DRZAVNI LOPOVLUK NA DELU

Srbija nasilno konfiskovala vlasnistvo americke javne kompanije ICN Pharmacheuticals u Jugoslaviji

AIM, PODOGORICA, 9. 2. 1999. (Od dopisnika AIM iz Beograda)

Proslonedeljnom odlukom srpske drzave americkoj javnoj kompaniji ICN Pharmacheuticals (ICN Ph) ponisteno je vecinsko (75 odsto) vlasnistvo u zemunskoj fabrici lekova ICN Jugoslavija, poznatijoj kao nekadasnja Galenika. U puitanju je najveci jugoslovenski proizvodjac lekova. Time su Ministarstvo za zdravlje Srbije i Fond zdravstvenog osiguranja Srbije, prakticno, izvrsili nacionalizaciju imovine strane kompanije i privatnih lica, drzavljana raznih zemalja (ICN Ph se kotira na njujorskoj berzi). Resenjem koje je potpisao Zivorad Tesic, v.d. direktor Direkcije za procenu vrednosti kapitala - u ime ministra za privatizaciju - promenjen je odnos vlasnistva nad firmom ICN Jugoslavija: umesto 75 odsto americka kompanija ICN Pharmacheuticals dobila je nesto iznad 35 odsto, dok je Holding kompanija ,,Galenika,, umesto 25 postala vlasnik vise od 64 odsto kapitala ICN Jugoslavija. Tako je ponistena vrednost od 220 miliona dolara, koje je americka kompanija unela u Galeniku kao nematerijalna prava, a odnosi se na cetiri leka protiv raka, od kojih se neki i u ovom momentu ispituju na beogradskim klinikama.

Ovakva odluka u sustini znaci jednostrano raskidanje ugovora o stranom ulaganju iz 1990. godine, potpisanom izmedu americke privatne kompanije SPI (koja je kasnije postala javna kompanija ICN Pharmacheuticals) i Galenike, kome je, inace, prisustvovao i Slobodan Milosevic. Tesic se poziva na opskurni Zakon o promenama vlasnistva drustvenog kapitala iz 1996. godine, mada vazeci Zakon o stranim ulaganjima, izmedu ostalog, kaze da se na ugovor o stranim ulaganjima nece primenjivati odredbe naknadnih zakona ukoliko su nepovoljnije za strane ulagace.

Strucnjaci, medjutim, osporavaju zakonitost i po zakonu na koji se Tesic poziva, s obzirom da je rok njegovog vazenja produzen do kraja ove godine, a Tesic kaze da je istekao pocetkom jula prosle godine. Verovatno se u nekoj manipulaciji oko roka vazenja tog zakona moze traziti razlog za osnovanu sumnju da je resenje Direkcije za procenu vrednosti antidatirano (u njemu se tvrdi da je doneto 26.11.1998. godine, a u ICN Jugoslavija je stiglo 5.2.1999. godine!). Promena vlasnistva je nasilno sprovedena u delo nelegalnim imenovanjem novog direktora ( do tada anonimna Marija Krstajic, zamenica srpske ministarke zdravlja), koja je u fabriku usla uz pomoc specijalaca, naoruzanih policajaca i suda.

Samo par dana posle okupacije Galenike postalo je, medjutim, jasno da je Leposava Milicevic, ministarka zdravlja u Vladi Srbije i istaknuta clanica JUL-a, glavni igrac u ovom slucaju. Ona je ne samo, ovim povodom, drzala konferencije za stampu u Vladi Srbi je, vec i u samoj Galenici vodi glavnu rec, dok novopostavljena direktorka stoji pored nje kao neka vrsta ukrasa. Cela afera se, inace, dozivljava kao dalji prodor JUL-a ka potpunoj kontroli zdravstva u Srbiji, mada se spekulise i sa mogucnostima da su licni interesi pojedinaca bliskih vlasti glavni razlozi za pokretanje citavog procesa.

Interesantno je da visoki funkcioneri srpskog ministarstva za privatizaciju nisu bili upoznati sta se priprema. A Milan Panic, predsednik Upravnog odbora ICN Ph, na sve porucuje: ,,Pokusaj Vlade Srbije da nasilno preuzme vlasnistvo i upravljanje nad ICN Jugoslavija duboko je nezakonito. U pitanju je nasilje koje nema nikakve veze sa pravom. Odluku o eventualnoj promeni vlasnickih odnosa u ovoj kompaniji moze doneti samo Medjunarodna arbitraza u Parizu, a ne organi srpske drzave.,, Rukovodstvo americke kompanije vec je odlucilo da epilog potrazi na Medjunarodnom arbitraznom sudu u Parizu, cije sudije ce, prema osnovnom ugovoru, inace, zasedati u Beogradu (sto je gdja Milicevic pogresno protumacila kao mogucnost da arbitrira beogradski sud). Protiv svih pojedinaca umesanih u pricu podnete su krivicne prijave pred srpskim sudovima.

