HUMAN RIGHTS WATCH O DOGADjAJIMA U RECAKU

AIM JUNIOR Pristina

(Za AIM Podgoricu pise novinar iz Pristine)

Ni posle vise od tri nedelje porodicama nisu predata tela 45 kosovskih Albanaca koji se od 17. januara nalaze u pristinskoj mrtvacnici i koja su bila podvrgunuta obdukciji jugoslovenskih, beloruskih i finskih patologa, ne bi li se ustanovilo kroz kakve su sve torture oni prosli, odnosno ubijeni u selu Recak 15. januara ove godine. Finska ekipa patologa i forenticara jos uvek nije iznela i zvanicne rezultate. U medjuvremenu ugledna americka organizacija sa sedistem u Njujorku, koja se bavi ljudskim pravima Human Rights Watch obavila je svoje istrazivanje na terenu i dosla do zanimljivih zakljucaka. Stampa na albanskom jeziku je ili u celini ili sa manjim skracivanjima objavila izvestaj HRW, dok je primetno da beogradska stampa, koja se moze kupiti na kioscima Kosova i ne pominje da takav izvestaj postoji.

Istrazivaci HRW na osnovu nezavisne istrage, u svom izvestaju za ubistvo 45 civila u selu Recak smatra krivcima jugoslovenske snage. Na ovaj nacin HRW odbacuje tvrdnje jugoslovenske Vlade da su zrtve napada u Recaku vojnici OVK ili pak ubijeni civili tokom razmene vatre. U izvestaju jos pise:

"Americki list "Wachington Post" u jednom svom napisu izneo je citate telefonskih razgovora izmedju potpredsednika jugoslovenske vlade Nikole Sainovica i ministra unutrasnjih poslova Srbije Sretena Lukica koje su snimile zapadne vlade i koji dokazuju da su oni naredili da srpske snage bezbednosti "ostro intervenisu" u Recaku. Kasnije, ova dvojica politicara su razgovarala i kako da se prikrije ovaj zlocin da bi se izbegla njihova odgovornost pred medjunarodnom zajednicom. Na osnovu prikupljenih svedocenja u svom izvestaju HRW istice da su vladine snage imale naredbe da ubiju seljake starije od 15 godina.

Posle izvrsene istrage i prikupljenih svedocenja, ova organizacija optuzuje Vladu i specijalnu srpsku policiju kao i jugoslovensku vojsku za nekontrolisane napade na civile, za torture uhapsenih i za masovno pogubljenje.

Tokom svoje istrage, HRW je obavio odvojene razgovore sa 14 svedoka napada u selu Recak, od kojih se vecina krila od novinara i posmatraca kosovske verifikacione Misije, koji su 16. januara posetili mesto gde su izvrsena ubistva. Na osnovu prikupljenih svedocenja HRW je dosao do svedocenja da je to bio dobro isplaniran napad i izvrsen od strane vladinih snaga nad civilnom populacijom u Recaku.

U svom izvestaju ova orgaizacija istice da je napad vladinih snaga mogao biti isprovociran zasedom koju je organizovala OVK 8. januara u blizini Dulja kada je ubijeno tri policajca, a jedan ranjen, kao i ubistvo jos jednog policajca

1. januara u selu Slivovo. Prema svedocima HRW, kaze se u njihovom izvestaju, prvi pucnji iz automastkog oruzja culi su se 15. januara u 6 sati i 30 minuta, kada je policija razmenila vatru sa OVK kod brega zvanog Cesta. Kasnije, pristigla su pojacanja - vojni tenkovi i blindirana vozila. Tokom napada nekoliko porodica je pobeglo u pravcu sela Petrovo, gde je takodje bilo napada, kao i prema selima Malo Polje i Belince. Seljaci su istrazivacima HRW izjavili da je policija usla u selo ujutru u 9 i 30, a da se kasnije, pise u izvestaju, dogodilo ono sto je uzasnulo svet.

Prema izjavi koju je HRW dala clan porodice Beqa, kojoj su u 7 sati ujutru ubijeni sin i muz, 30 clanova porodice Beqa je pokusalo da pobegne na obliznje brdo kada su culi policiju. Ovaj svedok je ispricao HRW da je najmanje 40 policajaca u plavim uniformamam i bez maski pocelo na njih da puca sa jednog uzvisenja udaljenog oko 20 metara. Ona je rekla da je njen sin koji je trcao u njenom pracu pao i da ga je metak pogodio u vrat, kaze se u izvestaju HRW. Ispred nje je ubijen i njen muz. S druge strane, telo bez glave Banusha Kamberija je pronadjeno u njegovom dvoristu.

O jednom drugom ubistvu govorio je i jedan 70-disnji starac kojem su ubili unuka, dok su njegova 18 godisnja unuka i njena majka renjene. Drugi svedok (M.B.), koji se sakrio u svojoj kuci je svedocio o ubistvu Bajrama Mehmetija i njegove cerke ubijenih u ranim jutarnjim satima od granate.

