KANTONIZACIJA PRISTINE?!

(Za AIM Podgorica pise dopisnik iz Pristine)

Opstinske vlasti Pristine usvojile su pre nekoliko dana odluku o mogucoj novoj organizaciji vlasti glavnog grada Kosova i okoline. Osnovna ideja je osnivanje vise opstina. Inicijativa se obrazlaze potrebom za organizovanje u skladu sa srpskim zakonom o lokalnoj samoupravi, a u cilju omogucavanja gradjanima da sto neposrednije uticu na odluke svojih lokalnih organa vlasti. Lepo i uverljivo kada bi gradjani Kosova, dakle i Pristine bili preokupirani uobicajenim problemima jedne normalne situacije. Medjutim, stanje na Kosovu je daleko od toga. U alternativnim predlozima inicijative gotovo se ne prikriva namera srpskih vlasti da se tzv. demokratizacija iskoristi kao pokrice za odredjene mere u direktnoj funkciji sadasnjih politickih, vojnih i diplomatskih tokova.

U programu reorganizacije grada Pristine ukljuceni su i siroki okolni prostori koji trenutno pripadaju drugim opstinama. U osnovi linijama, sve alternative poklapaju se sa mogucim etnickim podelama pristinskog i sireg podrucja. Srpske inicijative ove vrste nisu novina na Kosovu. One su nastavak ranijih trazanje, posebno u poslednjih 20-tak godina nacina i oblika nove organizacije srpskog nacionalnog korpusa na Kosovu. U kontekstu trenutne situacije kao sustinski element namece se izgleda cvrsce povezivanje srpskih enklava u centralnom delu Kosova, pogotovu oko Pristine. Na ovom podrucju nalaze se brojna srpska sela i naselja, kao i sredine sa znacajnim ucescem srpskog elementa u nacionalnoj strukturi lokalnog stanovnistva. Sredisnje mesto u tome ima Pristina kao glavni politicki, ekonomski, urbani i strategijski centar. Izgleda da se u svim kombinacijama Pristina racuna kao odlucujuci cinilac za uspostavljanje, odnosno zadrzavanje kontrole nad Kosovom ili za razne oblike cenkanja i ucena u eventualnoj politickoj, pravnoj i teritorijalnoj trgovini oko Kosova, odnosno njenih odnosa sa Srbijom.

Kada je pocetkom prosle decenije na brzinu bilo proglaseno stvaranje veceg broja srpskih opstina, verovatno jos se nije racunalo ozbiljno sa alternativom oruzanih konfrontacija. Zbog toga se uverljivo zakljucivalo da je osnovni cilj osnivanja novih opstina stvaranje sto povoljnijih ekonomskih i drugih uslova za ostanak Srba na Kosovu. Medjutim, i tada su, kao i sada u spici obrazlozenja bili unapredjivanje demokratije i razvoj lokalne samouprave. Pa ipak, u oba slucaja, bilo je jasno da je rec o obicnom zamazivanju ociju javnosti. Uprkos obrazlozenja prozetih optimistickim tonom, procesi su, kao sto vidimo tekli svojim, negativnim tokom. Obzirom na to kako se stvari postavljaju u inicijativi za novo organizovanje sireg pristinskog podrucja, ima mnogo razloga za zakljucivanje da ce njeno eventualno prakticno ostvarivanje, ako bude bilo vremena za to, samo zaostriti albansko - srpske odnose na tom podrucju.

U stvari generalna proba vec je vidjena. Tokom januara Pristina i njeno sire podrucje nekoliko dana bili su u potpunoj blokadi. Ko nije shvatao sada moze da vidi kako to sto se tada dogodilo nije bilo ucinjeno zbog pogibije jednog Srbina, kako se govorilo, a jos manje se moze verovati da je sve to bilo ucinjeno na inicijativu izvesnog broja ljudi koji su se razveseljili ili previse zagrejali tokom januarskih pravoslavnih verskih praznika. Kao sto je poznato, magistralni put Pristina - Skopje bio blokiran na prostoru izmedju Lipjana i Pristine. U lipjanskoj opstini bili su blokirani i mnogi lokalni putevi. Magistralni put Pristina -Gnjilane bio je blokiran kod Gracanice i, u manjem obimu, dalje u pravcu Gnjilana, na podrucju opstine Novo Brdo. Magistralni put Pristina - Mitrovica bio je blokiran na podrucju opstine Obilic, a magistralna saobracajnica Pristina - Podujevo bila je blokirana kod sela Devet Jugovic.

