LEKA ZOGU U OKOVIMA U JUZNOJ AFRICI

Dok su privatni i drzavni mediji u Tirani bombardovali javnost izvestajima iz Rambujea, cudno je zazvucala kratka vest po kojoj je kandidat za kraljevski presto u Albaniji Leka Zogu je uhapsen u Juznoj Africi.

Oko 30 juznoafrickih policajaca pojavilo se u petak 5. februara u sediste albanske kraljevske palate u Johanesburgu da bi otpratili u celiju naslednika albanskog prestola Leku Zogua. Nekoliko sati pre hapsenja, policija je zaplenila citav arsenal oruzja: 70 automatskih pusaka, pistolje, minobacace, pa cak i protivpesadijske mine.

Procedura hapsenja Leke bila je duga. Covek koji pretenduje na albanski presto je vec godinama uzivao diplomatski imunitet u Juznoj Africi gde dugo zivi. Na krovu njegove kraljevske palate blizu Johanesburga stalno se vijori crveno crna zastava, dok se Leka Zogu i drugi clanovi dvora krecu pasosima koje je utemeljio njegov otac Ahmet Zogu 1928. godine i koji je svrgnut sa vlasti usled italijanske okupacije Albanije 11 godina kasinije.

Dakle, da bi postalo moguce da Leka Zogu bude poslat u zatvor sa njegova cetiri najbliza saradnika, bila je potrebna intervencija zvanicnika u Johanesburgu. Ujutru, istoga dana 59-godisnjem kandidatu za presto je oduzet pasos i ukinut diplomatski imunitet koji mu je dat u vreme aparthejda od strane tadasnjeg predsednika Pitera Botha. To je omogucilo policijskim zvanicnicima da deluju. Prema tamosnjim zvanicnicima, naslednik prestola je osumnjicen za posedovanje oruzja bez dozvole, dok je i u medjuvremenu neretko bivao osumnjicen i za trgovinu oruzjem. Leka I je odveden u zatvor i primoran je da tu ostane najmanje deset dana, prema odluci suda u Jihanesburgu koji je zapoceo sa razmatranjem ovog pitanja.

Sud nije uzeo u obzir ni argumente advokata optuzenog, a ni njegovih dvorana. Oni su tvrdili da je Leka Zogu imao dozvole za svo to oruzje i da je ta kolekcija oruzja bila kapric koji se na kraju krajeva dozvoljava svakom monarhu. Medjutim, mozda iza ove manije koju pominju mnogi biografi kraljevske porodice, jednostavno stoje finansijski interesi popunjavanja budzeta kraljevske palate novcem od prodaje oruzja. Pod ovom optuzbom albanska kraljevska palata je proterana iz Spanije 1979. godine, posle teskog incidenta izmedju kraljevskog naslednika i drzavnim zvanicnicima.

Medjutim, sledbenici Leke koji su ga pratili tokom boravka u Egiptu, Francuskoj, Londonu, Spaniji a kasnije i u Johanesburgu ne pristaju da stave znak jednakosti izmedju ova dva incidenta, tj, ovog od 5. februara i onog koji se desio pre 20 godina u Madridu. Po njima, optuzbe koje su u to vreme formulisane i koje su se ticale trgovine oruzjem i organizovanja naoruzanih grupa bile su donekle utemeljene. Medjutim, oni tvrde da sve sto je vezano za ovaj dogadjaj bio je rezultat Hladnog Rata i nastojanja Leke, koji je bio podrzavan i od strane tajnih zapadnih sluzbi, za svrgavanje staljinistickog rezima diktatora Envera Hoxhe. U stvari, nije mali broj onih koji govore o zelji nasledika Ahmeta Zogua da se vrati na vlast u Albaniji, svrgavanjem komunistickog rezima uz pomoc oruzja. Ali, razlozi zbog kojih je ovaj plan propao dele i dandanas sledbenike kraljevine. Neki su misljenja da je projekat odbacen od strane samih tajnih sluzbi koje su bile i njeni ideatori, posto su uvidele da Leka i njegovi nisu u stanju da se organizuju i da je medju njima postojala velika razjedinjenost. Drugi, pak, pretenduju na cinjenici da je plan za vracanje mladog Zogua na presto propao zbog toga sto se on otvoreno zalagao za etnicku Albaniju.

