NE TRAZIMO RESENJA SAMO ZA SEBE
Intervju: JOZEF KASA, predsednik Saveza vojvodjanskih Madjara
Izgleda da je u ovoj zemlji nesto moguce resiti ili imati pozornost samo onda ako izbije rat, ako se resenja traze oruzjem i silom, a mi necemo da ozivotvorenje nasih prava trazimo ratom, vec dijalogom.
AIM, PODGORICA, 14. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)
`Verovatno je nekome vec prekipela ta nasa velika vika i nezadovoljstvo, pa je zato ocenio boljim da se ipak vidimo - zakljucuje nakon nedavnog susreta sa Slobodanom Milosevicem, predsednik Saveza vojvodanskih Madjara, najjace od sest vojvodjanskih madjarskih stranaka i evo vec desetu godinu prvi covek Subotice, Jozef Kasa.
Priznaje da je u razgovorima sa razlicitim cinovnicima ministarstava koristio i prilicno ostre reci, iziritiran ignorancijom i nevidljivim zidom cutanja pred cinjenicom o dogovoru da ce na godisnjicu prosle godine zapocetog dijaloga sa predsednikom SRJ o problemima madjarske manjine dobiti priliku za zajednicku analizu u Belom dvoru o (ne)ostvarenim predsednickim obecanjima. O tome kako je taj razgovor izgledao, Kasa kaze da je formalno ili povrsno gledajuci mogao da stekne utisak da predsednik nije informisan. Koliko je to zaista tako, ili nije, nisam u prilici da proverim, iznosi Kasa i dodaje:
Ja sam gospodinu predsedniku i pre godinu dana rekao da su
obecanja lepa i dobra, ali da ce u njihovom ostvarenju biti
problema. Jer, to je vec nase iskustvo da se, cim problem stigne
do trenutka kada obecanja valja sprovesti, sudaramo sa ozbiljnim
suprotstavljanjem. Iskusio sam da je Socijalisticka partija
Srbije presekla svaku nasu pozotivnu inicijativu iz Subotice.
Nije prema ministarstvima dala zeleno svetlo ni za jedno nase
predlozeno resenje. A ova zemlja izgleda da funcionise tako da se
moze uraditi samo ono sto zamisli rukovodilac ili rukovodioci
Socijalisticke partije, ili barem ako oni daju saglasnost. To sam
znao, pa sam i predsedniku SRJ skrenuo paznju na ovo zapazanje.
On je rekao da to nece biti tako. Nakon godinu dana se medjutim
pokazalo da jeste, mogli smo se uveriti da ministarstva prakticno
nisu ispunila njegova obecanja.
- Da li je imao neko objasnjenje zasto se, sem onog o skolovanju buducih ucitelja na madjarskom jeziku i osnivanja manjinskog saveta kojeg SVM prvobitno nije ni trazio, nista od datih obecanja nije ostvarilo? Pored ostalog isporucili ste predsedniku citav niz zahteva od sluzbene upotrebe jezika, do ostvarivanja prava u kulturi, informisanju, obrazovanju, samoorganozovanju..
Pokusao je da objasni zasto nisu mogla biti ostvarena, ili, sa
druge strane, da to nije istina, da ja preuvelicavam probleme i
da stvari hocu da predstavim u negativnom svetlu. Nije medjutim,
imao drugu mogucnost nego da prizna da smo u pravu, i da docnije
pozove saradnike na odgovornost. Zahvaljujuci tome mozemo
proteklih dana i da budemo svedoci delimicnih resenja problema,
kada je o subotickim zahtevima rec.
- Nije Vam zamerio sto ste protekle godine javno govorili da predsednik SRJ nije odrzao rec, da vas je "slagao"?
Mozda mu se to ne svidja, ali, ja nisam rekao drugo nego istinu.
Ne odlaze medjutim samo Milosevic resavanje svih bitnih pitanja,
nego i akteri medjunarodne politicke pozornice. Svi vec mesecima,
prednost daju Kosovu i jedino se Kosovom bave, a sa problemima
ostalih manjina ne bavi se ni Milosevic, ni Amerika, ni velike
sile, ni javnost. Izgleda da je u ovoj zemlji nesto moguce resiti
ili imati pozornost samo ako izbije rat, ili ako se resenja traze
oruzjem i silom. A mi Madjari necemo ratom, silom i oruzjem da
trazimo ozivotvorenje nasih prava, vec evropskim nacinom,
normalnim, ljudskim, na kraju 20.-tog i na pragu 21.-og veka -
putem dijaloga. Izgleda da taj metod nije pravi i nije samo da
Milosevic i vladajuca garnitura nisu spremni da se bave problemom
Madjara, vec se to odnosi i na ceo svet. Kao da je najpre
potrebno da dode do krvoprolica, pa da neko obrati paznju. A mi
bi to na svaki nacin da izbegnemo.
- Da li otuda pesimisticni ton u Vasoj poruci vojvodjanskim Madjarima nakon razgovora sa Milosevicem, po kojoj oni sa ovom vlascu, dok ne dodje do stvarnih promena, ne treba da se nadaju znacajnijem poboljsanju svog polozaja?
Nije to bio pesimisticni ton, samo sam realno ocrtao cinjenice
koje sam osetio u tom dijalogu. Eventualno se moze govoriti o
tome da je javnost imala drugacija ocekivanja. Da je razocarana
vec svime i da se mozda nadala da ce jedan novi dijalog
Kasa-Milosevic doneti nesto bolje. Ali je moja obaveza da realno
ocrtam stanje stvari, a ne neke iluzije.