U izvestaju HRW se dalje kaze da prema 11 svedoka, grupe od po 30 policajaca su usle u selo iz razlicitih pravaca. Oni su se okupili u centru sela blizu tamosnje dzamije oko 9 sati ujutru. Kasnije je policija pretresala kuce u trazenju oruzja. U izvestaju se dalje kaze da je jedan svedok S.A. (46) koji se sa svojom suprugom i petoro dece svog suseda sakrio na prostoru izmedju kuce i jedne stale svedocio HRW da je cuo nekoliko grupa policajaca kako razgovaraju i kada je jedan od njih rekao: "Oslobodite sve koji su ispod 15. godina. Sa drugima znate sta treba da uradite". Ovaj svedok kazuje da je policija ubila Nazmi Ymerija (76), koji je ziveo sam i cije je telo pronadjeno u njegovoj kuci sa metkom u glavi.

U vreme kada je policija ulazila u Recak vecina seljaka je uspela da bezeci udje u kucu Sadika Osmanija u blizini mesta zvanog Kodra e Bebushit, istice se u izvestaju HRW. Jedan 12-snji decak je izjavio HRW da su se 30 muskaraca i cetvorica decaka sakrili u stali, dok je grupa od 20 zena i dece bilo sakriveno u ostavi te kuce. Zatim je tamo usao jedan policajac u plavoj uniformi sa maskom na licu i slemom na glavi i pucao iznad glava 30 muskaraca koji su se legli na zemlju vicuci: "Nemojte pucati, mi smo civili", kaze se u izvestaju HRW. Kasnije su muskarci izvuceni napolje, dok je Burim Osmani 15 - njak vracen u ostavu, posto im je izgledao suvise mlad. Pre povratka decak je video policajce kao tuku njegovog oca i nekoliko drugih muskaraca. Muskarci su tuceni sa drvenim stapovima i udarani nogama, dok su celo vreme zapomagali. Ovu verziju dogadjaja su potvrdile i tri zene koje su bile zatvorene u toj ostavi i koje su cule jauke muskaraca iako ih nisu videle.

Oko 13 sati, policija je odvela muskarce iz dvorista kuce Sadika Osmanija. Jedan svedok S.A. je izjavio HRW da su uhapseni vodjeni ulicama Recaka u pravcu tamosnje trafostanice i da ih je policija pitala gde se nalazi stab OVK. Ovaj svedok je izjavio da je oko 15 sati cuo pucnje, ali da nije znao da su ovi uhapsenici ubijeni. Seljaci su izjavili HRW da su napadi policije zavrseni oko 16 sati i da se policija povukla iz sela oko 16 i 30. U izvestaju HRW se istice da je kosovska verifikaciona Misija usla u selo u kasnijim poslepodnevnim satima u preuzela pet ranjenih. Tokom noci, muskarci su trazili ranjene, smatrajuci da se 23 uhapsenih nalazi u policijskoj stanici. Jedna osoba je izjavila istrazivacima HRW da je leseve pronasao oko 4 sata ujutru. On je istakao da je prvo naisao na les Mufailja Hajrizija koji je bio posecen po grudima. Kasnije je pronadjeno telo i izvesnog Haqifa iz Petrova ciji je les bio okrenut na stranu i sa rukama podignutim kao u odbrani. Njegovo lice i grlo su bili prerezani nozem. Na tom mestu je bilo i 20 drugih leseva.

Jedna zena L.S. je izjavila HRW da su se njen sin i muz spasili begom. Decak je rekao da je on zajedno sa Sadikom bio na celu grupe u pratnji policije i da su se penjali prema tom brdascetu i da su drugi isli iza njih. Kada su stigli na vrh tog brda oni su videli drugu grupu policajaca koji su bili naoruzani. On je okrenuo glavu vicuci drugima da beze, dok je sam pobegao u pravcu sela Rance. Jedan metak mu je ostao u dzepu, a drugi je jos bio na kajsi, kaze se u izvestaju.

U Izvestaju HRW se kaze da nacin na koji je ubijeno 23 muskaraca na brdu iznad Recaka ostaje jos uvek nejasan. Medjutim, iskazi svedoka i fizicki dokazi pronadjeni od strane novinara i posmatraca dokazuju da je vecina njih pogodjena iz blizine ne pruzajuci nikakav otpor. Takodje, nekoliko drugih je pogodjeno dok je bezalo.

Novinari koji su 16. januara posetili mesto dogadjaja svedocili su istrazivacima HRW da je na telima bilo znakova torture, dok je na njihovoj krvavoj odeci bilo rupa na mestima gde je usao ili izasao metak. Ubijeni su imali na nogama gumene cizme, tipicne za kosovske seljake, sto dokazuje da oni nisu bili vojnici OVK, istice se u izvestaju HRW.

Na osnovu ovih cinjenica, HRW zakljucuje da je u selu Recak podvrgnuto torturi i da su ubijani albanski civili za koje je krivac jugoslovenska vlada.

Shkumbin MUNISHI