ODLAZAK FATOSA NANOA

Posle dugog odsustva u javnosti iz zdravstvenih razloga, bivsi premijer Albanije Fatos Nano je obavestio o ostavci na mestu predsednika Socijalisticke partije. Medjutim, nisu bili zdravstveni razlozi ti koji su primirali Nanoa da se povuce sa ove funkcije u partiji, samo cetiri meseca nakon ostavke sa funkcije premijera zemlje. U dugom govoru, Fatos Nano je napao ostrim terminima rukovodstvo Socijalisticke partije i njegove saradnike, stvarajuci tako komesanje unutar partije i stavljajuci pod znakom pitanja buducnost koalicije na vlasti.

Nanoov vokabular je bio koliko elegantan toliko i brutalan. Nano je optuzio svoje saradnike da su igrali ulogu Pontija Pilata, a s druge strane je alarmirao da se Socijalisticka partija nalazi na "opasnom raskrscu". Nano je optuzivao za "klijentelisticku zloupotrebu vlasti", "partijski militantizam sa ekonomskim ciljevima", "za folkloristicki nacionalizam", "osvetnicki populizam". Ostri tonovi njegovih govora su pogodili ne samo Socijalisticku partiju vec su ostvaljali u cudu i politicke protovnike Nanoa iz redova opozicije.

Nano je zatrazio odrzavanje vanrednog Kongresa partije u martu mesecu, a zatim je napustio salu. U njegovom govoru je stavio do znanja da ce se obratiti partijskoj bazi kako bi se pronasli nacini da se izadje iz slepe ulice u koju je ona usla.

"Prihvatio sam povlacenje iz postojece politicke sredine da se ne bi uprljao ni moralno ni idejno, a ne zbog neuspeha moje politicke filozofije Promene i projekta evropskog vladanja Albanijom", rekao je Nano.

Socijalisti su neocekivano ostali bez njihovog glavnog lidera, najpopularnije figure albanske levice koji je pre osam godina preuzeo na sebe da je vodi mukotrpnim putem reformisanja. Bivsi albanski komunisti su imali potrebu za reformatorom i to je upravo bio Fatos Nano, liberalni ekonomista, poliglota, koji je dobro poznavao moderne ekonomske teorije. Bivsim albanskim komunistima je takodje bio potreban heroj i neocekivano njihov heroj postao je Fatos Nano, posle njegovog hapsenja sa jasnim motivima politicke osvete od strane bivseg predsednika Berise. Nanoovo oslobadjanje iz zatvora je tada postalo za albanske socijaliste egzistencijalno pitanje, dok se za Berisu to pretvorilo u "vruc kromir" i kasnije u bumerang.

Oslobodjeni zatvora tokom revolta protiv Berisinog rezima u martu 1997., Fatos Nano je pomilovan predsednickim dekretom i ponovo stao na celo njegove partije. Posle junskih izbora 1997. godine, Nano se po treci put vratio na funkciju premijera, stajuci na celo koalicije levog centra.

Kada je dosao na vlast, izgledalo je da je bivsi premijer odlucio da ucini suprotno od onoga sto je ranije cinio njegov politicki rival, bivsi autoritarni predsednik Berisa. Liberalni stil vladanja, elegantni politicki vokabular, njegova filozofija sveobuhvatnosti, ubrzo su pretvorila Nanoa u licnost sa velikom popularnoscu.

Medjutim, nije proslo mnogo vremena, a Albanci su uvidjali da iako je bio promenjen stil i recnik, njihov svakodnevni zivot je jos uvek bio mukotrpan. Na putevima Albanije vladala je anarhija, oruzje je bilo na svakom koraku, kriminal se nije zaustvaljao, a korupcija se povecavala u galopirajucem ritmu. I dok je rezim Berise bio savez ureda predsednika sa tajnom policijom, rezim Nanoa je bio savez ureda premijera sa upravom carina.

Nasavsi se s jedne strane suocen sa agresivnom opozicijom koja se nije mirila gubitkom vlasti i s druge strane suocen sa kritikama u porastu unutar vladine koalicije i unutar njegove partije, Nano je odabrao put izolacije i ravnodusnosti. Za vreme dok je bio premijer on je vise putovao van Albanije nego unutar nje. Dugo vremena, iako je bio predsednik Socijalisticke partije on nije krocio u njihovo sediste izazivajuci tako brojna nezadovoljstva.

Nastavak anarhije i posebno velika korupcija i unutar Vlade koju je vodio Nano izazvala su prva nezadovoljstva na Zapadu u vezi sa bivsim liberalnim premijerom. Njegove veze sa tzv. marksistickim krilom OVK u Svajcarskoj i posebno dozvola sa njegove strane trgovinom oruzjem kroz albanski teritoriju za Kosovo proleca 1998. godine, povecali su nezadovljstva prema Nanou. Bilo kako bilo, bilo bi pogresno reci da bi Zapad mogao da u to vreme zahteva odlazak Nanoa, dok je s druge strane stajao Berisa, ciji su demokratski kredencijali bili beoma niski.

