IZPOD MIRA, TRISTA VIRA

Zadnja sednica makedonskog parlamenta, na kojoj je ponovno (nakon odbijanja predsednika drzave Gligorova po ustavnim ingerencijama da potpise ukaz o proglasavanju) usvojen Zakon o amnestiji, kojim se Makedonija, bar zasad, oslobodila kategorije politickih osudjenika, s jedne strane, vivisekcirala je "zivot i delo" pretsednika Gligorova, s druge ukazavsi na frapantnu cinjenicu da policiska intervencija u Gostivaru, u kojoj su pale i ljudske zrtve (i sto je bilo povod za hapsenje prvih ljudi lokalne vlasti Gostivara i Tetova, a koje je ovim zakonom nova vlast oslobadja) izvrsena bez pravnog osnova! Drugim recima da je bila jos jedna politicka odluka tadasnje vlasti!

AIM Skopje, 6.2.1999

Nova makedonska opozicija trenirajuci strogocu u odnosu na novu poziciju po svemu sudeci ucinila je gresku u koracima. Zeleci po svaku cenu, da svaki korak nove vlasti, prikaze kao rusenje drzave, postigla je autogol. Zestoka rasprava, koja je prethodila ponovnom usvajanju Zakona o amnestiji, nakon odbijanja predsednika Gligorova da potpise ukaz o njegovom usvajanju, pokazala je da ranija vlast nije imala formalani pravni osnov da policijom intervenise u Gostivaru 9 jula 1997 godine. Tada je zivot izgubilo troje ljudi, a bezbroj njih pretuceno i maltretirano, a to je bio osnov politickog zatvaranja tadasnjih gradonacalnika Gostivara i Tetova, Rufija Osmanija i Alajdina Demirija i pretsednika njihovih opstinskih saveta Vebi Bedjeti i Refik Dauti.

Drugo po redu usvajanje Zakona o amnestiji u makedonskom parlamentu bilo je, s jedne strane, povod da aktulna vlast (koalicija Unutrasnja makedonska revolucionarna organizacija - Demokratska partija za makedonsko nacionalno jedinstvo - VMRO-DPMNE, Demokratska alternativa -DA i Demokratska partija Albanaca - DPA) demonstrira svoje vidjenje kohabitacije u odnosu na shfacanje istog termina od strane predsednika Gligorova. I to je u punoj meri demonstrirano. U Sobranju Makedonije se do sada nije dogodila takva vivisekcija Kire Gligorova, kao tog cetvrtka. Nakon onog sto je o njemu receno Gligorov, ukoliko ima i malo moralnog dostojanstva politicara (ukoliko ta kategorija uopste postoji u politici) trebao bi da se tiho, povuce iz politike. Sto njemu ne pada na pamet, uprkos svih gafova kojima je devalvirao svoju poziciju mudrog politicara i tvorca "oaze mira".

Kao sto je poznato makedonski predsednik je iskoristio svoje ustavno pravo da ne potpise ukaz o proglasavanju Zakona o amnestiji, cime je samo najavio da njegovo shvatanje kohabitacije znaci da nova pozicija mora uvazavati njegovu zelju, koju je ranije prakticirao i uprkos negodovanja njegove partije - Socijaldemokratskog saveza Makedonije(SDSM) - da u Makedoniji treba prakticirati poziciju koja je daleko sira od onoga sto ustav drzave propisuje. Nova vlast jednostavno nije bila tako predusetljiva u odnosu na njegove zelje. Sto Predsedniku naravno nije po volji. Pa je zato i slao poruke, sa kojom suzom u oku, u stilu da na "jedna, drugi, ili treci" nacin makedonska populacija pritiska svoju novu vlast da promeni odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Tajvanom, sto je makedonska javnost jednostanvno shfatila kao poziv na bunt protiv nove vlasti. Ovih dana u intervjuu dat novom nedeljniku - "biltenu" (njegovom i njegove partije SDSM) nedeljniku "Strat", prakticno otvoreno zagovara novu Narodno Oslobodlicku Revoluciju. Odgovarjuci na pitanje "dali ima izlaza iz ovoga" (citaj rusenja drzave od onih koji su na vlasti!?), Gligorov kao recept predlaze da se nova opozicija, onako kako je to uradila nova pozicija pre izbora, ujedini i "pokaze da se ne slaze novim politickim voluntarizmom" jer "Makedonija se mora braniti i cuvati!". To se moze pripisati manifestacije unutrasnjeg zara da mu je tesko sa "novim" vlastodrscima da izdrzi do zadnjeg dana mandata (predsednicki izbori moraju se odrzati do sredine novembra), da nije prethodno pomenuo da mu po ustavu stoje i druge ingerencije, pa je na direktno pitanje "o ustavnim ovlascenjima" da reagira kada je "zemlja ugrozena" najprije "vizantijski" odgovorio da po ustavu ima ovlascenje da proglasi vanredno stanje, ali da konkretan povod (diplomatski odnosi sa Tajvanom) nije nesto sto neposredno ugrozava drzavu. Ali, je "za svaki slucaj", dodao i ovo: "Medjutim, ukoliko se prolongira situacija sa Tajvanom, onda mogu sa sigurnoscu reci da moze doci u pitanje bezbednost i samostalnost Makedonije i tek onda sve mere koje mi stoje na raspolaganju mogu doci u predvid"(!?). Zagovara li Gligorov uspostavljanje vanrednog stanja u Makedoniji, nakon poziva na bunt, kao odgovor na drzavni udar, doduse mali, kako je ocenio uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Tajvanom?

