OSNAZITI ZENSKO KRILO

Sarajevo Feb 13, 1999

ZENSKO PODUZETNISTVO U BiH

AIM Sarajevo,13.02.1999. Ekonomski status zena, inicijativnost, napori za pokretanje malih i srednjih preduzeca te ekonomska ravnopravnost cesto su teme razlicitih seminara ili konferencija na kojima se rezimiraju rezultati poratnih napora medjunarodnih i domacih nevladinih organizacija u sferi zenskog poduzetnistva u BiH.

Ono sto je prosle godine realizirala istrazivacka ekipa "Prizma" iz Tuzle, fokusirajuci se na socioekonomski status zene u Federaciji i Republici Srpskoj, izazvalo je tajac u trenutku prezentacije. Razlog je taj sto mnoge stvari izgledaju bolje u naraciji, a razocaravajuce kada se pocne govoriti jezikom brojki. Tako se, recimo, pokazalo da je u Federaciji stalno zaposleno svega 26 posto zena, a u Republici srpskoj 30 posto. Problem nije samo u tome sto zene danas cine 67 posto populacione strukture, a procenat zaposlenosti je porazavajuce nizak, vec pokazuje spredni kolosijek na koji su zene potisnute.

Tih tridesetak posto "sretnica", zaposlenih najvise u drustvenim firmama, dobivaju poslove u administaciji, zdravstvu, obrazovanju, tekstilnoj industriji, ali im ni tu, gdje su dominantne, nije omoguceno da budu na mjestima odlucivanja. Uz sve to, veliki broj zena danas obavlja poslove koji su daleko ispod njene naobrazbe. Takvu situaciju prati i pogresna svijest da je drustvena firma otok koji pruza trajnu poslovnu sigurnost, mada realnost pokazuje drukcije. U procesu privatizacije, naime, na udaru ce biti prvenstveno velike drustvene firme, a prve na listi otkaza ce biti - zene.

U Federaciji je 22 posto zena koje su se odlucile biti domacice i pored naobrazbe koju imaju. U Republici Srpskoj takvih je 19 posto. Statistika dalje veli da nezaposlenih zena, registriranih na birou za zaposljavanje, u Federaciji ima 11 posto, a u RS dva procenta vise - 13 posto. Medjutim, mnogo vise brine ocigledna obeshrabrenost i potpuna apatija, jer se pokazalo da u ogromnom procentu zene danas niti imaju zaposlenja, niti traze posao, niti su registrirane na biroima na kojima se barem ceka neka nada. Takvih je i u jednom i u drugom entitetu po 15 posto. To je kategorija zena koje su se utopile u malodusnost i rezignaciju.

Zanimljivo je da su ispitivanja "Prizme" pokazala da su zene, vec po inerciji proslog vremena, najvise zainteresovane za posao u administraciji (20 posto), u trgovini (30 posto) i usluznim djelatnostima (16 posto). Na kljucno pitanje da li zele pokrenuti vlastiti biznis, 80 posto zena iz Federacije je kategoricni reklo "Ne", a u RS 75 posto njih se isto izjasnilo.

Strah i nesigurnost zena, kada je rijec o privatnom biznisu, zaustavlja sve ideje o promjenama u drustvu, svi imperativi da one moraju biti ravnopravne nositeljice i sudionice tih promjena. No, eventualnim stvaranjem malih i srednjih preduzeca obezbjedila bi se nova radna mjesta, ekonomska stabilnost i prosperitet, ali sve to postaje izraubovana fraza kada svijest zena posustaje pred zahtjevima novog vremena. S druge strane privatizacija podrazumjeva apsolutnu konkurenciju u kojoj ce se svakog dana gasiti na desetine malih preduzeca, ali i nicati na desetine novih, pribatnih. Nesvikle na izazov vremena tranzicije, zena sebe radije vidi u poziciji gubitnice, a manje uocavaju sansu da postane pobjednik na otvorenom trzistu rada.

Ipak, stvari se polako micu s mjesta. Uz podrsku medjunarodnih organizacija (koje nude mikro i makro kredite) i zenskog nevladinog sektora (koji obezbjedjuje edukaciju i trening), sporo i bojazljivo, ova se statistika donekle mijenja. Ima, naravno, mnostvo prepreka da bi malo poduzetnistvo dozivjelo ekspanziju, a najvise se ocituju u losoj zakonskoj regulativi koja obeshrabruje i komplikuje proceduru otvaranja firme,
zatim skucenost trzista, nepovezanosti entita, nedostataku solidarnosti medju zenama i tako dalje.

Istrazivanja su pokazala da zene pak imaju citavo bogatstvo ideja za pokretanje biznisa, da su ti planovi realni, ali da velika prepreka postaje nedostatak pocetnog kapitala i znanja i vjestine iz menadzmenta. Kadas se sastave ta cetiri elementa - ideja, plan, kapital i edukacija - ostaje da zenski nevladin sektor ohrabri one koje su odlucile da krenu rizicnim, ali izazovnim, putevima vlastitog poduzetnistva.

U Hercegovini, primjerice, djeluje medju ostalim i "Forma F - organizacija za sigurnu buducnost zene" isnstitucija koa radi sa zenama iz hercegovackih gradova u oba be-ha eentiteta. Slogan "za sigurnu buducnost zene" rodjen je kao spontani odgovor na socijalne i ekonomske probleme u poratnoj BiH, a taj odgovor istice osnazenu zenu kao temelj osnazene obitelji.