Cinjenicom da je Leka najvatreniji partizan ideje etnicke Albanije, nastojali su da motivisu njegovo hapsenje i monarhisticki politicari u Tirani. Neki od rukovodilaca Partije legaliteta, koja je na poslednjim izborima dobila podrsku nesto vise od 3 odsto albanskih biraca i koja ima dva mesta u parlamentu, nazvali su hapsenje Leke "politickom igrom protiv nacionalnih interesa u vreme kada se u Rambujeu u Francuskoj odrzava konferencija od posebnog znacaja za sudbinu albanske nacije".

Medjutim, vise nego ovakvim patriotskim sloganima njegovih sledbenika, hapsenje nasledika kraljevske porodice moze se objasniti promenom politickog kursa u Juznoj Africi. Od kada se nastanio tu pocetkom '80 godina,. Leka I je cesto ogovaran kao jedan od podrzavaoca aparthejda koji je trgovinom oruzja sluzio rezimu Bothe u zamenu za privilegije svrgnutog, koji zeli da odrzi na nogama svoj dvor. I dok je od tadasnjeg predsednika stekao pravo da bude priznat kao monarh i da ima diplomatski status, smatra se da je Leka Zogu uvozio vojni materijal u vreme kada se protiv juznoafrickog rezima primenjivao embargo na kupovinu oruzja. Mozda ovde lezi razlog hapsenja Leke.

Izvori iz kraljevskog dvora su poslednjih dana isticali da bi cilj privremenog hapsenja mogao biti i njegovo proterivanje jednom zauvek sa teritorije Juzne Afrike. To je mozda bio jedan od razloga sto je juznoafricki ministar inostranih poslova Alfred Nzo izjavio pre nekoliko dana da " Albanija nije jos uvek zahtevala ekstradiciju gradjanina Leke Ahmeta Zogua".

Ova izjava se referise cinjenicom da je protiv Leke Zogua jos uvek otvoren proces u Tirani. Cak, ako Leki bude sudjeno u albanskom glavnom gradu, njemu bi moglda da preti i smrtna kazna. Optuzba protiv njega je veoma teska: Pokusaj organizovanja oruzane pobune. Jula 1997. godine, tri dana posle parlamentranih izbora i Referenduma o obliku vladavine, Leka Zogu je u vojnoj uniformi i revolverom za pasom stao na celo nekoliko stotina naoruzanih ljudi koji su za cilj imali da napadnu sediste izborne komisije u Tirani. Prema zvanicnim podacima, 65 odsto Albanaca je glasalo za Republiku i 33 njih za monarhiju. Medjutim, ta cifra je osporena od strane sledbenika kraljevine koji su tvrdili da su zabelezili ubedljivu pobedu. Oni, vodjeni od strane Leke, izasli su na glavni trg u Tirani kako bi protesovali protiv onoga sto su oni smatrali manipulacijama socijalisticke vecine, koja je tek dobila izbore. U sudaru sa policijom koja je cuvala zgradu gde se nalazila Centralna izborna komisija jedna osoba je izgubila zivot dok su dve ranjene.

Tuzilastvo u Tirani je otvorilo krivicni postupak protiv Leke, optuzujuci ga za podsticanje oruzane pobune i pokusaj svrgavanja vlasti silom, optuzbe koje se mogu zavrsiti i kapitalnom presudom. Sam Leka nije nikada uzimao za ozbiljno ove optuzbe. Pozvan da posle manifestacija od 3. jula

1. odgovora pred albanskim istraziteljima, on je izjavio da su tuzioci njegovi vojnici i da kralj ne moze da njima podnosi racune. Nesto kasnije, tj., posle 120 dana njegovog duzeg prebivanja u Albaniji, on je otputovao carter avionom u Juznu Afriku. Ostavivsi u zemlji, u kojoj je zeleo da povrati kraljevski presto, otvoreni sudski proces.

Proces koji bi se mogao ponovo aktivirati ako su zvanicnici Juzne Afrike uistinu odlucile da se jednom za svagda oproste od albanskog kraljevskig dvora. Tuzitelji u Tirani su u poslednje vreme izjavljivali da ce oni ubrzo zatraziti ekstradiciju naslednika kraljevskog prestola, medjutim, takva mogucnost izgleda neverovatnom, barem dok izmedju dve zemlje ne postoji nikakav sporazum koji bi tako nesto omogucio.

Osoba koja se nadala da ce postati kralj u svojoj zemlji, sada je postala zatvorenik na hiljade kilomatara daleko.

AIM Tirana Andi BUSHATI