da "hitno izadje u javnost sa konkretnim podacima i dokazima o podmicivanju pojedinih sudija od americke tajne sluzbe, ili da se javno ogradi od lazi i klevetnickih izjava svog potpredsednika Seselja".

Umesto oglasavanja Vlade, kojoj ocito ne smeta neprimereni vokabular njenog potredsednika, sudijama se, preko TV "Palme", obratio Vojislav Seselj i pojasnio da sudije ne mogu biti stranacki opredeljene i da clanovima Drustva sudija Srbije nije mesto u sudovima. Drustvo sudija je opet sa svoje strane najavilo "da ce zbog iznetih kleveta, protiv Seselja podneti krivicnu prijavu", i to ucinilo sredinom prosle nedelje.

Medju clanovima Drustva sudija preovladalo je uverenje da sa "Vojislavom Seseljem, koji je vec godinama izvrsilac prljavih poslova rezima i poznat po brutalnom sumnjcenju ljudi bez dokaza, nema svhe polemisati", tim pre sto ne postoji nijedna institucija od ugleda i integriteta - ukljucujuci i Srpsku pravoslavnu crkvu

  • koja je ostala postedjena etiketa i "epiteta" ovog politicara. To je, po misljenju sudije Ustavnog suda Srbije (i jednog od prozvanih sudija) Slobodana Vucetica, "covek koji se, kao instrument rezima, specijalizovao da siri mrznju, strah i teror, diskriminaciju, da najavljuje represiju, i, posebno da izmislja strane agente medju sudijama. Svako ko drzi do svog dostojanstva i casti trebalo bi ozbiljno da se zamisli nad sobom ukoliko bi ga taj covek pohvalio".

Ako je suditi po dosadasnjoj praksi - sto Seselj najavi - to se za dva tri meseca ostvari, na red za cistke, posle visokog skolstva i medija, stiglo je i - pravosudje. Ofanziva je zapocela prosle jeseni, iznosenjem predloga radikala u Odboru za pravosudje Republike Srbije - da se sudije biraju po partijskoj pripadnosti. Predlog je jedne (vecinu javnosti) ostavio ravnodusnim, a druge (manjinu) sokirao. Prvi su smatrali da se nesto slicno desavalo i do sada, samo precutno. Otvorena pretnja da ce se formirati partijski sudovi znaci, po misljenju drugih, da uskoro mozemo ocekivati i privatne palate pravde. Ostaje da se nagadja da li ce ovaj predlog radikala naci svoje mesto u najavljenom novom zakonu, ili ce oni promeniti stav u skladu sa najnovijim stavom svog lidera da medju sudijama ne sme biti stranacki opredeljenih.

Krajem decembra prosle godine nastavljeno je "zavodjenje reda": tokom godine napravljena je cistka medju javnim tuziocima da bi se na kraju iznudila i ostavka republickog javnog tuzioca Dragana Petkovica. Najglasniji u obracunu bili su radikali. Tada je i ministar pravde, u zelji da smiri duhove, najavio novi zakon kao odgovor na probleme u pravosudju.

Zoran Ivosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije i predsednik Drustva sudija Srbije, istakao je na proslonedeljnom okruglom stolu "Nezavisnost sudstva - nuznost reforme u Srbiji", da "ne veruje da ce najavljeni zakon biti bolji, cim ga Seselj najavljuje kao metlu za zavodjenje reda u sudovima, istog onog reda koji je vec zaveden na univerzitetu i u javnim glasilima". Svoje sumnje Ivosevic je potkrepio cinjenicom da je jos 1997. bio pripremljen novi predlog zakona koji je uradjen studiozno, uz ucesce sudija i sudova, kompetentnih pojedinaca i institucija, ali da se nikada nije nasao na dnevnom redu skupstinskog zasedanja, a novi ministar pravde ga je, cim je stupio na duznost, povukao iz procedure, i najavio, novi, bolji tekst. Ovih dana, nezvanicno se cuje, da ce se predlog zakona naci na prolecnom zasedanju. Posto se sada gotovo nista ne zna o novim odredbama, Ivosevic je uveren da ce i ovaj zakon biti usvojen "na prepad", kao i zakoni o univerzitetu i informisanju.

Sudija Ivosevic, ilustrovao je nekim primerima "uigravanje" novonajavljenog zakona i "treniranje strogoce": "Predsednica Privrednog suda u Beogradu je vec pocela da se ponasa kao neki dekani: odstranila je jednog sudiju iz sale za sednice uz pomoc obezbedjenja zato sto je stavio primedbu na njen rad, onemogucila je drugog sudiju da stavi klauzulu pravosnaznosti na presudu koju je visi sud utvrdio samo zato sto ona (predsednica) misli da je ta odluka pogresna, oklevetala je treceg sudiju zato sto je registrovao neko strano preduzece brze nego sto se moglo ocekivati. Vrsilac duznosti predsednika Prvog opstinskog suda poceo je da proziva sudije da li su clanovi Drustva sudija ili ne. To uvezbavanje govori da je izvrsena globalna podela na politicki podobne i nepodobne, na patriote i nepatriote".

Pouceni iskustvom da Vlada Srbije veoma fleksibilno i tumaci i primenjuje i republicki i savezni ustav clanovi Drustva sudija upozoravaju da treba vrlo ozbiljno shvatiti najavu novog zakon o pravosudju i ponovnom izboru sudija. Posebno zato, sto je zbog destrukcije celog sudstva doslo do dramaticne, antiustavne dominacije izvrsne vlasti nad zakonodavnom, a posebno nad sudskom.

Pokazalo se, naime, da ovaj rezim kad god mu zatreba, preko noci donese protivustavnu i protivzakonsku uredbu, ili Skupstini predlozi, a ona uvek usvoji, da se po hitnom postupku donese zakon za koji se odmah po objavljivanju ispostavi da je u sukobu sa najmanje jednim ustavom, a cesto i sa republickim i saveznim, ali aktuelnu republicku vladu narodnog jedinstva to ne sprecava da ih primenjuje "sve u sesnaest".

Stevan Lilic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ocenjuje da je donosenjem Zakona o informisanju "ova vlast, vrlo lukavo, nasla efikasno sredstvo da putem prekrsajne procedure podrije nezavisni polozaj sudstva". Prekrsajne procedure su, objasnio je profesor Lilic, administrativno kaznene i samo lice na sudske. Prekrsajni organ, naime, ne donosi presudu, vec resenje i u toku prekrsajnog postupka nema ravnopravnog iznosenja argumenata za i protiv. Poseban problem je, sto za razliku od sudija koji sude u sudovima, prekrsajne sudije postavlja rezim i moze ih pre kraja mandata jednostavno smeniti.

"Rec je o zavrsnoj fazi disciplinovanja celog drustva", kaze sudija Vucetic. Mracni scenario nase buducnosti, koji ulazi u zavrsnicu, prisutnima na okruglom stolu pokusao je da docara advokat Branislav Tapuskovic na osnovu onoga sto mu se ovih dana dogadjalo. On procenjuje da se "priprema klima za tajna sudjenja, da idemo u vreme u kome necemo znati ni sta se dogadja u krivicnim postupcima". Naime, prosle nedelje dobio je dokument u kome sudija Prvog opstinskog suda u Beogradu zabranjuje, u sporu koji se vodi zbog privrednog kriminala, da advokati razmotre spise "jer bi se time ugrozila ekonomska i vojna sigurnost zemlje".

Vesna Bjekic (AIM)