Smisao naseg projekta - tvrdi Mirjana Dinek, liderica organizacije koja djeluje u Stocu, Posusju, Capljini, Bugojnu, Mostaru, Gornjem Vakufu, Nevesinju i Ljubuskom - sadrzana je u jednoj poznatoj recenici Simon de Bovoar: "Najvecim dijelom zahvaljujuci tome sto radi, zena je izbrisala razlike izmedju sebe i muskarca i jedino joj rad moze jamciti stvarnu slobodu." Hocu da kazem da dans, kada se ostvaruje privatizacija, malo ko vodi racuna o tome koliko je zena stalno uposlenih ili koliko ih ima uspjesnih, sposobnih, a koje ne mogu naci posao. To je ono sto trazi nase reagovanje. U podrucju u kom radim sa svojim timom, uocila sam da postoji ogroman dijapazon poslova koje zena moze ostvariti u privatnom biznisu, a da su, pri tome, potrebna vrlo mala ulaganja. Kamen spoticanja nije bila zenska malodusnost, nego nedostatak iskustva i znanja. Osim toga, zainteresiranim zenama treba pruziti servisne informacije o tome koje medjunarodne organizacije nude kredite i pod kojim uvjetima i sugerisati im kako utrositi sredstva koja dobiju. iza nas je dvije godine rada i moje je iskustvo da ce zene ovog podrucja u buducnosti mnogo vise participirati u privatizaciji, odnosno u malom poduzetnistvu, kaze Mirjana Dinek.

Pravimo li se usporedba sa Italijom, uocicemo da je u toj zemlji 24 posto zena prisutno u privatnom poduzetnistvu (muskaraca je 32 posto), dok je u BiH konsternirajuci podatak da se svega 5 posto zena osmjelilo za ovakav pothvat. Naime, istrazivanja su pokazala da se samo toliko zena u nasoj zemlji izjasnilo da se u buducnosti propitra u vlastitom biznisu. To ne znaci samo da je okruzenje za stvaranje firmi toliko lose, nego vise govori o prisustvu neokonzervativizma vladajucih stranaka na sceni koji promovira ideju da je "zeni mjesto u kuci". Nije cudno da se 25 posto zena izjasnilo da zele ostati nezaposlene. Vracajuci se, po ko zna koji put, na ove podatke, Mirjana Dinek naglasava znacaj svojih iskustava:

Tokom dvije godine rada edukaciju je proslo 326 zena, a teme su bile Osnovi poslovnog prava, marketing, menadzment, finansijski menadzment, privatizacija. Predavaci su bili nasi eksperti iz ovih oblasti, ali i profesori iz medjunarodnih nevladinih organizacija. Korisnice nasih seminara bile su zene i urbanih i ruralnih podrucja. Analize su pokazale da se do sada 10 posto obucenih zenaodlucilo za pokretanje vlastite proizvodnje, i to vise u ruralnom podrucju. Uocile smo da su seoske zene manje podozrive, da se lako integriraju na trziste rada, bez posebne obuke. To njihovo samopouzdanje proistice iz toga sto imaju vlastiti posjed, vlastitu kucu i one uocljivo lako i smjelo zapocinju gajenje povrca, u plastenicima, uzgoj zdrave hrane, podizu peradarske farme, okrecu se svinjogojstvu, pravljenju sira. ima onih koje pletu, tku ili pokrecu seoski turizam. Urbana zena otvara turisticke agencije, agencije za pravnu pomoc, zanatske radionice, cvjecare, frizeraje i slicno. To je ohrabrujuce, veli Dinekova.

Podatak da 10 posto hercegovackih zena svoju egzistenciju trazi u sopstvenom poduzetnistvu, zvuci veoma ohrabrujuce jer pokazuje da zene naseg podneblja u svom radu vide opstanak porodice. A upravo je opstanak porodice kljucna motivacija ovdasnjih zena za razliku od odgovora koje ce pruziti zene razvijenog kapitalistickog svijeta - one to rade zbog karijere, nastavika porodicne tradiciju ili ostvarivanja ekonomske neovisnosti i blagostanja.

Zensko poduzetnistvo uz sva zapinjanja, tvrde eksperti, pokazuje tendenciju rasta. Nema razloga da ne bude tako - zena vec po svom bicu, vodeci vlastito kucanstvo, vodi jedno malo preduzece: rasporedjuje sredstva, stedi, kreditira, ulaze, ima zalihe, planira. Dakle, vodi mali biznis koji joj nije drustveno vrednovan. Zasto je jos uvijek malo zena u privatnom poduzetnistvu, artikulisala je aktivistica "Forme F" Silvana Maric:

Zene u biznisu imaju vise problema od muskaracajer im se manje vjeruje, jer su nesamopouzdane i jer nemaju uzore. One imaju strah od neuspjeha i zato postaju agresivne, dominantne te razlicito ulaze u "utakmicu". To postaje izvorom dodatnih frustracija, sto zenama naravno ne treba. Ono sto im je potrebno je da dodju na vrh politickog i poslovnog liderstva. Jednakost je preduslov za harmonicni razvoj drustva. To je harmonicni let ptice. Svaka dominacija je stetna jer onemogucava interakciju, a to se najvise odnosi na menadzment. Ako muskarci u toj oblasti pokazuju takmicarski duh i dominaciju, zene imaju svoje prednosti, a to je percepcija cjeline, vjestina komunikacije i slicno. Kada se to dvoje spoji, imamo harmonicni let ptice, s tim sto treba osnaziti zensko krilo.

Radmila SESAR (AIM Sarajevo)