Medjutim, istorija ima svoju ironiju. Posle ubistva septembra prosle godine popularnog opozicionog poslanika Azema Hajdarija, sledbenici Berise su za nekoliko sati preuzeli kontrolu nad glavnim institucijama drzave. Uvece, 14. septembra kada je vec oruzani revolt doziveo neuspeh, Vladin kabinet je izasao pred drzavne TV ekrane, ali bez predsednika Vlade. Gde je bio premijer? Jos uvek niko nije dao odgvoor na ovo pitanje, ali zli jezici kazu da je on tada pobegao u susednu Makedoniju. Bilo kako bilo, Nano je tada nestao, nije ga bilo skoro 48 sata, gubeci tako mnogo u ocima njegovih sledbenika ali i medjunarodnih faktora.

I ne slucajno, sutradan od ostavke Nanoa sa cela partije, tj., pre nedelju dana, list Socijalisticke partije "Zeri i Popullit" je kritican clanak prema bivsem premijeru Nanoa propratio i fotografijom bivseg cileanskog predsednika Alendea sa puskom u ruci septembra 1973., koji je branio predsednicku palatu u Santiagu. To je bila jasna aluzija na Nanoovo napustanje ureda premijera 14. septebra 1998.

I kada su se umnozili glasovi koji su zahtevali odlazak Berise iz politike ili Berise i Nanoa zajedno, (nazivanih i kao par mrznje), Nano je dao ostavku na mesto premijera, otvarajuci put 31-njaku Pandeli Majkou poznatog kao sledbenik Nanoa. Dok se Nano lecio u Grckoj od jos uvek nepoznate bolesti, Majko i njegova vladina ekipa su poceli da ucestalije kritikuju one koji su vladali pre njih.

Prvi i poslednji rascep su vezani za Kosovo. Jedan od postupaka koji je mnogo kostao bivseg premijera bio je njegov susret na Kritu sa Slobodanom Milosevicem. Susret je docekan sa rezervama u Pristini i ostro je kritikovan i od strane opozicije u Tirani. Medjutim, prema dobro obavestenim izvorima, ni SAD nisu bile raspolozene u prilog susreta. Posle dolaska na celu vlade, Majko je otvoreno kritikovao susret na Kritu, cak je isao i dalje. Zvanicna Tirana sve vise usvaja nezavisnu liniju po pitanju Kosova. Majko je iskoristio kartu Kosova za otvaranje zaledjenog dijaloga sa opozicijom. Stisak ruku izmedju Majkoa i Berise bez sumnje se nije dopao Nanou, koji se nije ustrucavao da smatra otvaranje dijaloga laznim spektaklom.

Pitanja koja se postavljaju posle ostavke Nanoa su: Kakve ce posledice imati ovaj akt po Socijalisticku partiju? I, kakva je politicka buducnost Nanoa?

U stvari, Fatos Nano je jedini albanski politicar koji je pokazao da u teskim trenucima po njega zna da ode. Tokom poslednjih osam godina, bez obzira na cinjenicu sto je polovinu proveo u zatvoru, on je cetiri puta bio premijer Albanije u kratkim periodima.

Nano ce pokusati da ponovo preuzme rukovodstvo nad partijom na vanrednom Kongresu, posto se on nada u podrsku partijske baze. U nekim znacajnim gradovima, sledbenici Nanoa su zatrazili povratak predsednika. To znaci da se moze predvideti da nece biti lako na Kongresu. Medjutim, Nano koji je pokazao da ne poseduje dovoljnu volju za realizaciju svojih ambicija tesko da bi mogao da prodje kroz citavu Albaniju i izazove pobunu u partiji.

Vece sanse mu se daju u eventualnom raskolu u socijalitickoj parlamentarnoj grupi gde Nano ima dosta sledbenika. Ako on uspe da povuce za sobom vecinu, to bi znacilo da Vlada gubi uporiste i onda bi prevremeni izbori bili neminovni.

Poslednja mogucnost bi bila stvaranje od strane Nanoa nove partije ili pak njegovo udruzivanje sa socijaldemokratama. Medjutim, ovo ima malo sanse da se desi posto je iskustvo pokazalo da su svi eksperimenti sa novim partijama propali kako zbog teskoca za izgradnju novih struktura u bazi tako i malih finansijskih sredstava. Mozda bi socijaldemokrate dobile dosta od jedne figure kakva je Nano, ali izgleda mala mogucnost da oni budu spremni da mu prepuste mesto sefa partije.

Nanoov neuspeh se moze smatrati i kao neuspeh liberalizma. Ali, mozda i vise nego to, neuspeh Nanoa se moze smatrati i kao izraz unutrasnje krize u Socijalistickoj partiji i klanovske borbe u njoj. Odlazak Nanoa je povecao velika pitanja oko buduceg lidera socijalista. Premijer Majko i zamenik premijera Meta smatraju se mogucim alternativama. Vise nego kao saradnici, oni su poznati kao rivali, sto znaci da bi period do Kongresa mogao biti period borbe i novih raskola u krilu socijalista.

Odlazak Nanoa izgleda da je olaksao put povratka na vlasti bivsem predsedniku Berisi koji je u Nanoa video svog glavnog rivala. Medjutim, postoje izgledi da Nanoov odlazak utice na nesto sasvim suprotno: Da poveca pritisak za odlazak i samog Berise. Igra svakako ostaje otvorena.

AIM Tirana Remzi LANI