Sva ova mesta, zajedno sa Pristinom ulaze u "teritorijalni fond" najavljene reorganizacije Pristine. Pored opcija o podeli samog grada u igri je i administrativna koncentracija srpskih sela i naselja, kao i podrucja sa snaznije prisutnim srpskim nacionalnim elementom, kao sto su Obilic, Kosovo Polje i Lipjan. Podela samog grada po etnickom kriterijumu je nemoguca. Ali, racuna se, kako izgleda, sa snaznim srpskim prstenom oko Pristine koji bi, uz svestranu pomoc vlasti mogao da drzi sam grad u velikoj neizvesnosti. U politickom smislu srpski nacionalni korpus oko Pristine trebalo bi da bude kriticna masa koja ce se, uz pomoc vlasti nametnuti kao unutrasnji nacionalni cinilac resenja i, koliko je to moguce, kao protivteza preovladjujucem albanskom ciniocu na Kosovu i u samoj Pristini. U vojnom zatezanju ta masa bi se mogla iskoristiti i kao cinilac koji bi, prema potrebi dovodio u pitanje eventualne dogovore, a u krajnjem slucaju mogao bi dobro da posluzi u svim mogucim kombinacijama podele Kosova ili eventualne unutarkosovske asimetricne pravne organizacije. U nekim mogucim tokovima kosovske situacije predlog nove organizacije Pristine posmatra se i kao najava strozih etnickih razgranicenja grada i njegove okoline, nesto poput nekada podeljenog Bejruta u Libanu.

U veoma zapletenoj kosovskoj situaciji nova organizacija Pristine moze se sagledati i u kontekstu visemesecnih napora srpskih vlasti za formiranje lokalne kosovske policije. Koliko se moze nazreti, Beograd pokusava da formira takozvane opstinske policije koje bi po sastavu izrazavale nacionalnu strukturu lokalnog stanovnistva i, razume se, bile pod jurisdikcijom srpskih vlasti, odnosno republickog MUP-a. Napori u ovom pogledu ulazu se od sredine prosle godine. Ova akcija tece paralelno sa pokusajima za ukljucivanje sto veceg broja Albanaca u svim opstinskim organima vlasti. U tom cilju pozivaju se na razgovore pojedinci ili grupe i, uglavnom vrsi se pritisak na njih da prihvate takve ponude. O kriterijumima izbora ljudi za takve razgovore moze se samo nagadjati, ali pouzdano se moze reci da su rezultati bili ispod svih ocekivanja i prizeljkivanja. Nisu pronadjeni Albanci koji bi prihvatili, uslovno receno, politicke funkcije u opstinskim organima. Pojedinci koji bi na to eventualno pristali, radije se opredeljuju za obavljanje administrativnih, odnosno drugih manje politickih ili manje vidljivih poslova, sto srpskim vlastima nije ni od kakve politicke koristi.

Rezultata nema ni u formiranju takozvane lokalne policije. Najvise sto su srpske vlasti do sada postigle je angazovanje vise desetina Albanaca nekoliko sela regiona Djakovica -Decani. Medjutim, oni ne predstavljaju najavu nekog zaokreta u politickom ponasanju Albanaca jer su svi ili velika vecina od pre vise godina poznati u svojim sredinama kao tzv., posteni Albanci vezani brojnim nitima za organe vlasti beogradskog rezima. Osim Albanaca ove regije koji su javno prihvatili da nose srpsku policijsku uniformu, oruzje, palicu i lisice, nije poznato da su se takve policijske jedinice otvoreno pojavile na nekom drugom mestu Kosova. To ne znaci da takvih pojedinaca ili manjih grupa Albanaca nema, ali i oni sami znaju da ne predstavljaju nesto posebno i zbog toga se ne pojavljuju ili ne smeju se pojavljivati javno u svojim sredinama. Koliko je poznato izabranim kandidatima za obavljanje policijskih poslova nudi se pocetni tromesecni ugovor i, za kosovske uslove, dobra mesecna plata od oko 4 hiljade dinara, otprilike oko 500 nemackih maraka.

Nije poznato za javnost da su srpske vlasti pokusale da stvore lokalnu policiju i u samoj Pristini. Verovatno je da su takvi pokusaji cinjeni, ali bez rezultata. Medjutim, i da nisu, verovatno su zakljucili da nece imati uspeha. A posto dogadjaji i procesi proticu brzo, ovih dana srpske vlasti su odlucile da dozvole slobodno delovanje tzv. lokalnih srpskih snaga bezbednosti u samom gradu u Pristini. One se jos nazivaju raznim imenima, ali je svakako rec o formiranju jedinica tzv. lokalne ili opstinske policije. Vremensko poklapanje objavljivanja projekta za novu administrativnu organizaciju Pristine i slobodnog delovanja lokalnih srpskih snaga bezbednosti u samom gradu nedvosmisleno ukazuju da su ove dve inicijative medjusobno povezane.

Srpske vlasti pojacale su poslednjih nedelja napore u cilju predstavljanja kosovskog stanja u sto demokratskijem svetlu. Neki su skloni da to tumace i kao pokusaj zauzimanja sto boljih startnih pozicija uoci mogucih diplomatskih dogovora za uspostavljanje privremenog stanja. Ta tzv. srpska lokalna, odnosno opstinska policija veoma je slicna po formi onoj koju predlazu medjunarodni posrednici u kosovskoj krizi. Medjutim, rec je o sustinski razlicitim koncepcijama. Osim toga lokalna kosovska policija po srpskoj meri ne postoji i nema izgleda da bude osnovana u uverljivom stepenu. Ali, i kada bi postojala nece biti moguce da se jednostavno prebaci u sastav policije koju predlazu medjunarodni posrednici. To ne znaci da to sto srpske vlasti pokusavaju ili sto ce mozda ostvariti u obliku neke karikature od policije nece biti iskorisceno u svim mogucim kombinacijama razvoja kosovske situacije.

Fehim REXHEPI