ZA NORMALAN ZIVOT TRI PLATE

Posledice visokog rasta cena u prosloj godini

Troskovi ishrane povecani za 60, higijene 91, komunalija 73 odsto, a plate za svega 27 odsto. Prevoz skuplji nego lekarski pregled. Penzije realno prepolovljene. Gradska vlast u Beogradu ugrozila standard Beogradjana do krajnje granice izdrzljivosti.

AIM, PODGORICA, 11. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Prema misljenju grupe G-17, koju sacinjavaju renomirani ekonomski eskperti teske ekonomske prilike u zemlji najvise su pogodile penzionere. Penzije ne samo sto su neredovne vec je njihova vrednost u proteklih godinu dana realno prepolovljena.

U protekle cetiti godine penzije su povecane za 5,6 puta, ali su struja i komunalne usluge poskupele znatno vise. Prema podacima spomenute Grupe ekonomista racuni za struju uvecani su, za spomenuto razdoblje 20, a za komunalne usluge cak 25 puta. U ova poskupljenja nisu uracunate poslednje promene cena gradskog prevoza u Beogradu, koji je visestruko povecan i time prakticno penzionere osudio da vreme provode u svojim stanovima. Mnoge sada vise kosta prevoz do lekara nego medicinski pregled.

U vrlo teskim materijalnim prlikama nalaze se i druge kategorije stanovnistva, koje su takodje pogodjene brzim povecanjem cena od njihovih plata. Zvanicni statisticki podaci pokazuju da su cene prehrambenim proizvodima povecane za blizu 60 odsto, a plate za 27 odsto. Cena tzv. "korpe namrinica" iznosila je proslog decembra 2.235 dinara, dok je godinu dana ranije kostala 1.577 dinara.

Brze su rasle cene proizvoda koje su se slobodno odredjivale, odnosno na njih je uticala ponuda i traznja, ali i ukupne ekonomske prilike, dok su cene prehrambenih proizvoda, koje su pod kontrolom drzave, sporije povecavane. Na taj nacin drzavni organi cuvaju socijalni mir, ali se kao bumerang javlja nestasica roba koje su pod zastitom. Tako da su one jeftine, ali nema gde da se kupe. Povremenim interevencijama iz robnih rezervi deficitarni proizvodi, pre svega ulje i secer stizu u prodavnice, ali su kolicine nedovoljne da podmire traznju, tako da je "procvetao" sverc ovim artiklima.

Medju 65 prehrambenih proizvoda koje se nalaze u "korpi" i cije kretanje cena prati zvanicna statistika najvise je poskupelo juzno voce. S obzirom da se radi o uvoznim proizvodima njegova cena se formira na osnovu kretanja kursa dinara. Tako se na primeru pomorandzi, koje su poskupele dvostruko, moze utvrditi i kretanje kursa, jer je u istom periodu i vrednost dinara, u odnosu na nemacku DEM, prepolovljena.

Ostali proizvodi imali su "skromnije" povecanje cena, koje se kretalo od 50 do 70 odsto. Kilogram junetine, bez kostiju, povecan je sa 35 na 54 dinara, piletine sa 19 na 27, cajne kobasice sa 58 na 88 dinara. Statistika je uocila da su cene pojedinim poljoprivrednim prizvodima, npr. pasulja, krompira kupusa, jabuka rasle brze, cime su poljoprivredni proizvodjaci nastojali da uhvate korak sa kretanjem cena neprehrambene robe.

Za normalnu ishranu jugoslovenskom gradjaninu, pod uslovom da je zaposlen, potrebne su dve, tacnije 1,9 plate. Godinu dana ranije izdatak je iznosio 1,6 plata, sto znaci da se materijalni polozaj gradjana pogorsao, iako statistika belezi i povecanje plata. U novembru prosle godine prosecna plata je bila 1.218 dinara, a u, tek proteklom, januaru 1.305 dinara. Medjutim i cene su u medjuvremenu povecane. Zvanicno, one su u januaru skocile za 2,1 odsto.

Na drugoj strani uoceno je da se broj zaposlenih smanjuje. Prema podacima republickog zavoda za trziste rada nadoknadu zbog nezaposlenosti prima 35.106 lica, a to je povecanje za cak 185 odsto u odnosu na 1997. godinu. Tendencija porasta koji sa radnih mesta dolaze u Zavod se nastavlja, tako da se njihov broj mesecno uvecava za oko dve hiljade. Njihov porast predstavlja odraz stanja u privredi, odnosno da sve vise firmi odlazi u stecaj ili se sve vise radnika proglasava za tehnoloski visak. Broj onih cija su preduzeca likvidirana veci je za 250, a oni koji spadaju u tehnoloski visak narastao je za 420 odsto. Zbog toga ce biti znacajno premasen iznos od 218 milona dinara, koliko je predvidjeno u Zavodu, za isplatu nadoknada nezaposlenima. Inace, broj nezaposlenih je daleko veci (oko 2 miliona), ali oni nemaju pravo na nadoknadu, vec se sami snalaze kako da prezive.

Iako su izdaci na ishranu povecani za blizu 60 odsto cena namirnica rasla je sporije od poskupljenja drugih vrsta roba. Prema podacima gradske Uprave za cene, u okviru Sekretarijata za privredu Beograda, za osnovne troskove cetvorolane porodice bilo je potrebno u decembru 3.359 dinara. To je za 41,8 odsto vise nego godinu dana ranije. Troskovi za odecu i obucu povecani su za 44,2 odsto, stanovanje za 73,4, oprema stana za 71,9, za higijenu 90,6, a za obrazovanje 60,8 odsto. Struja je poskupela za 56,9 odsto, a grejanje za 102 odsto. Cene namestaja povecane su za 168 odsto, a aparata za domacinstvo za 91 odsto. Zato pod opremom stana treba racunati da gradjani, sa svojim izuzetno skromnim platama, jedino mogu da kupe koju sijalicu.

Stanovnistvo je prinudjeno da se opredeljuje za jeftinija, ali zato nekvalitetnija higijenska sredstva, ali i da se odricu odlazaka u bioskop, pozoriste i sportske pripredbe, jer su ove usluge, kao i cene skolskog pribora povecane. Posledice ce se odraziti sa zadrskom.

Ovakve materijalne prilike, koje nepobitno pokazuju da je zivotni standard stanovnistva u zabrinjavajucem padu zbile su se u prvoj godini posle parlamentarnih izbora, kada je u predizbornoj kampanji gradjanima, pogotovu penzionerima, obecavano da ih cekaju bolji dani. Obecanja su zaboravljena, a uocljivo je da su u povecanju cena prednjacile stranke koje su iz opozicije presle u vladajuce strukture. Tako se lider radikala hvali da je on bio najuporniji u uvodjenju mnogobrojnih taksi i poreza, kao i njihovog povecanja. Slicno je postupio i SPO na nivou gradske vlasti u Beogradu, gde su cene komunalnim uslugama drasticno povecane.

Sadasnje stanje vlast objasnjava i teskim ekonomskim stanjem u kojem se zemlja nasla zbog dogadjaja na Kosovu, te da u cilju odbrane ove pokrajine svaki gradjanin treba da podnese deo tereta. Zbog toga se rezultati zapocetih pregovora u Rambujeu ocekuju s izuzetnim interesovanjem, ne samo iz politickih, vec i ekonomskih razloga.

Ratomir Petkovic (AIM)