- Imajuci u vidu neuspesan ishod razgovora sa Milosevicem, aktuelna su i nagadjanja hoce li se SVM ubuduce vise okrenuti opoziciji?
Vecih odstupanja u politickom pravcu u nasoj stranci nije bilo
od njenog osnivanja. Mi smo opoziciona partija, trazimo
demokratske promene u ovoj zemlji i u tome smo istrajavali. A to,
mozemo li ili ne mozemo naci partnera je druga stvar. Nismo se
medjutim prema vlasti ophodili u rukavicama, necemo ni ubuduce da
se u rukavicama ophodimo prema problemima koji se naziru u
opoziciji. Jer,vidimo i jedno i drugo. Ostajemo na nasem
zacrtanom cilju i na toj osnovi pociva i nas najnoviji dokument o
politickim okvirima samouprave u Vojvodini.
- Kako valja razumeti da SVM i uz pomoc tog dokumenta trazi istovremeno razresavanje svojih zahteva i kosovskog problema i zasto?
Zato jer gospodin predsednik uopste nije spreman da uvazi
manjinski problem. Mi nismo citavu stvar predocili ni na taj
nacin da su to svi problemi Madjara u Vojvodini, niti da samo
vojvodjanski Madjari imaju problema u ovoj zemlji, vec da svaka
manjina ima ove iste probleme. Neki ih isticu, neki ne, neki hoce
da koriste svoja prava, neki ne. Mi hocemo. Ali, ista ona prava
koja trazimo za sebe ne zelimo da uskracujemo drugima, niti da mi
kazemo da recimo Rumuni i Slovaci hoce da koriste ta prava. To
oni treba da kazu, njihova je to stvar, ali, mi nasa individualna
i kolektivna prava hocemo da ostvarimo. Velicina tog naseg
dokumenta je upravo u tome da ne trazimo resenje za probleme samo
jedne manjine ili etnikuma, vec za sve manjine koje zive u
Srbiji.
`Kako bi onda trebalo shvatiti to sto barem zasad vlast odbija razgovor o ovoj politickoj ponudi, i da je Milosevic i sada odbio razgovara o tom dokumentu?
Na to bi on trebalo da odgovori. To je ta njegova zatvorenost,
zatvorenost citave vladajuce garniture koja na taj nacin kreira
politiku u celoj zemlji. A rasprava o tom nasem predlogu treba i
da nam kaze ko u opoziciji podrzava ili ne, ili ko hoce i moze da
podrzi nase zamisli. Dakle, morace da se izjasne. Proteklih dana
je to i pocelo, mnogi traze kontakt, a to znaci da je u delu
opozicije zapoceo jedan takav proces da se bave manjinskim
pitanjima. To se narocito odnosi na manje opozicione partije.
-Najnoviji politicki dokument Saveza vojvodjanskih Madjara iskoracio iz okvira usko nacionalnog, odnosno manjinskog promisljanja i okvira?
I ponudom ovog dokumenta zapravo demonstriramo da smo gradjanska
partija. Mi smo se, u stvari, svojevremeno i izdvojili iz
nekadasnje Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara upravo
zato sto nismo podnosili iskljucivost, iskljucivo nacionalnu
usmerenost i pristup. Vec smo i tada rekli: Prava koja trazimo za
sebe ne odricemo drugima. Tu mislim i na vecinski narod i na
manjine. Mi uvek kazemo: necemo ni da se otcepimo od ove zemlje,
nit i da se utopimo u drugu, vecinsku naciju, vec da ostanemo
Madjari ovde u Srbiji i Jugoslaviji. Necemo da pravimo Madjare od
Srba, ali neka i Srbi dozvole da ni mi ne zelimo da budemo Srbi.
Postujemo njihovu kulturu, njihov jezik i veru, kao sto sopstveno
volimo, postujemo i negujemo.
Do daljnjeg onda sedite i cekate Milosevica u Subotici. Obecao Vam je da ce doci?
Ne verujem da ce gospodin predsednik doci u narednih nedelju, dve, tri. Bojim se da sada ima preca posla.
Zuzana Serences (AIM)
antrfile
RAZGOVARACEMO I SA VRAGOM... Manjina nikada i nigde nije u poziciji da se ogradi od dijaloga. Ostvarenje njenih prava moguce je postici samo putem dijaloga. Ako se mi nesto uvredimo, ogradimo, ili ne znam sta, samo cemo sebe getoizirati. Zatvoriti se, samo ponavljati i produbljivati nase povredjenosti, lizati sopstvene rane...Ali, time se problemi nece resiti. Njih valja predociti i zahtevati razresenje. To je moguce postici samo sa aktuelnom vlascu. Ako je sada Milosevic na vlasti, onda treba razgovarati sa Milosevicem, a ako sutra bude i sam vrag na vlasti, onda cemo sa njim morati da razgovaramo, A, moram reci i to da se u proteklom periodu nismo bas uverili da je takozvana demokratska opozicija bila osetljiva na nase probleme, ili da je bar malo obratila paznju na njih. Oni koji su vodili velike - tako ih zovu - demokratske partije - ni sa njihove strane nismo iskusili to razumevanje. Ni Vesne Pesic, ni Vuka Draskovica, Zorana Djindjica. Onda, sa kim treba razgovarati? Samo sami sa sobom? Pa to nije resenje.`