Kanonadu, koju je protiv sebe sam izazvao komentarima o potpisivanju kominikea o uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Tajvanom, Gligorov je na neki nacin i zasluzio. Jer je i prvim gestom "kohabitacije", nepotpisivanjem ukaza o proglasavanju Zakona o amnestije, kojim se prakticno oslobadjaju izdrzavanja kazni zatvora samo raniji gostivarski i tetovski gradonacalnik i njihovi predsednici opstinskih saveta, nasurot pomilovanjima kojim je on u svom predsednikovanju potpisao - oslobodjeno je cak 1290 zatvorenika - sto je vise od broja onih koji sada izdrzavaju zatvorske kazne. Tako , bar logikom brojki, pada u vodu njegova tvrdnja da se novim zakonom o amnestiji moze narusiti kaznena politika i devalvira sudstvo Makedonije. Ovim postupkom Gligorov je pokazao da drzi do svoje pozicije da drzava treba uvek demonstrirati da je pravna, da u njoj zakon vlada. Kao sto je to naravno ucinio u niz incidenata koji su makedonsko-albanske tenzije dizali do eksplozivnog nivoa iza kojih su, po pravilu stajali vlada ili ministar unutrasnjih poslova, a on, opet, gotovo po pravilu bio otsutan iz drzave na cijem je celu. Da bi se nakon svega pokazalo da je on bio inspirator svega.

No, u citavoj ovoj storiju Gligorov je, na prvi mah, nebitan, Vratimo se zadnjoj sednici makedonskog parlamenata na kojoj je upravo kao revolt nove parlamenatarne vecine Gligorov bio prinudjen da nakon ponovnog usvajanja istog zakona, po ustavu, potpise (odmah!) i ukaz o njegovom proglasavanju. Sto prakticno znaci da su se politicki zatvorenici nasli na slobodi nakon objavljivanja Zakona u "Sluzbeni vesnika RM".

Ali zestoka rasprava, pro i contra novog usvajanja zakona, ukazala je na frapantne nove detalje oko famozne odluke Ustavnog suda Makedonije koji je ponistio odluke saveta opstina Gostivar i Tetovo i drugih gde su Albanci vecina o isticanju zastave albanske nacionalnosti. Pozicija je najprije zestoko napala Gligorova, sto je cini se i laksi deo posla, jer on ima puno "putera na glavi" bar sto se tice ove "problematike". Zestoki oponenti, nova opozicija, je iskoristila povod da njihovim naslednicima uputi aresenal ostrih potsecanja o tome sto su u proslosti zastupali i kako su se konkretno o odredjenim pitanjima izjasnjavali. Mada ovdasnji mediji, neki otvoreno, neki izmedju redova, govore o nedostajnstvenom nivou izrecenog, rekli bismo da je u odnosu na "mrtvilo" ranijeg parlamenta diskusija bila u najmanju ruku interesantna, mada se nekome "prejake reci" i ne dopadaju.

Ali ono, po cemu ce ova sednica novo parlamenta ostati zapamcena jeste fakt da je stara vlast demaskirana u odnosu na ona sto se nazivaju "gostivarski dogadjaji". U zestokim replikama izmedju pretstavnika nove vlade i nove opozicije, ministar za pravdu je najprije enigmaticno, od starih vlastodrzaca koji su kritikovali donosenje zakona o amnestiji iznosenjem svojih vidjenja uloge pojedinih politicara koji su danas u vladinoj koaliciji (Xhaferi) ili koji se trebaju naci na slobodi (Osmani, Demiri), sa parlamentarne govornice zatrazio da mu opozicija pokaze odluku, vlade ili suda, kojom je izazvana intervencija policije u Gostivaru 9 jula 1997 godine u kojoj su pale tri ljudske ztve i pri cemu je maltretirano lokalno stanovnistvo. Zatim je jedan poslanik, koji je formalno clan albanske opozicione partije u odnosu na ovu vlast zatrazio od eks-premijera informaciju sto su on i tada "radikalni" Xhaferi i njegovi gradonacalnici Osmani i Demiri razgovarali s njim cetiri dana pre policiske intervencije u Gostivaru. Da bi nakon politicke tirade bivseg premijera, ministar za pravdu citirao odluku Ustavnog suda, koja je dugo vremena koriscena kao formalni povod za policisku intervenciju u Gostivaru. U kojoj nema ni reci o tome da se treba izvrsiti policiskom intervencijom!

Odgovor od strane nove opozicije nije stigao. Cime je de fakto potvrdjeno da je intervencija u Gostivaru nezakonita. Sto je najvaznije ona je bila politicka odluka, u starom dobrom (socijalistickom) maniru. Jos jedan dokaz da je drzanje tenzija u odnosima Makedonaca i Albanaca za prethodnu vlast bio efikasan metod za domacu i spoljnu upotrebu.

AIM Skopje

ISO RUSI