Strucnjaci su uvereni da ICN Ph u svojim rukama drzi dovoljno argumenata da iz spora izadje kao pobednik, ali upozoravaju da odluku suda u Parizu - koja je kona cna - treba da sprovedu srpske vlasti, a malo ko veruje da ce one to uciniti (kao sto malo ko veruje da ce krivicne prijave uopste biti razmatrane). U to ne veruju ni rukovodioci ICN-a, ali se daleko vise ocekuje od americke administracije, ciji su predstavnici (Greg Burton, ekonomski savetnik u ambasadi SAD u Beogradu) razvoj situacije pratili na licu mesta. Sva je prilika da ce se SAD i zvanicno angazovati s obzirom da je Robert Rubin, potr parol State Department-a, vec na konferenciji za stampu pominjao konfiskaciju imovine americkih gradjana.

No, dok se ceka ishod sudskog spora (sto moze da potraje 5-6 meseci) rasplamsala se bitka za radnike. Leposava Milicevic je u nju usla pozivajuci otpustene i radnike na prinudnom odmoru da se vrate u Galeniku, obecavajuci posao i plate. Milan Panic je, pak, sve zaposlene pozvao na bojkot novog rukovodstva, nudeci radnicima da zadrze radni odnos u ICN Jugoslaviji ciji vecinski vlasnik je ICN Ph, obecavajuci redovnu isplatu (dva puta mesecno) dosadasnjih plata, ocuvanje akcija i dividendi, mogucnost podele novih akcija, 12 mesecnih plata i 100 maraka pri odlasku u penziju, deciji dodatak, ukidanje prinudnih odmora, rad u savremenoj fabrici i ,,rad, red, profesionalizam, korektnost i istinu, umesto lazi i obmana,,. Panic se, kaze, pred radnicima nije licno pojavio jer sumnja da bi ga jugoslovenska policija uhapsila pri dolasku u Beograd.

I jedna i druga strana tvrde da iza sebe imaju oko 1.600 radnika, sto je mozda tacno jer je Galenika imala oko 3.000 zaposlenih u najboljim danima. Zanimljivo je da je jedan broj radnika koji su svojevremeno, uz odstetu od oko 7.000 maraka, napustili ovo preduzece sad namerava da se vrati - pare, naravno, nece vratiti. No, bez obzira na to ko je u pravu i bez obzira na to na cijoj strani su jugoslovenski i medjunarodni zakoni, srpska drzava je nacinom - nasilnim - na koji je preotela imovinu stranog investitora ne samo sebi stvorila imidz drzave nalik na americki Divlji zapad iz proslog veka, vec je povecala rizik za strane investitore koji dolaze u Srbiju. Koliko je to pametno vrlo brzo ce se videti, s obzirom da su pregovori o prodaji beocinske cementare francuskom La Farzu u zavrsnoj fazi (vec dovedena do kraja ova transakcija je odlozena zbog embarga Evropske unije, koji kako se ocekuje, treba da bude uklonjen ukoliko pregovori u Rambujeu budu uspesni).

Eksperti koji se bave ovom problematikom (bas svi redom) smatraju da ce strani kapital u Srbiju ubuduce dolaziti samo uz izuzetne garancije, odnosno cena domacih resursa morace da padne veoma, veoma nisko da bi oni bili zainteresovani; privlacice ih samo ulaganja u najprljavije tehnologije ili brza, ekstremno visoka eksploatacija jeftine radne snage. Inostrani kapital se, kazu strucnjaci, ne kloni ni zemalja u kojima ne postoji vladavina prava, al i se u tom slucaju rukovodi nacelom da uzme sto vise i da to sto uzme sto pre iznese iz doticne zemlje. Postoje i oni koji veruju da srpske vlasti zapravo uopste ne zele dolazak stranaca, vec teze pretvaranju Srbije u nesto nalik na Irak. No, ovakvo misljenje ima jednu manu: Slobodanu Milosevicu se kasa isprarznila, on ocajnicki pokusava da proda beocinsku cementaru. Ali, ima i jednu vrlinu: omiljeni model prodaje u Srbiji je manjinsko vlasnistvo inostranog partnera-ili bar zadrzavanje takozvane zlatne akcije.

U svakoj varijanti prica o vlasnistvu nad nekadasnjom Galenikom tek sledi.

Veselin Kovacevic (AIM)